Trenutni nivo zagađenja na teritoriji Beograda je uglavnom dobar ili prihvatljiv. Ipak, u Lazarevcu vazduh je zagađen. Nivo PM2.5 čestica iznosi 98.7, a PM10 141.
Ranije ove zime bilo je dana kad je Beograd bio u svetskom vrhu po zagađenosti.
Međutim, kako je za Dojče vele rekao klimatolog Vladimir Đurđević loš vazduh nije novina.
„U Beogradu skoro da nikada nema magle i zato je u stvari pravilnije da to što najčešće zovemo maglom, treba zvati smogom. Smog je u stvari kombinacija zagađenja i prave magle. Ja ne mogu da se setim situacije kada je bila prava magla u Beogradu“, rekao je Đurđević.
U periodu od novembra do marta u glavnom gradu Srbije termoelektrane na ugalj rade punom parom. Građani lože vatru u zastarelim šporetima i na ulicama je sve više starih automobila. Beograd je kao retko koji grad u Evropi u epicentru industrijskog zagađenja pogotovo zimi.
„Kada gledamo Evropu kao kontinent, onda je Beograd jedan od ubedljivo najzagađenijih gradova u Evropi“, istakao je Đurđević.
Zagađenje izaziva prevremenu smrt
Prema poslednjem dostupnom istraživanju zagađenje vazduha je samo 2021. godine izazvalo skoro 15.000 prevremenih smrti u Srbiji.
Pulmološkinja Tatjana Radosavljević godinama proučava posledice prevelikog zagađenja po zdravlje ljudi.
Ona ističe da je aerozagađenje faktor rizika za mnoge bolesti. Posebno su ugrožena deca i predviđanja su da su 2050. godine svako drugo dete bolovati od bronhijalne astme.
„Aerozagađenje se sastoji od različitih komponenata. Njega čine gasovi koji su respiratorni iritansi kao što su sumpor-dioksid i azot-oksid koji u prisustvu magle ili vlage mogu praviti jake kiseline kao što su sumporna i azotna kiselina, a takođe mogu delovati čak i na zdrava pluća“, rekla je ona za Dojče vele.
„Ali, još su opasnije takozvane čestice prašine PM2.5 i PM10. Zato što su one jako male i kada ih udišemo prolaze kroz pluća, ulaze u najsitnije delove pluća, tu prelaze u krv i praktično se šire po čitavom organizmu“, objasnila je Radosavljević.
Uz pomoć aplikacije koju je napravio Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije Beograđani u svakom trenutku mogu da se informišu o kvalitetu vazduha u gradu.
„Tamne boje, koje su dominantne, pokazuju da je vazduh u ovom trenutku u Beogradu loš, izuzetno loš ili veoma loš u najvećem broju slučajeva“, kaže Lekić.
Vlada usvojila Program zaštite
U međuvremenu je reagovala i Vlada Srbije i usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine uz pomoć niza mera koje uključuju ekološki čistije fabrike i eliminaciju starijih automobila sa ulica. Zagađenje vazduha trebalo bi da se prepolovi do 2030. godine, ali da li je to ostvarivo.
„Sve te mere su vrlo lepo kvantifikovane, čak je data i jedna finansijska analiza i potrebno je samo naći novac, ljude i fokus koji treba posvetiti ovom pitanju i mi moramo da rešimo taj problem do 2030. godine. Nemamo drugog izbora“, objasnio je Lekić.
On je ranije za „Vreme“ rekao da pošto je Program usvojen decembra 2022. godine, dakle prošlo je već više od godinu dana, te bi bilo dobro da u odnosu na ono što piše u Programu i Akcionom planu nadležni daju izveštaj sa merenjem sprovedenih mera.
„Vi nešto merite ne da biste se zabavljali i objavljivali na sajtovima ili u medijima, već kako biste prepoznali situacije koje su loše po ljudsko zdravlje, a zatim njima i upravljali.“
Konačno, šta bi bila preporuka da država uradi u ovom trenutku?
Dejan Lekić kaže da je neophodno da informiše građane i da ovo ne bude aktivnost novinara ili pojedinaca, već vest koja se pojavljuje u svim sredstvima informisanja kako bi građani mogli da se zaštite.
