Trgovačke prevare stare su koliko i trgovina, ali metode varanja su razvojem tehnologije evoluirale. Nekada su nam putujući trgovci na kućnom pragu nudili korišćene šerpe, a TV emisije prodavale plastičan nakit kao pravi. Danas nam „Danica Grujičić“ (ne prava, naravno) na Fejsbuku „valja“ preparate za mršavljenje.
Na društvenim mrežama poslednjih godina pojavljuju se profili koji uz pomoć veštačke inteligencije prave reklame za medicinske proizvode sumnjivog porekla, zloupotrebljavajući slike i imena lekara i javnih ličnosti.
Kako izgledaju AI prevare
Većina ovih oglasa zavijena je u formu televizijskog priloga ili intervjua u kojem osoba, najčešće poznata široj javnosti, „govori“ o svom zdravstvenom problemu i o tome kako mu se zdravstveno stanje pogoršalo jer je pratila savete „zvanične“ medicine i farmacije.
Na ta „svedočenja“ obično se nadoveže i neki lekar, takođe prepoznatljivog lica, koji govori o „novom preparatu“ koji će „za samo 24 časa“ otkloniti bol u leđima ili pročistiti krvne sudove.
Na kraju klipa, prodavci koji se kriju iza imena lekara, uglavnom ostavljaju poziv da se klikne na link u opisu profila i tamo poruči proizvod.
Osnova za ovakve video klipove najčešće je pravi snimak TV gostovanja neke javne ličnosti, preko kojeg se uz pomoć AI alata generiše njen glas i pokrete usnama tako da izgovara tekst koji zadaje „prodavac“. Kako alati postaju sve napredniji, tako je i sve teže prepoznati prevaru, makar iz tehnološkog ugla.
Kako se izlečio Darko Glišić
Iako nemamo potvrdu da li se iza ovakvih profila zaista kriju prevare, a postoje svedočenja i o tome, same reklame i ideje koje se u njima iznose dovoljno su morbidne i opasne. Čest narativ je da „zvanične“ apoteke i lekari ne umeju da leče i da je njihov cilj samo zarada.
Nakon što je ministar Darko Glišić doživeo moždani udar, pojavio se lažni AI generisani snimak kako Glišić u istom studiju u kojem mu se to dogodilo, „govori” da je „popio šaku lekova“ pre nego što mu se javio taj zdravstveni problem.
Lekari su, kako „kaže“, „samo slezali ramenima“, dok se on pridržavao njihovih preporuka, što ga je na kraju, navodno, dovelo do moždanog udara.
„Bio sam na ivici života i smrti, niko od lekara nije mogao da mi pomogne. Oni su samo izvlačili novac iz mene, bogateći se na mom zdravlju“, glasila je skripta za tu reklamu, izgovorena u AI liku Darka Glišića.
Tu se pojavljuje i lekar Miljko Ristić, čiji se identitet često zloupotrebljava u te svrhe, koji je prema Glišićevim „rečima“, „sve one koji leče apotekarskim tabletama nazvao idiotima“ i koji je na kraju pozvao gledaoce da kupe neimenovani proizvod.
Ciljna grupa: stariji i informatički nepismeni
Bojan Perkov iz „SHARE fondacije“ pojasnio nam je ko je ciljna grupa ovakvih prevara.
„Pretpostavka je da se takvim prevarama pretežno targetiraju ljudi sa slabijom informacionom i digitalnom pismenošću, što je često slučaj kod starije populacije. Takođe postoji pretpostavka da će starija populacija biti više zainteresovana za savete o zdravlju i lekovima“, rekao je on za „Vreme“.
Perkov dodaje da se ovakve manipulacije mogu okarakterisati kao krivično delo računarske prevare.
„Za to su propisane novčane kazne i višegodišnje zatvorske kazne, u zavisnosti od iznosa nezakonito pribavljene imovinske koristi na taj način“, kaže on.
Kako se zaštititi
Osloniti se samo na vizuelne falinke AI tehnologije u prepoznavanju prevare nije dovoljno pouzdano, pošto je njih sve manje. Korisnije je, umesto toga, osloniti se na zdravu logiku nego na „tehničke“ karakteristike video snimka, koje teže raspoznaju čak i oni informatički najpismeniji.
Perkov navodi nekoliko saveta za prevenciju AI generisanih prevara.
„Sumnjivo je sve što je previše povoljno da bi bilo finansijski realno i isplativo. To važi za sve proizvode pa tako i lekove. Takođe, generisanje sadržaja putem veštačke inteligencije je postalo dosta napredno i nekada je teško primetiti razliku između generisanog i autentičnog sadržaja. U tom slučaju treba više ići na racionalni aspekt takvog sadržaja: da li bi neka poznata ličnost, lekar ili ko god, zaista promovisao određeni proizvod“, zaključuje Perkov.
