Živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, kaže profesorka Tamara Džamonja Ignjatović. Čeka li nas posle protesta za građanska prava, vodu i vazduh, i borba da budemo mentalno zdravi
Koliko društvo vapi za psihoterapijom? Da li kultura i okruženje, politička klima, masovna kultura i ekološka situacija signaliziraju potrebe čoveka za psihoterapijom?
I da li se protesti po srpskim ulicama mogu smatrati nekom vrsto „masovne psihoterapije“?
O tome se pričalo u novom razgovoru iz serije susreta „Psihoterapija i put ka sebi“, u organizaciji izdavačke kuće Clio i Galerije New Moment.
Pojedinac u svetu sistema vrednosti
„Književnost i postoji vekovima kao neka vrsta psihoterapije, kako za one koji je pišu, tako i za one koji je čitaju“, kaže pisac i prevodilac Zoran Paunović, profesor na Filološkom fakultetu u Novom Sadu.
Ilustruje to primerima iz „Hamleta“, „Kralja Lira“, „Zločina i Kazne“, gde postoje likovi koji „igraju ulogu“ psihoterapeuta i pomažu glavnom junaku da se izbori sa iskušenjima.
Psihoterapija u vezi sa kulturom ima ulogu da pojedincu pomogne da usvoji sistem vrednosti određene zajednice i kulture.
„Kao jedan od osnovnih etičkih principa psihoterapije ističe se vrednosna neutralnost, koja je dugo postojala kao ključan princip psihoterapije, ali se uvidelo da mi ne možemo biti potpuno vrednosno neutralni“, kaže psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i urednica edicije „Imago“.
Pitanje je, dodaje Ignjatović, koliko psihoterapeut može i treba da bude vrednosno neutralan. Psihoterapeut ne usmerava ka svojim ličnim vrednostima, ali je važno pravilno balansirati šta je ono što je prihvatljivo i šta treba prihvatiti, a šta menjati.
„Mi smo svi zajedno odgovorni da menjamo neke društvene uslove i kontekst u kojem živimo. Ako on nije u skladu sa onim vrednostima koje smatramo važnim i relativno univerzalnim, adaptacija na neke pojave koje procenjujemo kao amoralne nije nešto za šta psihoterapeut može i treba da se zalaže“, naglašava Ignjatović.
Hoćemo li protestovati zbog mentalnog zdravlja?
Kultura i umetnost mogu, kaže Ignjatović, da po sebi imaju terapijski efekat, dok sa druge strane mogu biti represivni i na kraju generator mentalnih tegoba i poremećaja.
„Na nas sve utiču društvo i istorijski trenutak u kojem živimo. Mi živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, što pokazuju rezultati različitih studija“, kaže Ignjatović.
Objašnjava da nova epidemiološka istraživanja govore da svaka treća osoba u Srbiji ima neke teškoće sa mentalnim zdravljem, a svaka šesta ispunjava kriterijume za mentalni poremećaj.
„Mi u najmanju ruku možemo da govorimo o egzistencijalnoj nesigurnosti“, naglašava Ignjatović i dodaje da nesigurnost, neizvesnost, ugroženost vazduha i vode i situacija sa litijumom ukazuju da „mi dugo živimo u dramatičnom i zagađenom prostoru“.
Mentalno zagađenje je, kaže, to što (ne)kultura promoviše nasilnost u komunikaciji i javnom diskursu. Kako kaže, građanska je dužnost da se to menja.
Dok se narod nekada borio za slobodu i parče zemlje, a danas da odbrani vodu i čist vazduh, da li će sutra ustati i „šetati“ za svoje mentalno zdravlje?
Da li je onda ključ okretanje jednih prema drugima i stvaranje neke bolje zajednice? Jer, kako Ignjatović ukazuje, „protesti, koje imamo godinama unazad jesu iskazivanje potrebe za zajedništvom“.
Prema proceni novosadskog novinara Žarka Bogosavljevića, današnji skup u Novom Sadu okupio je više ljudi nego što je grad imao stanovnika devedesetih godina. On kaže da je zauzeto najmanje 80 hiljada kvadrata prostora, a da su mnogi ostali i na prilazima gradu. MUP je ranije saopštio da je prisustvovalo 39.000 ljudi
Godišnjica tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena, obeležava se komemorativnim skupovima. Građani su se simbolično okupili na 16 lokacija širom grada – u znak sećanja na svaku od žrtava – i potom zajedno krenuli ka Železničkoj stanici, gde su minutom ćutanja i paljenjem sveća odali poštu stradalima. Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona za 16 žrtava pada nadstrešnice
Put od Kosova do Novog Sada, zamišljen kao marš podrške predsedniku, u Mrčajevcima se pretvorio u neugodan susret. Umesto aplauza, Srbe iz enklava dočekale su psovke i povici jednog meštanina: „Idite na Kosovo pa šetajte!“. Policija je morala da interveniše da spreči veći incident
Veliki deo Novog Sada ostao je pet sati bez vode u danu kada se u tom gradu održava veliki komemorativni skup povodom pada nadstrešnice. Gradonačelnik Novog Sada tvrdi da vode nije bilo jedan sat i da je laž da je to bilo namerno.
A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
