Živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, kaže profesorka Tamara Džamonja Ignjatović. Čeka li nas posle protesta za građanska prava, vodu i vazduh, i borba da budemo mentalno zdravi
Koliko društvo vapi za psihoterapijom? Da li kultura i okruženje, politička klima, masovna kultura i ekološka situacija signaliziraju potrebe čoveka za psihoterapijom?
I da li se protesti po srpskim ulicama mogu smatrati nekom vrsto „masovne psihoterapije“?
O tome se pričalo u novom razgovoru iz serije susreta „Psihoterapija i put ka sebi“, u organizaciji izdavačke kuće Clio i Galerije New Moment.
Pojedinac u svetu sistema vrednosti
„Književnost i postoji vekovima kao neka vrsta psihoterapije, kako za one koji je pišu, tako i za one koji je čitaju“, kaže pisac i prevodilac Zoran Paunović, profesor na Filološkom fakultetu u Novom Sadu.
Ilustruje to primerima iz „Hamleta“, „Kralja Lira“, „Zločina i Kazne“, gde postoje likovi koji „igraju ulogu“ psihoterapeuta i pomažu glavnom junaku da se izbori sa iskušenjima.
Psihoterapija u vezi sa kulturom ima ulogu da pojedincu pomogne da usvoji sistem vrednosti određene zajednice i kulture.
„Kao jedan od osnovnih etičkih principa psihoterapije ističe se vrednosna neutralnost, koja je dugo postojala kao ključan princip psihoterapije, ali se uvidelo da mi ne možemo biti potpuno vrednosno neutralni“, kaže psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i urednica edicije „Imago“.
Pitanje je, dodaje Ignjatović, koliko psihoterapeut može i treba da bude vrednosno neutralan. Psihoterapeut ne usmerava ka svojim ličnim vrednostima, ali je važno pravilno balansirati šta je ono što je prihvatljivo i šta treba prihvatiti, a šta menjati.
„Mi smo svi zajedno odgovorni da menjamo neke društvene uslove i kontekst u kojem živimo. Ako on nije u skladu sa onim vrednostima koje smatramo važnim i relativno univerzalnim, adaptacija na neke pojave koje procenjujemo kao amoralne nije nešto za šta psihoterapeut može i treba da se zalaže“, naglašava Ignjatović.
Hoćemo li protestovati zbog mentalnog zdravlja?
Kultura i umetnost mogu, kaže Ignjatović, da po sebi imaju terapijski efekat, dok sa druge strane mogu biti represivni i na kraju generator mentalnih tegoba i poremećaja.
„Na nas sve utiču društvo i istorijski trenutak u kojem živimo. Mi živimo u trenutku nepovoljnom za naše mentalno zdravlje, što pokazuju rezultati različitih studija“, kaže Ignjatović.
Objašnjava da nova epidemiološka istraživanja govore da svaka treća osoba u Srbiji ima neke teškoće sa mentalnim zdravljem, a svaka šesta ispunjava kriterijume za mentalni poremećaj.
„Mi u najmanju ruku možemo da govorimo o egzistencijalnoj nesigurnosti“, naglašava Ignjatović i dodaje da nesigurnost, neizvesnost, ugroženost vazduha i vode i situacija sa litijumom ukazuju da „mi dugo živimo u dramatičnom i zagađenom prostoru“.
Mentalno zagađenje je, kaže, to što (ne)kultura promoviše nasilnost u komunikaciji i javnom diskursu. Kako kaže, građanska je dužnost da se to menja.
Dok se narod nekada borio za slobodu i parče zemlje, a danas da odbrani vodu i čist vazduh, da li će sutra ustati i „šetati“ za svoje mentalno zdravlje?
Da li je onda ključ okretanje jednih prema drugima i stvaranje neke bolje zajednice? Jer, kako Ignjatović ukazuje, „protesti, koje imamo godinama unazad jesu iskazivanje potrebe za zajedništvom“.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
