Trojica hrvatskih državljana, od kojih jedan ima i srpsko državljanstvo, i državljanka Poljske, osumnjičeni za izazivanje požara na deset lokacija u Hrvatskoj. Zašto ljudi namerno izazivaju požare?
Uhapšeni za podmetanje požara kod Zadra su priznali krivicu, rekao je istražni sudija zadarskog Županijskog suda Hrvoje Visković. Terete se za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti za koje je propisana kazna zatvora između jedne i deset godina.
Policija sumnja da su uhapšeni, prema prethodnom planu i međusobnom dogovoru, 14. i 15. avgusta na ukupno deset lokacija u Zadru i širem području Zadarske županije u Hrvatskoj, namerno izazvali požar „delovanjem toplotne energije otvorenog plamena ili delova gorive materije upaljačem“.
Prevedeno na nestručni jezik: namerno su izazvali požar.
Motiv osumnjičenih za izazivanje požara za sada nije poznat, a sudija je rekao da su se branili aktivno, odnosno izneli su obranu. Osumnjičeni su požare izazivali paljenjem suve trave pored puta.
„Na svim tim mestima se tek mora napraviti analiza nastanka požara. Kada se vidi od čega je nastao požar, onda se mora analizirati njihova odeća, videti ima li tragova zapaljivog sredstva na njihovo odeći… Znači mi za sada imamo činjenicu da su oni priznali da su palili, kažu da su palili sa upaljačima i to je sve što imamo“, rekao je istražni sudija.
Svi su, prema rečima sudije Viskovića, pritvoreni zbog opasnosti od ponavljanja dela. Trojici je pritvor određen i zbog opasnosti od uticaja na svedoke, a jednom i zbog opasnosti od bekstva jer je reč o osobi koja ima dvojno državljanstvo Hrvatske i Srbije.
Jedan od uhapšenih ranije je osuđen zbog krađa, a protiv drugog se vodi krivični postupak takođe zbog kracđe.
Visković je potvrdio i da su trojica uhapšenih muškaraca tokom izazivanja požara bili u alkoholisanom stanju, dok za osumnjičenu Poljakinju to još nije utvrđeno.
Prema navodima hrvatskih medija trojica uhapšenih su srpske nacionalnosti, a u slučaj se, prema nezvaničnim informacijama, uključio i Uskok koji proverava da li ima elemenata krivičnog dela terorizma, piše N1 iz Zagreba.
Ivica Dačić, ministar srpske policije, rekao je pre nekoliko dana da se sumnja da su neki požari i u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar.
„Problem je u kvalifikacijama tih dela, čak i kad imate veoma osnovane sumnje. MUP nekoga i prijavi, ali dođete kod tužilaca i on kaže da nema tu krivičnog dela, nego je to nemar“, rekao je Dačić.
Podmetanje požara u srpskom pravu predstavlja teško krivično delo izazivanje opšte opasnosti ili teži oblik uništenja tuđe imovine, za koje su zaprećene zatvorske kazne od nekoliko meseci do čak 12 godina zatvora, u zavisnosti od posledica i namere. Ukoliko je požar izazvan upotrebom vatrenog oružja, kazna je zatvor od dve do deset godina.
Međutim, ako je požar izazvan iz nehata, predviđena je kazna zatvora do tri godine.
Iako se piromani često ističu u medijima, njihov udeo u uzrocima požara je relativno mali, piše Indeks.hr.
Većina požara uzrokovanih ljudskim faktorima proizlazi iz nemara, piše Indeks.hr. To uključuje nepažljivo odlaganje opušaka, paljenje vatre na otvorenom bez nadzora, neispravne električne instalacije, iskre iz alata ili spaljivanje otpada.
Nemar je odgovoran za 60 do 70 odsto požara.
Prirodni uzroci požara uključuju udare groma, vulkanske erupcije i slično. U većini područja, prirodni uzroci čine manji doo ukupnih šumskih požara – 10 do 20 odsto
Namerno izazvani požari, uključujući piromaniju, čine preostalih deset do 20 odsto, a procenjuje se da na stvarnu piromaniju otpada do pet odsto.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) piromanija se klasifikuje kao poremećaj kontrole impulsa.
Prilikom dijagnostifikovanja moraju da se isključe drugi motivi za podmetanje požara, kao što su finansijski motivi, politički razlozi ili pokušaji skrivanja neke kriminalne aktivnosti poput krađe ili ubistva.
Piromanija je relativno retka u opštoj populaciji. Procenjuje se da manje od jedan odsto ljudi ima ovaj poremećaj. Osobe s tim poremećajem često imaju i druge psihijatrijske probleme, kao što su depresija, anksioznost ili poremećaji ličnosti.
Psihološkinja Helena Rašić, voditeljica savetovališta Bura u Hrvatskoj, za Indeks.hr govori da piromani potpaljivanjem požara doživljavaju otpuštanje nakupljene anksioznosti, stres i frustracije te preuzimanje kontrole nad unutrašnjim nemirom.
„Većinu požara koji su podmetnuti u Hrvatskoj uzrokuju osobe koje su motivirane imovinski, politički ili iz sukoba s nekim licima za koje je vezano područje koje se pali, što može biti i osveta, a izuzetno mali broj potpaljuju pravi piromani“, kaže Rašić.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Posle kratkotrajnog osveženja Srbiju od četvrtka očekuje novi toplotni talas, a temperatura bi u najtoplijim delovima zemlje mogla da dostigne čak 42 stepena. RHMZ je izdao upozorenje koje važi od 20. do 25. avgusta
U Srbiji je trenutno aktivno 45 požara, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari, gde je vatrom zahvaćeno više od 3.500 hektara šume i niskog rastinja. Tokom jučerašnjeg dana Sektor za vanredne situacije imao je 201 intervenciju, od čega 146 zbog požara na otvorenom. Jedna osoba je nastradala u požaru u Smederevu
Istraga o organizovanom transportu pet tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju proširena je na još sedam osoba, saopštilo je Tužilaštvo za organizovani kriminal Severne Makedonije. Dvojica osumnjičenih prethodno su sporazumno priznala krivicu i osuđena na zatvorske kazne
Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat pritisaka na Univerzitet i uslova u kojima se odvija naučni rad, kaže dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović
Gotovo svaka Expo izložba organizovana u iole demokratskom društvu imala je i svoju „No Expo“ stranu. Od Osake 1970, preko Vankuvera 1986, Hanovera 2000. i Milana 2015, do Osake 2025 – pitanja ostaju slična, menjaju se samo kulise. A Beogradu je, izgleda, zapala kulisa u obliku krastavca
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
