Rad škola se zasniva na dugoročnim strateškim dokumentima kao što su raznovrsni i godišnji planovi, i zato će svaka škola morati da pokaže koliko je odstupila od svojih planova zbog protesta i kako će izgledati nadoknada školske godine.
„Svaka škola će, u saradnji sa ministarstvom, savetnicima i zavodom, morati da kaže koliko je odstupila od godišnjeg plana rada“, rekao je Milan Stošić, direktor Osnovne škole „Veselin Masleša“.
Kada je reč o uvođenju osmog časa kao mogućeg rešenja za nadoknadu propuštenog gradiva, Stošić upozorava na opasnost od „preteranog formalizma“.
„Suština su obrazovno-vaspitni ciljevi dece. Ne možemo se baviti decom samo formom – možemo sa platama i satnicama – ali ne i sa njima. Svaka škola će morati da pronađe način da ne preoptereti učenike“, rekao je Stošić.
Svi moraju da razumeju situaciju
On ističe da su prosvetni radnici odgovorni ljudi i da im treba omogućiti mehanizme da školsku godinu privedu kraju na najbolji mogući način.
„Ne možemo ovo završiti ako svi akteri – deca, roditelji, nastavnici, ministarstvo – ne razumeju situaciju i ne usaglase svoje stavove“, tvrdi Stošić.
Na pitanje šta savetuje nastavnicima i roditeljima, odgovara da je najvažnije da se prvo vodi računa o deci.
„Prvo gledajmo psihičko stanje dece. Da ih privolimo da se vrate u školu, da ih ocenjujemo formativno, odnosno, da ocena bude afirmativna“, poručuje Stošić.
Osmi čas – osetljivo pitanje
Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja saglasan je da je dodatni čas „osetljivo pitanje“.
On smatra da je trenutna situacija u skladu sa blokadam institucija i protestima možda i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava.
„Danas deca imaju jako kratku pažnju. Teško je da će sa tolikim brojem časova kvalitetno učiti. Možda je ovo i trenutak da razmislimo o smanjenju dnevnog opterećenja u smislu nastave. U moje vreme je pažnja popuštala već tokom petog ili šestog časa“, kaže Ranđelović.
Ističe i da će osmi čas biti svojevrsni test za nastavnike – da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije.
„Biće to pravi način da vidimo šta deca zaista mogu, a šta ne“, istakao je Ranđelović.
Nastavnici će morati da budu fleksibilni
Ranđelović ukazuje na potrebu za većim korišćenjem formativnog ocenjivanja.
„Nastavnici najbolje poznaju svoje đake. Moraće da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog“, smatra Ranđelović.
Posebno podvlači značaj fokusa na stvarno znanje, a ne samo na ocene.
„Dobro je što je kolega podsetio da treba da se osvrnemo na znanje dece, a ne samo na njihove ocene“, zaključuje Ranđelović.
Prosvetni radnici duboko zabrinuti
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da se još uvek ne zna kako će se situacija sa povratkom u školske klupe razvijati, ali da su prosvetni radnici duboko zabrinuti.
„Možda u javnosti postoji utisak da mi ne brinemo, ali mi samo o tome sve vreme brinemo – kako će učenici biti ocenjeni i kako će završiti školsku godinu“, kaže Dimitrijević.
Navodi da mnogo toga zavisi od trajanja protesta, učenika, posebno maturanata, koji su u velikom broju u blokadi nastave.
„Ne zavisi sve samo od nastavnika. U zavisnosti od toga kada se protesti završe, zavisiće i način na koji ćemo zaključiti ocene i uspeh učenika“, istakla je Dimitrijević.
Nastavnici će morati da prilagode kriterujume
Borko Petrović, nastavnik u OŠ „Stevan Jakovljević“ iz Paraćina, navodi da se ne može očekivati isti kvalitet znanja kao u redovnim okolnostima.
„To znanje neće biti ni približno onom koje bi bilo u normalnim uslovima. Poslednjih godina se sve više uči za ocenu, a ne za stvarno znanje“, primećuje Petrović.
Napominje da će nastavnici morati da prilagode kriterijume i da u obzir uzmu sve okolnosti.
„Znamo tu decu, njihove mogućnosti i kapacitete. Ako ne mogu trenutno da pokažu svoje znanje, moraćemo da im izađemo u susret, ali to znači i spuštanje kriterijuma“, rekao je Petrović.
Izvor: RTS
