Iako je železnička stanica Prokop svečano otvorena dva puta u prethodnih osam godina, radovi na njoj i dalje traju. Ona narodna „spolja gladac, a unutra jadac“ otelotvoruje se u železničkoj stanici „Beograd centar“ svaki put kada padne kiša, jer se tada na Prokopu dešava potop
Beograd je ovih dana pogodilo jako nevreme sa kišom. Prokop je svedok toga. Zbog toga ovih dana putnici koji polaze sa ove železničke stanice moraju da prolaze kroz blato i bare, a i da izbegavaju potoke koji se slivaju sa plafona u nadi da će u voz uspeti da uđu suvi.
Izgradnja železničke stanice Prokop počela je davne 1979. godine, da bi već naredne godine bila prekinuta zbog manjka finansijskih sredstava. Iako su putnici ovu stanicu uveliko koristili, tadašnji premijer Aleksandar Vučić otvorio ju je 2016. godine, 37 godina od početka radova. Samo što nova železnička stanica tada nije bila završena.
Vučić je ponovo otvorio Prokop sedam godina kasnije, ovog puta sa mesta predsednika. Međutim, uprkos dva svečana otvaranja, radovi na stanici „Beograd centar“, po svemu sudeći, nisu ni blizu kraju. Jer, iako zgrada Železničke stanice izgleda novo, lepo i moderno – kada se putnik spusti na peron, postaje svedok nemile scene.
Nebrojena otvaranja Prokopa
Svaki put kada padne malo jača kiša – Prokop prokišnjava. Podzemni prolazi se napune vodom, a na kolosecima se stvore bare. Voda u kombinaciji sa stotinama cipela stvara blato, pa sa nove železničke stanice stiže nimalo lepa slika.
Ovo ne bi trebalo da se dešava za potpuno izgrađenom stanicom. Ali, Prokop, iako otvaran dva puta u poslednjih osam godina – i to od strane istog čoveka – trebalo bi da bude završen 2025. Odnosno, dve godine od drugog svečanog otvaranja.
Vučić je prilikom prvog otvaranja Prokopa 2016. godine kazao da je u njegovo vreme „završeno ono što se radilo četiri decenije“. Na kritike da stanica nije još uvek potpuno gotova, odgovor je glasio da „ima sve što jedna železnička stanica treba da ima“, a da će ostali radovi biti „dopuna sadašnje infrastrukture“. Tada je predsednik Srbije najavio i da će radovi na stanici biti završeni godinu dana pre roka, odnosno – 2018. godine.
Tokom promotivne ture brzim „Soko“ vozom 2022. predsednik Srbije je ponovio da je Prokop konačno završen, uz napomenu da je to urađeno tek u vreme njegovog mandata.
Napomenimo i to, Tomislav Momirović, tadašnji ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, obećao je 2020. godine, dakle četiri godine posle prvog otvaranja, da će železnička stanica biti gotova do 2023.
Ko gradi Prokop
Na drugom otvaranju železničke stanice, u oktobru 2023, Vučić je objavio da su u projekat uložene desetine miliona evra.
„U Prokop i železničku stanicu ukupno je uloženo 81, 2 miliona evra, zajedno sa 15 miliona evra uloženih u staničnu zgradu. Zahvalan sam ljudima koji su dali nemerljiv doprinos ideji stvaranja Prokopa i onoga što smo stvorili, a mi smo donosili važne i hrabe odluke koje su Srbiju vukle napred“, kazao je predsednik Srbije.
Za gradnju Prokopa uziman je i kredit. Srbija se krajem 2012. godine zadužila oko 25 miliona evra kako bi se nastavili radovi. Zajam je dao kuvajtski Fond za arapski ekonomski razvoj. Najavljivano je da će se od istog investitora tražiti pozajmica i za gradnju stanične zgrade, ali se, ipak, našao zainteresovani privatni partner.
Partner države u ovom poduhvatu je kompanija „Rejlvej siti“. Iako je vlasnik firme kiparsko preduzeće istog imena, nekoliko članova nadzornog odbora su direktori u preduzećima iz holdinga PSP Farman, koji se nalazi u vlasništvu biznismena Branislava Grujića poznatog po građevinskim projektima u Rusiji, ali i izgradnji bloka Vest 65 na Novom Beogradu.
„Beograd centar” je postao glavna železnička stanica 10. decembra 2017. godine, kada je počeo da važi tada novi železnički red vožnje. Do Savskog trga tada su vozila samo tri para vozova između Beograda i Novog Sada i međunarodni putnički saobraćaj. Pola godine kasnije, Prokop je preuzeo većinu polazaka iz centra grada, a vozovi za Bar su kretali iz Topčidera. I ta je stanica, međutim, zatvorena oktobra 2021, pa su i ovi polasci prešli u Prokop.
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
