Leto ove godine bilo treće najtoplije u istoriji merenja u Srbiji

Iza nas je vrelo i suvo klimatološko leto – kako javlja Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), leto 2025. bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.

Ni na jednoj stanici u zemlji tokom leta nije postignut sezonski prosek padavina, odnosno prosečna količina padavina tokom juna, jula i avgusta od 1991. do 2020. godine, piše Klima 101.

Najbliži proseku bio je Dimitrovgrad, gde je palo 83,7% normalne količine padavina, i koji je bio jedino mesto u zemlji gde su padavine bile u granicama normale. Poređenja radi, u rekordno suvom Negotinu tokom leta je palo tek 17,3% normalnih padavina. U ovom gradu u istočnoj Srbiji ovogodišnje leto bilo je najsušnije u istoriji merenja.

U ostatku Srbije, na većini stanica uslovi su ovog leta bili veoma sušni, što znači da je padalo manje od polovine uobičajenih letnjih padavina. Štaviše, na čak 11 stanica širom Srbije celokupne letnje padavine nisu dostigle ni prosek za mesec jun, uključujući u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Deficit padavina nije bio „nadoknađen” tokom jula i avgusta

Klimatski modalitet padavina u Srbiji karakterišu maj i jun kao najkišovitiji meseci, sa većinom padavina tzv. konvektivne prirode. Konvektivne padavine nastaju iz oblaka jakog vertikalnog razvoja pri postojanju dovoljno toplog i vlažnog vazduha, uz odgovarajuće uslove u atmosferi. Javljaju se najčešće u letnjem periodu i kratkog su trajanja, ali donose veliku količinu padavina.

Ove padavine su mogu biti praćene grmljavinom i gradom i predstavljaju nešto što bismo kolokvijalno nazvali letnjim pljuskovima.

Istorijski sušan jun, najsušniji u istoriji merenja u Srbiji, ima važne agrometeorološke posledice i predstavlja poremećenje uobičajenog režima padavina.  Junski deficit nije nadoknađen na velikom broju stanica, a na onima gde jeste, do toga je došlo krajem jula i tokom avgusta koji, u zavisnosti od stanice, jesu bili suvlji ili oko proseka.

Nedostatak kiše u ovom kritičnom periodu je ugrozio poljoprivredu na više načina: od nedostupnosti pijaće vode za napajanje stoke do slabljenja prinosa ratarskih kultura poput suncokreta, kukuruza i soje usled nedostatka vode u kritičnom periodu razvoja biljke.

Pored najsuvlje godine u Negotinu, sa zabeleženih 27,6 mm padavina tokom celog leta, posebno je sušno bilo u Banatskom Karlovcu, Zrenjaninu, ali i u Nišu, gde je bilo zabeleženo samo 40,4 mm kiše, što je najsuvlje leto u gotovo 30 godina.

Padavine postaju ređe, ali intenzivnije

U stanici koja je bila najbliža letnjem proseku padavina ove godine, Dimitrovgradu, sem dva vezana dana sa padavinama od po 50 mm, zabeleženo je 12 drugih dana sa padavinama.

Podatak da je u Dimitrovgradu „vrednost padavina u okviru normale” ne otkriva kako je postignuta ova vrednost: usled ekstremne padavinske epizode koja je prekinula dva ekstremno sušna meseca (pre ove epizode koja se dogodila početkom avgusta, palo je 44,1 mm padavina).

Do ovoga dolazi usled promene rasporeda padavina uslovljene klimatskim promenama: padavine su skoncentrisane u malobrojnim ekstremnim padavinskim epizodama koje se javljaju nakon dugih suvih perioda.  Ovakve kišne epizode nisu potpuno olakšavajuća okolnost predelima koje pogode, pošto sa sobom nose i rizik od pojave bujičnih poplava.

Ovog leta se uočava šablon da su na mnogim stanicama detektovane padavine istih datuma, što bi sugerisalo da su ove padavine posledica prolaska frontalnog sistema.

Frontalni sistemi su jedan od uobičajenih uzroka pojave padavina nezavisno od sezone, i javljaju se usled organizovanog kretanja vazdušnih masa i razmera su od nekoliko stotina do hiljadu kilometara, donoseći promenu vremena.

Intenzivan toplotni talas 12 puta verovatniji nego sredinom 20. veka

Izolovane oluje koje inače čine većinu letnjih padavina u ovim slučajevima odsustvuju, što sugeriše da  je ovo leto iznad Srbije bilo obeleženo jakim anticiklonalnim stanjem atmosfere, prekinuto privremeno ovim frontovima.

Istraživanja pokazuju da postoji trend učestalijeg anticiklonalnog šablona vremena leti. Ovakvi uslovi pogoduju veoma toplom i sušnom vremenu uz slab vetar.

Posledice anticiklonalnog stanja atmosfere smo na još jedan način osetili i tokom jula kada su temperature u više navrata prešle 40 stepeni Celzijusa širom države.

Kao što utiču na raspodelu padavina, klimatske promene uzrokuju i sve češće i intenzivnije toplotne talase. Kako je pokazala nedavna studija atribucije klimatskih promena, intenzivan toplotni talas sa kraja jula 2025. je danas, zbog uticaja klimatskih promena, 12 puta verovatnija pojava u Srbiji nego sredinom 20. veka.

Sve ove pojave, od intenzivnih toplotnih talasa do sušnih perioda prekinutih jakim padavinama, danas opisujemo kao ekstremne i rekordne – ali sve one su drastično verovatnije nego što su bile pre samo nekoliko decenija.

U Beogradu svih 10 najtoplijih leta bilo posle 2000. godine

Ovogodišnje leto u Beogradu bilo je 4. najtoplije u istoriji merenja – posle leta 2024, 2012. i 2017. godine, ali je ovogodišnje leto napravilo još jedan iskorak.

Naime, nekada davno, u Beogradu je leto 1946. godine bilo najtoplije u istoriji merenja. Štaviše, ono je taj rekord držalo više od 50 godina, sve do 2003. godine. Međutim, počev od 2025. godine, ovo nekada rekordno leto više nije među 10 najtoplijih – palo je na 11. mesto.