Opstanak Generalštaba je imperativ, a ako dođe do pokušaja njegovog rušenja, postoji široko raspoloženje da se i fizički brani, izjavio je istoričar u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger.
On je za agenciju FoNet naveo da postoje mogućnosti za primenu tog prostora nakon obnove, uz predlog da bude predat Univerzitetu.
Takva inicijativa je stigla iz Srpske akademije nauka i umetnosti, ukazao je Lajbenšperger, kojeg je urednički kolegijum nedeljnika „Vreme“ proglasio za ličnost 2025. godine.
„Da to bude u korist studenata. Može i neki muzej tu da se smesti“, rekao je Lajbenšperger, uz konstataciju da zgrade Generalštaba nisu ruševina, već ih je moguće obnoviti.
„Stepenaste strukture sa crvenim i belim kamenom su u urušenom stanju. Neki delovi su srušeni, neki su u ispravnom stanju, a deo je rekonstruisan prethodnih godina. Sama kula nije oštećena i ona je apsolutno funkcionalna. Ti objekti mogu da se restauriraju i rekonstruišu. Statički su stabilni. Proveriće se statika ponovo kada dođe vreme za radove. Porušeni delovi mogu da se obnove i izgledaju kako su izgledali kada su podignuti. Može da se uradi i neka nova intervencija, tako da se vidi šta je bilo oštećeno, ti ožiljci iz rata“, izjavio je Lajbenšperger.
Uređenje unutrašnjih prostorija za novu namenu
On je naveo da je prilikom raščišćavanja terena Vojska sakupila i odložila veliki broj mermernih ploča, da bi mogle da se ponovo iskoriste.
„Neki od tih kamenoloma još postoje, može i iz njih da se izvuče kamen, ali može i da se uradi nešto novo. Bilo bi idealno da to bude što bliže izvornom obliku, ali neće biti problem i da malo drugačije izgleda što se tiče namene unutra. Savremena konzervacija dozvoljava uređenje unutrašnjih prostorija za novu namenu i to u svrhu obrazovanja, kulture, vojske ili državne uprave. Takvo rešenje bi podržali i struka i šira javnost“, rekao je Lajbenšperger.
On je izjavio da Vojska Srbije, prema svemu sudeći, ne želi da koristi te zgrade, pošto je nedavno na Banjici postavljen kamen temeljac za nove objekte Generalštaba i Ministarstva odbrane.
„Nakon odustajanja američkog investitora Džareda Kušnera od projekta Generalštab, ipak treba biti na oprezu. Borba se nastavlja i u ovoj godini“, naveo je Lajbenšperger, uz konstataciju da politički vrh Srbije neće lako odustati od projekta, zbog čega je jedino rešenje za odbranu zgrada Generalštaba promena vlasti na izborima.
„Ako do toga ne dođe, onda opet sve zavisi od poteza vlasti i da li će izvesti mehanizaciju radi rušenja. Imamo naznaku da će neki radovi da se izvode na jednom od objekata. To ćemo morati da propratimo veoma pažljivo, da bi bili sigurni da neće biti uvođenje na mala vrata početka rušenja, nego zaista neka rekonstrukcija“, rekao je Lajbenšperger.
On nije isključio povratak Kušnera u igru, niti mogućnost pronalaska novog investitora.
„Znamo kako naša vlast funkcioniše, da je veoma sujetna i osvetoljubiva i da će uslediti nastavak borbe. Možda će tražiti i nekog novog investitora. Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će se nastaviti razgovori sa Kušnerovom firmom i da će možda ponovo pristati na taj projekat“, rekao je Lajbenšperger.
Očekujemo da se oglasi Ustavni sud
Prema njegovim rečima, za sve zaposlene u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture je Generalštab i dalje kulturno dobro i spomenik kulture, pošto uprkos svim zahtevima i pokušajima nije dozvoljeno da bude izbrisan iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara.
„Poseban zakon koji je donesen nije u skladu sa Ustavom i ostalim zakonodavstvom. Zbog toga Generalštab i dalje smatramo nepokretnim kulturnim dobrom, odnosno spomenikom kulture. Očekujemo da se oglasi Ustavni sud sa svojim mišljenjem i onda ćemo videti šta dalje“, naveo je Lajbenšperger.
On je izjavio da se zbog odbrane Generalštaba zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture suočavaju sa brojnim pritiscima, pošto odbijaju da izvrše nešto sa čime se stručno i moralno ne slažu.
„Stalno su se dešavale neke kazne bez kazni – otežavaju vam rad, ne dobijate neke poslove, sklone vas sa poslova, smanje prinadležnosti. Dešavalo se da mi nije dozvoljeno da idem na put ili da neki dodaci na platu koje direktor odobrava ne budu odobreni. Imamo otkaze ugovora za dvoje kolega koji su bili na privremeno – povremenim poslovima, a učestvovali su u raznim aktivnostima i protestima“, rekao je Lajbenšperger.
On je naveo da Zavodu za zaštitu kulture tokom prošle godine Ministarstvo finansija nije prenelo veliki deo sredstava, a delimično su umanjena sredstva predviđena za ovu godinu.
Što se tiče Starog savskog mosta, koji je uklonjen uprkos pokušajima Beograđana da ga odbrane, Lajbenšperger je izjavio da taj most, za razliku od Generalštaba, nije imao status zaštite kao nepokretno kulturno dobro, zbog čega je postojala zakonska mogućnost da bude uklonjen.
„Odbranom Generalštaba se brani i vladavina prava i nema dileme da li te zgrade treba da opstanu – to je imperativ. To govore zakoni naše zemlje. Ljudi koji su obučeni da to procene odlučili su da Generalštab ima vrednost spomenika kulture i da ta vrednost nije izgubljena zato što je bombardovan i urušen. Takvi urušeni objekti postoje i kod nas i u celom svetu“, rekao je Lajbenšperger.
Veliki razgovor sa Nenadom Lajbenšpergerom biće objavljen u prvom ovogodišnjem broju „Vremena“ 8. januara.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
