Skupštini grada Beograda pokret Kreni-promeni predao je danas peticiju koju je potpisalo više od 31.500 građana protiv rušenja sajma
Pokret Kreni-promeni predao je danas, u zgradi Skupštine grada Beograda, peticiju sa više od 31.550 potpisa građana kojom se zahteva da se ceo kompleks Sajma stavi pod zaštitu, i da se odustane od rušenja hala. U protivnom vlast će se suočiti sa građanskom neposlušnošću, saopštio je Pokret.
Ovom peticijom Kreni-promeni zahteva da se pokrene postupak zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma.
Vođa Tima za Sajam Angelina Jokić poručila je vlastima da Sajam mora ostati jedan do simbola Grada, tako da se ne sme dozvoliti njegovo rušenje, zbog čega je i pokrenuta peticija pod nazivom „Zaštitimo Sajam. Rušenje Beograda mora da stane“, prenosi Danas.
Pod maskom organizacije izložbe “EKSPO 2027” planira se ruženje kompleksa Beogradskog sajma i najavljuje izgradnja novog sajamskog kompleksa na surčinskim njivama, a ovaj proctor “oslobodi” za širenje Beograda na vodi.
Zaštititi identitet Beograda
Jedino se ne bi rušila Hala 1 jer je ona zaštićena zakonom, a umesto ostalih hala planira se izgradnja stambenih zgrada.
Arhitekta Zorica Rančić pozvala je kolege iz struke, arhitekte, urbaniste i zaštitare da zajedno zaštite indentitet Beograda kako ne bi izgledao kao gradovi iznikli iz prašine koji međusobno liče i da “genijalnost naše pameti i naših ruku ne zauzme uvozna konfekcija“.
Dodaje da svi žele da se Beograd razvija, ali održivi razvoj nije rušenje svega po svaku cenu kako bi se nešto zidalo, već čuvanje svog kulturnog identiteta i svega vrednog, te da u Beogradu ima dosta mesta gde može da se gradi.
Prema njenim rečima, ne sme se dozvoliti rušenje hala 2 i 3 jer su po svemu jednake vrednosti hali 1, za koju je planirano da bude sačuvana.
Tokom obraćanja medijima najavljeno je da će pokret za desetak dana pozvati predstavnike struke da podrže dokument o potrebni očuvanja Sajma, čija je izrada u toku.
“Sajam prethodnih sedam decenija, nije bio samo objekat komercijalne namene, bio je u službi građana tokom poplava 2014. godine, karantina za vreme virusa korona, punkt za vakcinisanje. Generacije studenata u njemu su polagale prijemne ispite za fakultete. U kriznim situacijama uvek bio tu za Beograđane i sada je došlo vreme da ga zaštitimo, da bi služio i budućim generacijama”, navodi se u tekstu peticije.
Vrednost zemljišta
U zvaničnim papirima objavljenim na sajtu APR piše da je površina Beogradskog sajma 243.233 kvadrata ili nešto više od 24 hektara građevinskog zemljišta. Imajući u vidu da je cenu kvadrata parcele koja se nalazi u neposrednoj blizini, a koju je već kupio Beograd na vodi, može se zaključiti da vrednost celokupnog zemljišta iznosi oko 119,2 miliona evra, piše Nova.rs.
Ipak, predsednik Srbije je u svojoj prezentaciji naveo da će stambeni objekti zauzeti 12,1 hektar tog prostora, što znači da bi Beograd na vodi to zemljište morao da plati bar 50 miliona evra, ako se vodilo računa o tržišnoj ceni.
Strukovna udruženja, sindikati pravosuđa i opozicija upozoravaju da će usvajanjem predloga Uglješe Mrdića biti stavljene van snage ustavne promene i da će nezavisnost tužilaštva biti ozbiljno ugrožena
Od ove godine Čačani će plaćati korišćenje trotoara, parkinga ili saobraćajnice koja vodi do njihovih objekata
Ministarstvo informisanja ukazuje na sadržaje koji se „mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije“, uključujući sadržaje prikazane u seriji „Radio Mileva“
Kako gubitaš poput GSP-a, koji će većinu novca dobijenog iz budžeta Beograda spiskati na plaćanje usluga privatnih prevoznika, može da kupi tramvaje vredne 188 miliona evra
Poslednjih nedelja u apotekama je teško naći fiziološki rastvor. Zašto je došlo do nestašice
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
