Spomenik prirode „Košutnjak” poznat i kao „pluća Beograda” prostire se na površini od 330 hektara. U oazi zelenila i mira krije se i genetičko blago Srbije
Šumski genetički resursi su malo poznat, ali jesu ključan pojam za konzervaciju prirodnih bogatstava u svetlu klimatskih promena. Naime, očuvanje se ne odnosi samo na broj stabala ili pošumljene površine, već i na njihove osobine, a posebno one nasledive.
U srcu Beograda, park-šuma „Košutnjak” predstavlja oazu zelenila i mira – ali ona je i mnogo više od toga. Košutnjak je istovremeno i svojevrsni centar za očuvanje genetičkog blaga Srbije, piše portal Klima 101.
Autohtone sorte drveća
Primera radi, u Košutnjaku se može naći pet autohtonih, odnosno domaćih vrsta hrasta. Postojeća istraživanja i modelovanja klimatskih promena i njihovih posledica po vrste iz roda hrastova pokazala su da je određene vrste (koje još postoje u Košutnjaku) izuzetno važno sačuvati.
Samim tim, tu se krije dodatna vrednost ovakvih lokaliteta. Osim toga što je gradski park, Košutnjak je i model za konzervaciju nečega što nazivamo šumski genetički resursi, a koji su ključni za održavanje biodiverziteta i ekološke stabilnosti.
Izazovi kao što su klimatske promene, ali i urbanizacija i zagađenje stavljaju šumske ekosisteme pod veliki pritisak. U Srbiji, šume predstavljaju osnovu ekološke infrastrukture, te istraživanja usmerena na očuvanje biodiverziteta i šumskih genetičkih resursa, poput onih koja se sprovode u Košutnjaku, imaju presudnu ulogu u zaštiti našeg prirodnog nasleđa.
Cilj je, pre svega, sačuvati genetski materijal za buduće generacije i podići svest o o važnosti šuma u očuvanju životne sredine.
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
