U proseku 1,5 evra od svakih 100 koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Cene u nekim državama EU idu i preko 100 odsto od proseka, a kako stoji Srbija?
Povodom takozvanog „suvog januara“ kampanje koju je razvila i sprovela britanska dobrotvorna organizacija „Alcohol Change UK“, gde se ljudi prijavljuju da će se uzdržavati od alkohola tokom januara, nemački Savezni zavod za statistiku objavio je cene alkohola u Evropskoj uniji i ostatku Evrope.
Indeks nivoa cena, koji upoređuje cenu iste korpe alkoholnih pića širom Evrope, dobar je način da se sagledaju razlike u troškovima za alkohol. Prosek EU postavljen je na 100, što bi značilo da nivo cena iznad 100 predstavlja zemlje gde je cena veća od proseka EU. Rezultat ispod 100 znači da je jeftinija.
Alkohol je u Nemačkoj na 86 evra, tačnije jeftiniji je kada mu se cena usporedi sa drugim zemljama Evropske unije. Najskuplji u Finskoj, tamo je indeksna cena alkohola bila 110 odsto iznad proseka EU-a.
Kada je u pitanju Srbija cena je 112 evra, što će reći da je skuplji od proseka EU za 12 odsto. Odmah ispod Srbije nalazi se Portugalija (109), dok je iznad Belgija (114).
Najskuplje cene alkohola od obližnjih država ima Grčka, koja je na šestom mestu sa cenom od 154, odmah ispod nje nalazi se Albanija sa 153 evra.
Hrvatska i Crna Gora takođe su iznad Srbije sa cenama od 126 i 123 evra. Dok se ispod Srbije nalaze Slovenija i Bugarska.
Najniže cene alkohola u regionu imaju Severna Makedonija, koja je malo ispod proseka, tačnije na 99, Rumunija sa 95 i Bosna i Herzegovina koja je jedna od najjeftinijih u čitavoj Evropi sa 90 evra.
Kao što je već rečeno alkohol je, kada se gledaju samo članice EU, najskuplji u Finskoj gde je na indeksu 210. Međutim, od 2024. godine, najskuplja zemlja za alkohol je Island, kada se rangira zajedno sa svim ostalim evropskih zemalja. Na Islandu ljudi plaćaju 285 evra za pića koja u proseku koštaju 100 evra u EU. To je 185 odsto iznad proseka EU.
Na drugim mestima na listi, cena ove korpe alkoholnih pića iznosi 226 evra u Norveškoj i 203 evra u Turskoj. To znači da alkoholna pića koštaju više nego dvostruko u odnosu na prosek EU. Irska, sa 198 evra, takođe je veoma blizu tog nivoa.
Tri najskuplje zemlje kada je reč o cenama alkohola nalaze se u nordijskom regionu. Preostale dve nordijske zemlje takođe su iznad proseka EU: Švedska (146 evra) i Danska (125 evra).
Najniže cene alkohola zabeležene su u Italiji, Nemačkoj i Austriji. Cena alkoholnih pića koja koštaju 100 evra u EU iznosi samo 84 evra u Italiji.
Cene alkohola iznose 87 evra u Nemačkoj i 90 evra u Austriji. U Španiji ljudi plaćaju 91 evro za istu korpu pića. To znači da je alkohol generalno jeftiniji u četiri velike ekonomije EU nego što je prosek EU. Jedino je Francuska iznad proseka sa 102 evra — i to samo 2 odsto više.
Prihod ili zarada nisu uključeni u poređenja cena, što znači da rangiranje ne uzima u obzir plate ili druge mere ličnog dohotka.
Zemlja sa niskim cenama alkohola, ali niskim raspoloživim dohotkom može i dalje imati nisku dostupnost alkohola, a obrnuto takođe može biti tačno.
Porez je ključni faktor koji utiče na razlike u cenama. Viši porezi na alkohol jedan su od najvažnijih pokretača viših cena alkohola u nekim evropskim zemljama.
U regionima severne Evrope, kao što su Skandinavija, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, više poreske stope uglavnom odgovor na visok nivo konzumacije alkohola i štetu povezanu s alkoholom.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Arhitekta Branislav Mitrović tvrdi da akvarijum na Ušću nije tek neki tamo delfinarijum, već Prirodnjački muzej koji će zauzeti manje od dva procenta ukupne površine parka na Ušću
Dopisnica „Vremena” Dejana Cvetković pozvana je da da izjavu tužilaštvu zbog pretnji i uvreda koje je doživela dok je izveštavala sa protesta u Surdulici. Tu je bila izložena otvorenim napadima, seksističkim dobacivanjima i pretnjama
Prorežimski mediji objavili su da su na sastanku sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem bili predstavnici „više od 100 udruženja poljoprivrednika“. Sve bi bilo sjajno da su poljoprivrednici koji protestuju ikada čuli za te ljude i ta udruženja
Dok se na buvljaku u Smederevskoj Palanci prodaju polovna garderoba i kućni aparati, iznad tezgi raste brdo otpada. Divlja deponija nad panoramom grada se uprkos obećanjima vlasti godinama širi. A bliže se lokalni izbori
Veoma je izvesno da mitropolita Justina čeka penzija. Žička eparhija bi mogla da bude podeljena na dva dela, a razlozi za to su očigledno potpuno svetovni, a ne duhovni: kontrola novca i moći
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
