Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi u proseku, za decu do šest godina gornja granica trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno. Nutricionistkinja Jovana Živić kaže da deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jednoj kašiki šećera
Slučaj dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog čega su njegovi roditelji morali da podignu kredit kako bi platili lečenje, podsetio je na dileme kada ljubav prema slatkišima kod najmlađih prerasta u zavisnost i koja količina šećera je njima dnevno potrebna, piše RTS.
Nutricionistkinja Jovana Živić, naglašava da su podaci poražavajući, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu više toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadrže šećer.
„Šta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima određenu količinu šećera. Najveći problem nisu slatkiši, kao na primer čokoladice, već koliko unesemo namirnica koje nisu dovoljno kvalitetne u ostalom delu dana”, napominje Živić.
Deca unesu između 21 i 34 kašičice šećera
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti šećeri, dok neke nove preporuke tu granicu spuštaju čak na pet odsto. U proseku, za decu do šest godina gornja granica bi trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno.
Istraživanja takoće pokazuju da deca uzrasta do osam godina dnevno unesu oko 21 kašičicu šećera, a do 13. godine 34 kašičice.
„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jedna kašika šećera, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja”, kaže Živić.
Dodaje da se mora paziti jer šećera ima i u ostalim namirnicama koje se kupuju – u sokovima, grickalicama, kolačima, hlebu, pekarskim proizvodima i slično.
“To se ne odnosi samo na slatkiše“, ističe Jovana Živić.
Gojaznost kod dece sve češća pojava
Sve više dece je gojazno i oni zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napominje nutricionistkinja.
„Samim tim se razvija taj neki metabolički sindrom dosta rano kod dece”, ističe Živić jer kaže, čim je neko gojazan narušava se hormonski proces, a taj disbalans, koji remeti funkcionisanje na nivou insulina i leptina, čini nekoga podložnim nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije.
Istraživanja pokazuju da ne bi trebalo slatkiše jesti više od dva puta nedeljno.
„To je u teoriji. Kada pogledamo praktično, dosta dece svakodnevno jede slatkiše, što opet ne možemo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, naglašava Živić.
Dodaje da deca kroz čašu soka unesu 30 grama šećera, čime su već zadovoljene dnevne potrebe, te bi zato trebalo roditelji da se potrude da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.
Šećer kao psihoaktivna supstanca
Pojedina istraživanja pokazuju da šećer utiče na naš organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da utiče na krvno-moždanu barijeru, sistem nagrađivanja i hormonski brzo podiže nivo energije.
„Uglavnom, odrasli kažu da je potrebno četiri-pet dana da se prođe kriza čišćenja od slatkiša. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatkiše, i ukoliko uvide da imaju neizdrživu potrebu za njima, znači da su razvili zavisnost“, navodi Živić.
Zato bi roditelji trebalo da vode računa i da makar pokušaju da deci ne daju slatkiše baš svaki dan, što naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okružena proizvodima punim šećera.
„Potrebno je naći balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer može imati i suprotan efekat. Možda treba pokušati i sa nekim zdravim slatkišima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Živić.
Nije samo NIS pod američkim sankcijama, već još 49 firmi i pojedinaca, među kojima Aleksandar Vulin i Nenad Popović. To svakako ne utiče na blogonaklonst SAD po pitanju reševanja energetske krize koja se nadvila nad Srbijom
Danko Savić i Dejan Braletić uhapšeni su zbog sumnje da su ratovali u Ukrajini u sastavu proruskih jedinica. Policija je tokom akcije „Lugansk“ pronašla oružje, municiju, propagandni materijal i račun od 1,5 miliona evra.
Četvoro ljudi izgubilo je život, a troje je povređeno u saobraćajnoj nesreći na putu Ruma–Irig. Nova tragedija podseća po ko zna koji put na problem bezbednosti na srpskim drumovima, gde se prebrza vožnja, loša infrastruktura i neobeleženi radovi često završavaju smrtnim ishodom
Profesorka istorije Irena Ljubomirović za „Vreme“ kaže da ona i mnoge kolege neće pristati da ih sa Filozofskog fakulteta prebace na protivzakonito i instant skrpljen Fakultet srpskih studija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikome ništa neće oduzimati preko noći, već daje rok od 50 dana da se pronađe rešenje za vlasništvo u NIS-u
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
