Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi u proseku, za decu do šest godina gornja granica trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno. Nutricionistkinja Jovana Živić kaže da deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jednoj kašiki šećera
Slučaj dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog čega su njegovi roditelji morali da podignu kredit kako bi platili lečenje, podsetio je na dileme kada ljubav prema slatkišima kod najmlađih prerasta u zavisnost i koja količina šećera je njima dnevno potrebna, piše RTS.
Nutricionistkinja Jovana Živić, naglašava da su podaci poražavajući, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu više toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadrže šećer.
„Šta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima određenu količinu šećera. Najveći problem nisu slatkiši, kao na primer čokoladice, već koliko unesemo namirnica koje nisu dovoljno kvalitetne u ostalom delu dana”, napominje Živić.
Deca unesu između 21 i 34 kašičice šećera
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti šećeri, dok neke nove preporuke tu granicu spuštaju čak na pet odsto. U proseku, za decu do šest godina gornja granica bi trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno.
Istraživanja takoće pokazuju da deca uzrasta do osam godina dnevno unesu oko 21 kašičicu šećera, a do 13. godine 34 kašičice.
„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jedna kašika šećera, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja”, kaže Živić.
Dodaje da se mora paziti jer šećera ima i u ostalim namirnicama koje se kupuju – u sokovima, grickalicama, kolačima, hlebu, pekarskim proizvodima i slično.
“To se ne odnosi samo na slatkiše“, ističe Jovana Živić.
Gojaznost kod dece sve češća pojava
Sve više dece je gojazno i oni zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napominje nutricionistkinja.
„Samim tim se razvija taj neki metabolički sindrom dosta rano kod dece”, ističe Živić jer kaže, čim je neko gojazan narušava se hormonski proces, a taj disbalans, koji remeti funkcionisanje na nivou insulina i leptina, čini nekoga podložnim nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije.
Istraživanja pokazuju da ne bi trebalo slatkiše jesti više od dva puta nedeljno.
„To je u teoriji. Kada pogledamo praktično, dosta dece svakodnevno jede slatkiše, što opet ne možemo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, naglašava Živić.
Dodaje da deca kroz čašu soka unesu 30 grama šećera, čime su već zadovoljene dnevne potrebe, te bi zato trebalo roditelji da se potrude da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.
Šećer kao psihoaktivna supstanca
Pojedina istraživanja pokazuju da šećer utiče na naš organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da utiče na krvno-moždanu barijeru, sistem nagrađivanja i hormonski brzo podiže nivo energije.
„Uglavnom, odrasli kažu da je potrebno četiri-pet dana da se prođe kriza čišćenja od slatkiša. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatkiše, i ukoliko uvide da imaju neizdrživu potrebu za njima, znači da su razvili zavisnost“, navodi Živić.
Zato bi roditelji trebalo da vode računa i da makar pokušaju da deci ne daju slatkiše baš svaki dan, što naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okružena proizvodima punim šećera.
„Potrebno je naći balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer može imati i suprotan efekat. Možda treba pokušati i sa nekim zdravim slatkišima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Živić.
Policija je na imanju u selu Konjuh kod Kruševca zaplenila pet tona marihuane, što je najveća zaplena te droge u Srbiji. U akciji su uhapšene tri osobe, dok se za još jednom traga, a pronađeno je i nelegalno oružje
Besplatni javni prevoz niti je zaista besplatan, niti je povećao broj Beograđana koji ga koriste, nije smanjio gužve u saobraćaju, a vlast je dobila „argument“ da se poklonu u zube ne gleda
Tačno godinu dana nakon velikog protesta u Kragujevcu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje", studenti će ponovo organizovati protest u Šumadiji.
Vlasnik Delte Miroslav Mišković podneo je tužbu protiv države jer je u periodu između decembra 2012. i jula 2013. godine ležao u pritvoru zbog optužbi od kojih je kasnije oslobođen
UNS poseduje kopiju diplome Manje Grčić sa Univerziteta u Lidsu u kojoj je navedeno da ona ima 360 „credits“, što je ekvivalent 180 ESPB bodova po bolonjskom sistemu
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
