Slučaj dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog čega su njegovi roditelji morali da podignu kredit kako bi platili lečenje, podsetio je na dileme kada ljubav prema slatkišima kod najmlađih prerasta u zavisnost i koja količina šećera je njima dnevno potrebna, piše RTS.
Nutricionistkinja Jovana Živić, naglašava da su podaci poražavajući, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu više toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadrže šećer.
„Šta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima određenu količinu šećera. Najveći problem nisu slatkiši, kao na primer čokoladice, već koliko unesemo namirnica koje nisu dovoljno kvalitetne u ostalom delu dana”, napominje Živić.
Deca unesu između 21 i 34 kašičice šećera
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti šećeri, dok neke nove preporuke tu granicu spuštaju čak na pet odsto. U proseku, za decu do šest godina gornja granica bi trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno.
Istraživanja takoće pokazuju da deca uzrasta do osam godina dnevno unesu oko 21 kašičicu šećera, a do 13. godine 34 kašičice.
„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jedna kašika šećera, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja”, kaže Živić.
Dodaje da se mora paziti jer šećera ima i u ostalim namirnicama koje se kupuju – u sokovima, grickalicama, kolačima, hlebu, pekarskim proizvodima i slično.
“To se ne odnosi samo na slatkiše“, ističe Jovana Živić.
Gojaznost kod dece sve češća pojava
Sve više dece je gojazno i oni zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napominje nutricionistkinja.
„Samim tim se razvija taj neki metabolički sindrom dosta rano kod dece”, ističe Živić jer kaže, čim je neko gojazan narušava se hormonski proces, a taj disbalans, koji remeti funkcionisanje na nivou insulina i leptina, čini nekoga podložnim nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije.
Istraživanja pokazuju da ne bi trebalo slatkiše jesti više od dva puta nedeljno.
„To je u teoriji. Kada pogledamo praktično, dosta dece svakodnevno jede slatkiše, što opet ne možemo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, naglašava Živić.
Dodaje da deca kroz čašu soka unesu 30 grama šećera, čime su već zadovoljene dnevne potrebe, te bi zato trebalo roditelji da se potrude da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.
Šećer kao psihoaktivna supstanca
Pojedina istraživanja pokazuju da šećer utiče na naš organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da utiče na krvno-moždanu barijeru, sistem nagrađivanja i hormonski brzo podiže nivo energije.
„Uglavnom, odrasli kažu da je potrebno četiri-pet dana da se prođe kriza čišćenja od slatkiša. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatkiše, i ukoliko uvide da imaju neizdrživu potrebu za njima, znači da su razvili zavisnost“, navodi Živić.
Zato bi roditelji trebalo da vode računa i da makar pokušaju da deci ne daju slatkiše baš svaki dan, što naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okružena proizvodima punim šećera.
„Potrebno je naći balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer može imati i suprotan efekat. Možda treba pokušati i sa nekim zdravim slatkišima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Živić.
