Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi u proseku, za decu do šest godina gornja granica trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno. Nutricionistkinja Jovana Živić kaže da deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jednoj kašiki šećera
Slučaj dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog čega su njegovi roditelji morali da podignu kredit kako bi platili lečenje, podsetio je na dileme kada ljubav prema slatkišima kod najmlađih prerasta u zavisnost i koja količina šećera je njima dnevno potrebna, piše RTS.
Nutricionistkinja Jovana Živić, naglašava da su podaci poražavajući, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu više toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadrže šećer.
„Šta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima određenu količinu šećera. Najveći problem nisu slatkiši, kao na primer čokoladice, već koliko unesemo namirnica koje nisu dovoljno kvalitetne u ostalom delu dana”, napominje Živić.
Deca unesu između 21 i 34 kašičice šećera
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti šećeri, dok neke nove preporuke tu granicu spuštaju čak na pet odsto. U proseku, za decu do šest godina gornja granica bi trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno.
Istraživanja takoće pokazuju da deca uzrasta do osam godina dnevno unesu oko 21 kašičicu šećera, a do 13. godine 34 kašičice.
„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jedna kašika šećera, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja”, kaže Živić.
Dodaje da se mora paziti jer šećera ima i u ostalim namirnicama koje se kupuju – u sokovima, grickalicama, kolačima, hlebu, pekarskim proizvodima i slično.
“To se ne odnosi samo na slatkiše“, ističe Jovana Živić.
Gojaznost kod dece sve češća pojava
Sve više dece je gojazno i oni zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napominje nutricionistkinja.
„Samim tim se razvija taj neki metabolički sindrom dosta rano kod dece”, ističe Živić jer kaže, čim je neko gojazan narušava se hormonski proces, a taj disbalans, koji remeti funkcionisanje na nivou insulina i leptina, čini nekoga podložnim nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije.
Istraživanja pokazuju da ne bi trebalo slatkiše jesti više od dva puta nedeljno.
„To je u teoriji. Kada pogledamo praktično, dosta dece svakodnevno jede slatkiše, što opet ne možemo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, naglašava Živić.
Dodaje da deca kroz čašu soka unesu 30 grama šećera, čime su već zadovoljene dnevne potrebe, te bi zato trebalo roditelji da se potrude da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.
Šećer kao psihoaktivna supstanca
Pojedina istraživanja pokazuju da šećer utiče na naš organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da utiče na krvno-moždanu barijeru, sistem nagrađivanja i hormonski brzo podiže nivo energije.
„Uglavnom, odrasli kažu da je potrebno četiri-pet dana da se prođe kriza čišćenja od slatkiša. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatkiše, i ukoliko uvide da imaju neizdrživu potrebu za njima, znači da su razvili zavisnost“, navodi Živić.
Zato bi roditelji trebalo da vode računa i da makar pokušaju da deci ne daju slatkiše baš svaki dan, što naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okružena proizvodima punim šećera.
„Potrebno je naći balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer može imati i suprotan efekat. Možda treba pokušati i sa nekim zdravim slatkišima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Živić.
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
