Sudija Milimir Lukić smenjen je sa mesta predsednika Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu. Ko je Lukić, sudija na kog su pripadnici Šarićevog klana bezuspešno pokušavali da izvrše pritisak
Sudija Milimir Lukić, na koga su se pripadnici klana Darka Šarića u Skaj aplikaciji žalili da ne podleže pritiscima, smenjen je s mesta predsednika Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu.
„Prema godišnjem rasporedu za Apelacioni sud po odluci predsednika suda, više neću obavljati funkcije predsednika Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, kao i predsednika Krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu“, potvrdio je sudija Lukić za Radar.
Ko je Milimir Lukić, smenjeni sudija na kog su pripadnici Šarićevog klana vršili pritiske?
Advokat Ivan Ninić izjavio je da je Lukić jedan od najčasnijih sudija.
„Milimir Lukić je jedan od najčasnijih sudija, živa enciklopedija, profesionalac, gospodin s manirima i s kičmom, ali kartel je nemilosrdan, kao kancer“, ocenio je Ninić, piše N1.
Biografija
Milimir Lukić je rođen u Prištini 1963. godine. Kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Apelacionog suda, Lukić je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini 1989. godine, pravosudni ispit je položio dve godine kasnije, a 1996. godine je stekao diplomu visokih studija na Sorboni.
U bazi podataka o sudijama u Srbiji „Prosudi ko sudi” koju je napravio KRIK piše da je Lukić studirao sedam godina, a osnovne studije je završio sa prosekom 6,07.
Od januara 2010. godine je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Nešto više od deceniju kasnije, Lukić je postao zamenik predsednika Apelacionog suda, te predsednik i sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, kao i član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda.
Iako je sudija duže od tri decenije, u žiži javnosti se našao nakon što je francuska policija uspela da dešifruje poruke razmenjivane preko specijalne aplikacije za bezbednu komunikaciju “skaj” koje se odnose na Šarićevu grupu i funkcionere koji su pomagali tom narko-klanu.
„Težak za svaku vrstu pritiska“
Na osnovu poruka policija je utvrdila da su članovi Šarićevog klana angažovali niz uticajnih ljudi u nameri da se pritisne sudija Lukić, koji je bio na čelu veća Apelacionog suda i odlučivao o žalbi Darka Šarića na presudu Višeg suda od 15 godina zatvora zbog šverca skoro šest tona kokaina.
„Bili smo… na sastanku sa predsednikom apelacije (apelacionog suda). Sve smo mu objasnili i shvatio je čovek”, piše u jednoj od poruka koje je korumpirani policajac uputio Šariću, pisao je u martu KRIK.
Pomenuti predsednik Apelacionog suda je Duško Milenković, sa kojim se sastala osoba iz vrha policije, koju su u Skaj porukama nazivali „Edo“, kako bi urgirala za Šarića. Uticajni agent Bezbednosno informativne agencije – BIA, nadimka Markus, u sedištu obaveštajne agencije je organizovao sastanak na koji je pozvao Šarićeve saradnike i Milenkovića. Posebno grub bio je čovek kojeg su oslovljavali nadimkom Dolar i imenom Nikola P, a koji je predsednika suda „pokušao đonom da natera da se umeša“, vidi se u porukama.
Sve ovo je, međutim, bilo uzaludno. Predsednik suda rekao im je da ne može da utiče na sudiju Lukića jer je on „težak za bilo koju vrstu pritiska, osim institucionalnog“, prepričao je Darku Šariću policajac koji je radio za klan, piše KRIK.
Navodno, Milenković im je tada objasnio da njihov problem može da reši „samo jedan čovek” – svemogući funkcioner kojeg su nazivali „Oskar“. Nakon toga, Šarićeva grupa se bacila na to da izlobira rešenje kod Oskara.
Na kraju drame, Vrhovni sud je izbacio sudiju Lukića iz veća koje je odlučivalo o Šarićevoj presudi. Šariću je nakon toga presuda smanjena za godinu dana, a on pušten iz pritvora.
Još neki Lukićevi predmeti
Lukiću ovo nije bio jedini predmet u slučaju Darka Šarića – on je predsednik veća Apelacionog suda i u suđenju Šariću za pranje novca koje traje već 14 godina.
Viši sud je krajem jula 2020. godine osudio Šarića na devet godina zatvora. Nakon žalbe Šarićevih advokata, Apelacioni sud u Beogradu je presudu dve godine kasnije, u avgustu 2022. godine, ukinuo i naložio novo suđenje.
U predmetu „Agrobanka“, gde su zbog zloupotreba koje su dovele do propasti državne Agrobanke podignute 2013. i 2014. četiri optužnice protiv 32 osobe, desetoro optuženih je osuđeno na ukupno 23 godine zatvora 2021. godine. Na presudu su se žalili i tužilaštvo i odbrana, a Apelacioni sud u Beogradu, na čelu sa sudijom Lukićem, u martu 2023. je godine oborio presudu i naložio novo suđenje.
Druga strana medalje
U bazi podataka „Prosudi ko sudi“ postoji jedna Lukićeva nezakonita odluka. Radi se o slučaju „SMS prevara“. Sudije su, naime, u aprilu 2016. godine osudile Predraga Bećirića i još 16 osoba da su tokom 2009. i 2010. godine varali u nagradnim igrama i tako osvojili stanove, automobile i druge nagrade u vrednosti većoj od 225 miliona dinara. U pitanju su bile igre „Piši i kupi – 100 dana, 100 automobila“, „RTS licitacija“, „Pun džak para“, „Grand auto“, „Grand licitacija“.
Presudu Višeg suda potvrdilo je veće Apelacionog suda u Beogradu koje su činili Veroljub Cvetković, Milimir Lukić, Dragoljub Đorđević, Bojana Paunović i Nadežda Mijatović. Tako je presuda postala pravosnažna, ali je, na žalbu odbrane, Vrhovni sud utvrdio da su sudije prekršile zakon pri donošenju presuda – sudije Višeg suda su „prekoračile optužbe“, a sudije apelacije to nisu uvidele, već su potvrdile presudu.
Agencija za sprečavanje korupcije je 2018. godine pokrenula postupak protiv Lukića i utvrdila da je prekršio zakon jer je informacije dostavljao sa zakašnjenjem ili tek kada ga je ona direktno pitala. Utvrdila je da su godišnji prihodi supružnika bili veći od onih prijavljenih – jedne godine čak i više od 900.000 dinara. Izrečena mu je mera upozorenja. Lukić se žalio na takvu odluku smatrajući da je nastupila zastarelost, te da ne može biti kažnjen. Njegova žalba je odbijena, piše KRIK.
Lukić je suvlasnik stana od 99 kvadrata u beogradskom naselju Čukarica, vlasnik kuće od 200 kvadrata i pomoćnog objekta manjeg od 50 kvadrata u Maloj Ivanči kod Sopota, suvlasnik kuće od 85 kvadrata i dva pomoćna objekta od 56 i 67 kvadrata u selu Retkocer kod Medveđe na jugu Srbije i vlasnik automobila „kia ceed“ koji je proizveden 2013. godine.
Izvori: N1/KRIK
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
