Katarina Ranković je na konferenciji „Koliki je moj deo?“ izjavila da su po Zakonu o nasleđivanju muškarci i žene jednaki, što pokazuje da je u Srbiji običajno pravo jače od zakona koji postoji skoro sedam decenija. Kada se govori o tome da je nasleđivanje u Srbiji neravnopravno, jedan od argumenata je da se žene dobrovoljno odriču, rekla je Katarina Ranković, uz konstatciju da je pitanje da li se radi o dobrovoljnom odricanju.
U članu 82. Zakona o socijalnoj zaštiti navodi se da osobe koje se odreknu svog dela nasledstva nemaju pravo na socijalna davanja u periodu u kom su mogle da se izdržavaju od tog dela nasledstva, izjavila je Katarina Ranković.
Ona je rekla da su se, zbog tih spornih pitanja u vezi sa neravnopravnim nasleđivanjem, organizacije iz cele Srbije okupile u Koaliciju za pravedno nasleđivanje. Osnovni cilj borbe te koalicije je ukidanje tog spornog člana 82. Zakona o socijalnoj zaštiti.
Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava naveo je da ponekada period u kom onaj ko se odrekne nasledstva nema prava na socijalna davanja može biti veoma dug – čak 10 ili 20 godina.
„Nemoguće je da osoba koja daje nasledničku izjavu zna u kakvom će socijalnom stanju i potrebama biti za nekih godinu dana, a kamoli duže“, ocenio je Ćalić.
Žene odustaju od napuštanja nasilnika zbog starateljstva
Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga izjavila je da žene koje trpe nasilje često odustaju od napuštanja nasilnika kako bi zadržale pravo na starateljstvo, jer im partneri prete da neće moći da dobiju starateljstvo nad decom, jer ne poseduju imovinu.
“Najteže je uništavati te rodne uloge i obrasce, koji su među nama vekovima“, ocenila je Jelena Ružić.
Pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić rekla je da je, iako je zakonima sve dobro predviđeno i regulisano, slika na terenu drugačija.
Nina Matić je izjavila da predrasude i stereotipi utiču na vlasnike nepokretnosti da imovinu ostavljaju sinovima, naročito prvorođenim, dok supruge i ćerke ostaju uskraćene ne samo za svoj ravnopravni, već i nužni deo.
To se dešava jer se imovina ostavlja testamentom, ugovorom o doživotnom izdržavanju ili bilo kakvim drugim ugovorom koji ometa sprovođenje Zakona o nasleđivanju, rekla je Nina Matić.
Mladim ženama važna rodna ravnopravnost
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije navela je da rezultati Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih pokazuju da su mladim ženama važnije vrednosti inkluzije i rodne ravnopravnosti u odnosu na mlade muškarce, kojima su važnije vrednosti odsustva korupcije, političkog pluralizma, pripadnost porodici, naciji i religijskim grupama.
Mlade žene više prepoznaju tvrdnju da je ženama teže da se zaposle nego mladim muškarcima. One su saglasne i sa tvrdnjom da kućni poslovi i odgajanje dece i dalje nisu ravnomerno raspoređeni među ženama i muškarcima. Zaključak je da moramo više raditi da se principi rodne ravnopravnosti od najranijeg uzrasta obrađuju u formalnom, ali i neformalnom obrazovanju, poručila je Miljana Pejić.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
