Još dve namirnice vraćene su sa granice zbog nebezbednosti. Šta je najproblematičnije za izvoz i ko kontroliše namirnice
Nije retka pojava da se namirnice izvezene iz Srbije vraćaju sa granica Evropske unije zbog prisustva nebezbednih supstanci. Od početka 2026. godine tako su sa granice sa Hrvatskom vraćene kore za torte i pošiljka kiselog kupusa – kore zbog prisustva mezofilnih bakterija, a kiseli kupus zbog povećanog sadržaja nikla.
Upozorenja o nebezbednim proizvodima objavljena su na portalu Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF), koji služi za razmenu informacija između zemalja članica EU o rizicima po zdravlje potrošača.
Tokom 2025. godine, prema podacima sa tog portala, čak 30 puta izdata su upozorenja za proizvode koji su iz Srbije bili upućeni ka tržištu Evropske unije. Najčešći razlog za ovakva upozorenja bilo je prisustvo aflatoksina B1 u prehrambenim proizvodima.
Za kvalitet i bezbednost hrane koja se stavlja na tržište, uključujući i onu namenjenu izvozu, najodgovorniji su proizvođači, odnosno subjekti koji posluju hranom. Oni su dužni da obezbede da proizvodi ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.
Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji uređena je važećim Zakonom o bezbednosti hrane, a sprovode je Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija, kao i ovlašćene i referentne laboratorije.
Zakonom je jasno propisano da su proizvođači odgovorni za bezbednost hrane za ljude i životinje i da moraju da obezbede usklađenost sa svim propisima donetim na osnovu tog zakona. Ipak, uprkos postojećim pravilima, u praksi se i dalje dešava da se u hrani pronađu nepoželjne ili zabranjene supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans izjavio da su za kvalitet namirnica prvenstveno odgovorni proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet, jer su dužni da sprovode sopstvene kontrole u skladu sa zakonom.
On je naveo i da deo odgovornosti snose inspekcije Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta hrane, ali da bi njihova nadležnost i učestalost kontrola morale da budu veće.
Postojeći Zakon o bezbednosti hrane trebalo bi uskoro da bude revidiran novim, kojim bi se prvi put uveo sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji, kao i dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije.
Usvajanje ovog propisa predstavlja važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora Srbije sa EU. Ovo poglavlje deo je klastera pet.
Radna verzija zakona dostupna je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ali konačan tekst još nije usvojen, te se i dalje primenjuje postojeći zakon.
Za razliku od Zakona o bezbednosti hrane, Zakon o službenim kontrolama usvojen je krajem 2025. godine. Njegov cilj je, između ostalog, uspostavljanje jasnog i jedinstvenog sistema službenih kontrola i drugih zvaničnih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon odnosi.
Ovaj zakon se, između ostalog, primenjuje i u oblasti hrane i bezbednosti hrane, i to u svakoj fazi proizvodnog i distributivnog lanca. Njegova puna primena očekuje se tokom 2026. godine, a trebalo bi da omogući strože, češće i efikasnije kontrole, posebno kada je reč o proizvodima namenjenim izvozu.
Prema podacima iz sistema RASFF i dosadašnjoj praksi, proizvodi iz Srbije koji se najčešće vraćaju ili za koje se izdaju upozorenja u EU su žitarice i proizvodi od žitarica načešće zbog povišene količine aflatoksina, prerađevine biljnog porekla i smrznuto voće i povrće zbog prisustva teških metala i ostataka pesticida iznad dozvoljenih granica, pekarski i konditorski proizvodi zbog mikrobiološka neispravnost, te hrana životinjskog porekla zbog mikrobioloških parametara.
Nikl u kupusu i bakterije u korama za torte: Nova upozorenja za namirnice iz Srbije
Više desetina potrošača iz devet srpskih opština tokom januara su bili dugo bez struje zbog obilnih padavina. Oni koji nisu imali električnu energiju duže od 24 sata - neće morati da plate račun
„Subjektivni osećaj nesigurnosti kod dela građana javlja usled digitalne transformacije društva. Danas se svaki incident, bez obzira na težinu, trenutno deli putem društvenih mreža i portala, stvarajući utisak veće učestalosti“, poručuju policajci
Pritvor osumnjičenima da su bacili bombu na kuću Zdravka Čolića određen je zbog postojanja posebnih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoka
Najviše prijavljenih bespravnih objekata ima u Beogradu, u gradskim opštinama Palilula i Zemun
Protest podrške onima koji su zaplenili rekordnu količinu marihuane, a protiv „Mrdićevih zakona“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
