Osim ratifikacije Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Republika Srbija u protekle dve godine nije napravila značajniji pomak u oblastima koje su od najvećeg značaja za dostojanstven život svojih građana, saopštila je Inicijativa A 11.
Socijalna pomoć postala je sve teže dostupna onima kojima preti siromaštvo ili koji su već na margini društva, a minimalna zarada je – poput novčane socijalne pomoći, izuzetno niska, pokazuje novi izveštaj A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava koji se odnosi na stanje ekonomskih i socijalnih prava za 2022. i 2023. godinu.
U izveštaju se sumiraju svi problemi koji koji otežavaju život građanima i građankama, ali i uz primere pojedinih pozitivnih praksi.
Minimalac i dostojanstvo
U saopštenju su naveli da radnici i radnice i dalje čekaju neophodne izmene Zakona o radu, ali i finaliziranje nacrta Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.
Na minimalcu – koji se minimalno povećava, je oko 250.000 građana Srbije, a veliki deo njih novac dobija „na ruke” i deo vraća poslodavcu.
Inicijativa A 11 dokumentovala je slučaj fiktivnog zapošljavanja Roma i Romkinja u neformalnom naselju Vuka Vrčevića, koji su tim činom iskorišćeni za nečiju dobit, a zbog čega su ostali bez novčane socijalne pomoći. Do danas, niko nije odgovarao za ove zloupotrebe.
„Moja prva plata“ program je kojim se mladima nudi ulazak u svet radnih odnosa po cenu dostojanstvenog rada i naknade koja je ispod svakog razumnog nivoa.
Izrazito niska i ne uvek dostupna socijalna pomoć
„U oblasti socijalne zaštite i dalje se susrećemo sa izuzetno niskim iznosom novčane socijalne pomoći, koji ne omogućava izlazak iz kruga siromaštva i svodi se na manje od 400 dinara po pojedincu dnevno”, navela je Inicijativa.
Ograničenje da korisnici novčane socijalne pomoći najčešće nemaju pravo na ovu pomoć tokom cele godine, već sa prekidom od tri meseca u toku godine i dalje je na snazi.
Zasigurno najveći udar na siromašne je početak primene Zakona o socijalnoj karti, koji je stupio na snagu 2022. godine i do danas je doveo do poražavajućih rezultata. Najmanje 44.000 ljudi je za dve godine ostalo bez socijalne pomoći, a da stopa siromaštva u Srbiji istovremeno nije smanjena.
U trenutku kad korisnici ostanu bez socijalne pomoći zbog Informacionog sistema Socijalna karta, često moraju i da prolaze kroz žalbeni postupak, što ih zbog nezakonite prakse pojedinih centara za socijalnih rad sprečava da podnesu novi zahtev, čime su dodatno pogođeni.
Celokupan izveštaj možete da preuzmete OVDE.
