Adra i Brane su mladi par sa četvoro dece koji žive u Beogradu. Socijalnu pomoć su izgubili u aprilu 2023. jer je u registru socijalnih karti utvrđeno da je Brane na bankovnom računu ima 100.000 dinara, piše Radio Slobodna Evropa.
Brane je bio u procesu osporavanja ove odluke kada su ga istraživači međunarodne organizacije Amnesti internešenel intervjuisali.
„Bio sam iznenađen. 100.000 dinara? Toliko novca nikad nisam ni video. Jedini novac koji dobijamo je socijalna pomoć koju primamo svakog meseca. Nemam čak ni bankovni račun.“, rekao je on za Amnesti, a prenosi RSE.
Nekoliko nedelja kasnije uspeo je da dobije informaciju od Poreske uprave i dokaže da je pogrešila.
Ovo je jedan od nekoliko primera koje je Amnesti dokumentovao u obimnom izveštaju o uticaju digitalnog registra Socijalna karta na korisnike u Srbiji objavljenom 4. decembra.
Pogoršanje postojećih problema
U izveštaju se navodi da je uvođenje digitalnog registra u martu 2022. godine u ionako neadekvatan sistem socijalne pomoći samo pogoršalo već postojeće probleme i dodatno ograničilo ljudima pristup socijalnoj zaštiti.
Izveštaj Amnesti Internešnela deo je šireg istraživanja ove međunarodne organizacije o upotrebi automatizovanih ili algoritamskih tehnologija u javnom sektoru i njihovim implikacijama na ljudska prava.
Izveštaj je zasnovan na istraživanju javnih izveštaja i dokumenata, pregledu dosijea pet osoba koje su bile u žalbenom postupku i detaljnim intervjuima sa 21 primaocem socijalne pomoći u Srbiji, od kojih su svi izgubili podršku nakon uvođenja Zakona o socijalnoj karti i razgovorima rsa socijalnim radnicima, zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva.
Pola milion ljudi ispod granice siromaštva
Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o socijalnoj karti u februaru 2021. kao deo Programa ekonomskih reformi zemlje. Do septembra 2023. stupio je n snagu u 167 gradova i mesta, počeo da se primenjuje u skoro svim centrima za socijalni rad širom zemlje.
Iako je Vlada Srbije predstavila Zakon o socijalnoj karti kao sredstvo za pravedniju i efikasniju isporuku socijalne pomoći, zakon je imao suprotan efekat, ocenjuje Amnesti.
Naglo smanjenje broja primalaca socijalne pomoći, koje se poklapa sa uvođenjem zakona, u oštroj je suprotnosti sa visokim stopama apsolutnog siromaštva u Srbiji, koje iznosi sedam odsto ukupne populacije.
To znači da skoro pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva od 12.500 dinara mesečno i nije u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe.
Ceo tekst RSE možete da pročitate OVDE
M.N./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
