"Ne može reći da je smirivanje epidemije na vidiku. To se možda dogoditi za mesec ili mesec i po dana", kaže Ivana Begović Lazarević, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje
U Beogradu, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, zaključno sa nedeljom ima 565 prijavljenih obolelih od velikog kašlja, dok su prethodne nedelje bila 492 obolela.
Načelnica jedinice za imunizacije u Zavodu Ivana Begović Lazarević rekla je za FoNet da se broj novih slučajeva obolelih na nedeljnom nivou ne smanjuje i da je reč o slučajevima koji su epidemiološki obrađeni, a da ima bar još 100 obolelih koji se nisu javili lekaru.
Dodala je da se zbog toga ne može reći da je smirivanje epidemije na vidiku, ali da će se to možda dogoditi za mesec ili mesec i po dana.
Ona je rekla da prethodnih decenija nije bilo toliko obolelih, ali da to ne znači da nije bilo velikog kašlja, koji za razliku od velikih boginja i dečja paralize, nikada nije iskorenjen.
Begović Lazarević je istakla da je deo razloga što se pojavila epidemija i to što u Srbiji već nekoliko godina nema željenog procenta vakcinisanih koji je 95 odsto, ali je naglasila da je 70 odsto obolelih kompletno vakcinisano u skladu sa uzrastom.
Ona je rekla da to ne treba da čudi jer vakcina daje solidan imunitet i sprečava oboljevanje za šest do 10 godina, a nakon toga vakcina više ne može da spreči oboljevanje.
Opasno i za decu i za odrasle
Kako je ranije za “Vreme” rekao epidemiolog Zoran Radovanović, velikim kašljem mogu se zaraziti i odrasli i deca. Međutim, Radovanović naglašava da, ukoliko roditelji ne vakcinišu svoje dete, kod malih pacijenata je moguć i smrtni ishod što se i dešavalo u Srbiji u prethodnim godinama.
„Zaražavanje odraslih je neminovnost, ali je važno da se zaštite odojčad i mala deca, jer među njima infekcija može da se završi fatalno“, upozorava Radovanović.
Ove godine učestalost obolevanja od velikog kašlja je dostigla rekord, a prema rečima našeg sagovornika takav skok odlikuje i druge infekcije disajnih organa.
“Razlog su izolacija, fizičko razdvajanje, nošenje maski i slične mere sprovođene zbog pandemije kovida. Od početka 2020. godine povećana je i populacija osetljivih grupa, tako da je porast obolevanja bio neminovan”, naglašava on.
Bolest od 100 dana
Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje.
U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
Nema produžetka raspusta
I pored konstantnog rasta broja zaraženih, za sada nema informacija da li će biti produžen zimski školski raspust. Pored velikikog kašlja, raste i broj obolelih od gripa.
Kako je „Vreme“ već pisalo, „da, deca ne vole da idu u školu i da, deca mogu da se zaraze i van škole. Ali, nekako te zarazne bolesti vole da podivljaju baš kad se deca vrate u škole i vrtiće i kad su češće u zatvorenom, u većim grupama. Ali, Ministarstvo prosvete, koje sve to odlično zna – ćuti i muti. Zašto? Nemojmo sada o tehničkoj vladi i prelaznom periodu između dva sastava parlamenta. I bez toga, ovde je politika svakog ministarstva da, kad se desi problem, gurne glavu u pesak i čeka da problem nestane sam od sebe ili da im predsednik Srbije javi šta su odlučili.“
„Znao sam ranije i mnoge poslanike radikala koji su imali obrazac da stvaraju haos, a da privatno nisu bili nekulturni ljudi. Šta je poruka? Oni će to raditi sve dok misle da je to isplativo“, kaže za „Vreme“ sociolog Zoran Stojiljković
„Ovo sve znači da studenti imaju svoj stav, da dobro promišljaju o stvarima, posebno onim koje se dešavaju neposredno oko njih. Kao što vidimo, oko njih se dešavaju stvari koje nisu dobre i oni su našli način da na to reaguju”, rekla je dekanka Filzofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović za “Vreme”.
U nekoliko gradova u Srbiji i danas je održan protest „Zastani, Srbijo" povodom tragedije na Železničkoj stanici Novi Sad, u kojoj je 1. novembra poginulo 15 osoba, a dve teško povređene. Studenti su blokirali nastavu na više desetina fakulteta u zemlji
Bauk studentskih blokada širi se Srbijom. Iako se vlast pravi gluva, sve joj je teže da ignoriše glas mladih. Mogu li studenti zaista da promene tok događaja u Srbiji ili je ovo još jedan talas nezadovoljstva koji će vremenom da splasne
Jedan od ovogodišnjih laureata nagrade „Vitez poziva“ je novinar nedeljnika „Vreme“ Nedim Sejdinović. On se našao u društvu sportiste Nemanje Vidića, akademika Slobodana Vukosavića, vladike Grigorija, tužiteljke Lidije Komlen Nikolić i pripadnika MUP-a Slobodana Milenkovića
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
