U Beogradu je zbog širenja velikog kašlja proglašena epidemija, navodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Zaključno sa 31. decembrom u Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, preno si NIN.
Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis.
Kako je ranije za “Vreme” rekao epidemiolog Zoran Radovanović, velikim kašljem mogu se zaraziti i odrasli i deca. Međutim, Radovanović naglašava da, ukoliko roditelji ne vakcinišu svoje dete, kod malih pacijenata je moguć i smrtni ishod što se i dešavalo u Srbiji u prethodnim godinama.
„Zaražavanje odraslih je neminovnost, ali je važno da se zaštite odojčad i mala deca, jer među njima infekcija može da se završi fatalno“, upozorava Radovanović.
Ove godine učestalost obolevanja od velikog kašlja je dostigla rekord, a prema rečima našeg sagovornika takav skok odlikuje i druge infekcije disajnih organa.
“Razlog su izolacija, fizičko razdvajanje, nošenje maski i slične mere sprovođene zbog pandemije kovida. Od početka 2020. godine povećana je i populacija osetljivih grupa, tako da je porast obolevanja bio neminovan”, naglašava on.
Prevencija – vakcinom
Najznačajniji način prevencije jeste imunizacija. Kako se navodi na sajtu Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, vakcine kod velikog kašlja se obično daju u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa.
“Za infekcije sprečive vakcinacijama važno je da stanovništvo bude vakcinisano”, kaže Zoran Radovanović i dodaje da su tom merom iskorenjene mnoge zarazne bolesti poput velikih boginja, malih boginja i drugih, ali i eliminisane su difterija, tetanus, kao i svedene na minimum neke bolesti poput velikog kašalja.
Objašnjava i da se vakcinacija odojčadi sprovodi sa navršenih šest ili osam sedmica života, a da se u tom kritičnom periodu od dolaska iz porodilišta do davanja prve doze vakcine odojče u mnogim razvijenim zemljama štiti tako što se vakcinišu svi odrasli ukućani.
Simptomi
Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje.
U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
Veliki kašalj je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije.
U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana.
