Dva hektara nade

U vreme kada se često čini da svako gleda sopstvena posla i da je solidarnost retka pojava, a da o prirodi i njenoj zaštiti misle tek entuzijasti, jedna mala kampanja pokazala je da spremnost da se pomogne i briga za zajedničko dobro nisu nestali. Za svega tri nedelje, bez velike medijske pompe, građani iz cele Srbije sakupili su sav novac potreban da se otplati jedna šuma. Ne stan, ne put, ne zgrada, već dva hektara Slavujevog luga u Vojvodini, kupljenog da bi ostao šuma i da bi u njemu nastavile da žive ptice.

Šumu je sredinom prošle godine otkupilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Plaćena je relokacijom sredstava iz drugih projekata ove organizacije, a kako bi povratilo sredstva i nabavili nova za ulaganje u ovo područje, Društvo je pokrenulo onlajn kampanju za sakupljanje novca. Akcija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pokrenuta krajem decembra, naišla je na odziv kakav ni sami organizatori nisu očekivali. Skoro ceo iznos od 9.000 evra, uložen u kupovinu šume, prikupljen je za manje od mesec dana.

Više od 350 ljudi doniralo je koliko je moglo. Neko simbolično, neko više, ali sa istom idejom da priroda ne mora uvek da bude prepuštena sama sebi, moćnicima, tržištu i seči, već da može biti zaštićena zajedničkom voljom.

„Iskreno smo iznenađeni koliko je brzo sve išlo. Mislili smo da će trajati mnogo duže i da ćemo morati intenzivno da promovišemo kampanju, ali to se nije desilo. Ljudi su sami prepoznali ideju i stali iza nje. Ova kampanja nam govori da su ljudi postali izuzetno svesni ovih problema, da su izuzetno senzibilisani, a možda je sve i posledica prošle godine i buđenja solidarnosti među ljudima. Ovim se pokazalo da su ljudi spremni da kada prepoznaju neku ideju, u tome pomognu. To je pozitivan efekat i pouka čitave kampanje“, kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pre nekoliko godina, Društvo je imalo kampanju za sakupljanje sličnog iznosa za očuvanje ugrožene i strogo zaštićene vrste orla krstaša. Novac je i tada sakupljen, ali za nekoliko meseci. Organizatori ovog puta nisu ni stigli da pokrenu medijsku kampanju.

Kampanja koju su sada pokrenuli je i evropski trend.

Foto: Wikimedia / Bdk

Mora li priroda da se štiti otkupom?

Iako je kampanja „planula”, činjenica da je jedna organizacija koja se bavi očuvanjem prirode morala da otkupi šumu da bi ona bila sačuvana, govori o tome da se priroda i dalje posmatra kao resurs.

„Mi moramo da kupimo šumu da je ne bi kupio neko ko će, pre svega, u njoj videti nekakvu novčanu vrednost, a ne i biodiverzitetsku kroz sve ekosistemske usluge koje nam jedna šuma pruža. Na širem planu to govori da i dalje ne vrednujemo prirodu na pravi način, već pre svega kao nekakav resurs koji na žalost nije tako brzo obnovljiv. Priroda se ne prepoznaje dovoljno kao nekakvo zajedničko i kolektivno dobro. Ne možete da se nadate da će je neko na taj način štititi, već morate to da radite sami kroz ovakvu vrstu akcija”, dodaje Stojiljković.

A takvih primera je mnogo, čak i u zaštićenim područjima. Čovek je, pokazala je zvanična statistika, samo tokom 2024. godine napravio štetu državnim šumama na površini od ukupno 343 hektara. Posečeno je ukupno 37.638 kubnih metara drveta. Od toga se na bespravnu seču odnosi čak 37.010 kubnih metara. Bespravno je posečeno najviše lišćara i to najviše u regionu Južne i Istočne Srbije.

Ukupne štete u državnim šumama Srbije u 2024. godini, iskazane po zapremini drveta, iznosile su 181.544 kubnih metara, objavio je sredinom prošle godine Republički zavod za statistiku. Osim pomenutog uticaja čoveka, štetu su prouzrokovale i elementarne nepogode, odnosno vetar, kiša, grad i sneg, te požari.

“Mi kao država jurimo evropski procenat zaštićenih površina, ali je pitanje kako se zapravo zaštićenim područjima upravlja, koje se mere sprovode, da li je sve to paravan i formalna zaštita za ilegalna iskorišćavanja prirode”, kaže sagovornik „Vremena”.

Zaštita na delu

Zamisao da Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ima prostor kojim bi upravljalo stara je gotovo kao i sama organizacija, više od tri decenije. Iako kroz različite pojedinačne projekte i akcije  prave korake ka očuvanju prirode, ovo je prvi put da su otkupili njen deo kako bi ga očuvali.

„Ideja je potekla jer smo hteli da imamo prostor u kome bismo primenjivali aktivne mere zaštite. Za razliku od drugih projekata i slučajeva, potpuno je drugačije kada imate neki prostor gde možete da radite ono što želite i da na tom terenu imate dokaz da sve što radite i zagovarate ima pozitivne efekte. Drugi razlog je to što šume prilično nestaju. To je pogotovo zastupljeno u Vojvodini koja je najmanje pošumnjena oblast u Evropi. Čak i zaštićenim područjima loše se upravlja. Sve nas je to nekako navelo da razmišljamo u tom smeru”, priča Stojiljković.

Svega sedam odsto teritorije Vojvodine nalazi se pod šumama, što je čini najmanje pošumljenom regijom Evrope. Brojna šumska staništa su usitnjena i rascepkana, a samim tim premala da bi formalno bila zaštićena, pa ove zelene oaze lako i brzo nestaju pod pritiskom profita. Jedini način da se ovakve šume sačuvaju od seče, jeste da budu otkupljene, navodi Društvo u pozivu za sakupljanje sredstava.

Slavujev lug se prostire na gotovo dva hektara, u neposrednoj blizini reke Brzave u Banatu. Nalazi se na granici dva međunarodno značajna područja za ptice – Vršački ritovi i Gornje Potamišje, a u blizini je i Predeo izuzetnih odlika „Potamišje“.

U ovoj samonikloj šumi staroj najmanje 30 godina, osim slavuja, po kome je i dobila ime, žive i vuge, grlice, vijoglave, žune, grmuše. U neposrednoj blizini nalazi se i jedno od novijih gnezda orla krstaša, kritično ugrožene vrste.

Foto: Wikimedia / Keithlard~commonswiki

Koji su dalji planovi

U njoj ima i neautohtonih biljnih vrsta poput bagrema i kiselog drveta, a planovi Društva su da se u konsultuju sa šumarskom strukom kako da neinvanzivnim metodama polako povećaju kvalitet šume uklanjanjem invanzivnih vrsta i sađenjem nekih koje su prirodnije, jače, pogodnije za stvaranje boljeg staništa za životinje, poput jasena, topole, hrasta. „To je ono što prvo planiramo da uradimo, a da naglim promenama ne narušimo celinu koja već postoji”, kaže Stojiljković.

Iako mala, ova šuma ima simboličan značaj. „Efekat koji ćemo postići na dva hektara nije ogroman, ali svaka opština, svako naselje, trebalo bi da ima nekoliko ovakvih lugova. Ovo je prvi korak koji pokazuje da je takav put moguć“, kaže Stojiljković. Plan društva je dalji vid kontinuiranog sakupljanja sredstava i otkup vrednog zemljišta. Iako smo zvanično sakupili sredstva za Slavujev lug i time završili kampanju. Ljudi, poručuju iz Društva mogu, ukoliko žele, da uplaćuju sredstva i dalje, a taj novac će se sigruno čuvati za ovakve ili slične inicijative koje planiraju u budućnosti.

„Ovo nije nešto na čemu planiramo da se zaustavimo jer je potrebno više ovakvih lokacija. Možda ćemo pokušati i da nađemo ljude koji će otkupljivati u okolini da bi se napravila veća površina, ili ljude koji će biti spremni da primenjuju u svojim šumama i teritorijama naše savete, mere i iskustva koje ćemo steći u Slavujevom lugu”, zaključuje sagovornik „Vremena”.