Foto: XAleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Kuća u Mome Kapora 2 u beogradskoj opštini Vračar koju je projektovao Branislav Kojić i koja je u procesu dobijanja statusa kulturnog dobra, biće porušena zahvaljujući građevinskoj dozvoli te opštine.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda piše da je ta zgrada „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“.
Šta je po Zakonu
Ana Gođevac, predsednica OO Vračar SSP za „Vreme“ navodi da je i „u nacrtu Plana generalne regulacije, na strani 14 u tabeli Spisak kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, naveden ovaj objekat“ i ističe da se „prethodna zaštita daje svakom objektu koji je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro. Tako piše u Zakonu o kulturnom nasleđu“.
Pa ipak, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture je septembra prošle godine izdao dokument investitoru gradnje (LR Fruit) u kome piše da shodno Zakonu o kulturnom nasleđu objekat u Mome Kapora 2 „nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine“.
Shodno tome, „nije potrebno pribavljanje Rešenja o utvrđivanju uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i Rešenja o davanju saglasnosti na projekat i dokumentaciju koju izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda“.
Ko je dao dozvolu za rušenje
Dokument je potpisao Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab.
Ana Gođevac kaže da je Gradskom zavodu poslala zahtev za informacije od javnog značaja s pitanjem „na osnovu čega je doneta odluka Zavoda da je nepotrebno pribavljanje Rešenja o utvrđivanju uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i Rešenja o davanju saglasnosti na projekat i dokumentaciju koju izdaje Zavod“, kao i da li će Zavod zbog ovoga pokrenuti postupak pred nadležnim tužilaštvom zbog ovakvog dopisa.
Pre pet godina, objašnjavajući zašto je ova kuća na Vračaru stavljena u proces utvrđivanja za kulturno dobro, Gradski zavod je naveo da je stambena zgrada Aleksandra Obradovića podignuta po projektu arhitekte Branislava Kojića prema purističkom konceptu moderne, kao ugaoni dvospratni objekat s visokim prizemljem, dok je enterijer projektovala arhitekta Danica Kojić.
Sudeći po građevinskoj tabli koja se od prošle nedelje nalazi na skeli postavljenoj oko Mome Kapora 2, tu će biti izgrađena stambena zgrada od 1.132,82 kvadratna metra.
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
