Dijeta periodičnog gladovanja štetna po zdravlje

Keto, „intermittent fasting“ (periodično glasovanje), hrono i druge dijete, različite su opcije koje ljudi primenjuju kako bi smršali. Prema podacima Eurostata stopa gojaznosti prema indeksu telesne mase (BMI) u Srbiji u 2022. godini iznosila je 52,5 odsto.

Kako je „Vreme“ ranije pisalo analiza Svetske federacije za gojaznost predviđa da će do 2025. godine 7 od 10 osoba u Srbiji biti gojazno, a trenutno od gojaznosti pati 19,5 odsto muškaraca, 15 odsto žena i čak sedmoro od jedanaestoro dece.

Dijeta periodičnog gladovanja

Osobe koje praktikuju dijetu periodičnog gladovanja tzv. „intermittent fasting“ i koje dnevno konzumiraju hranu samo u vremenskom intervalu od osam časova imaju čak 91 odsto veće šanse da obole i preminu od kardiovaskularnih bolesti, saopšteno je na sastanku Američke asocijacije za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu, prenosi FoNet.

Pacijenti koji pate od bolesti srca i raka, koji unose hranu u intervalu većem od osam, ali manjem od 10 časova dnevno, imaju, takođe, veću smrtnost za 66 odsto u odnosu na one koji hranu dnevno unose tokom perioda dužih od 12, 14 ili 16 sati.

Prethodni naučni nalazi ukazuju da je za održavanje dobrog zdravlja efikasno i uzimanje hrane u dnevnom intervalu od 12 ili 16 sati, ali da je, navodno, osmočasovni period konzumiranja namirnica najefikasniji, jer doprinosi bržem smanjenju naslaga glikogena u organizmu što uzrokuje primetno efikasnije sagorevanje masti u telu.

Novi nalazi – bez pozitivnih promena

Međutim, rezultati novog naučnog projekta pokazuju da dijeta periodičnog gladovanja nije donela nikakve pozitivne promene u dužini životnog veka, mada se sve do nedavno smatralo da upravo takav način ishrane doprinosi, ne samo lakom gubljenju viška telesne težine, nego i dobrom zdravlju kardio vaskularnog sistema.

A do novih nalaza došlo se proučavanjem ishrane oko 20.000 ispitanika prosečne starosti od 49 godina, rekao je jedan od učesnika u istraživanju profesor Viktor Vens Zong.

On naglašava da je analiza ishrane i zdravstveno stanje ispitanika, među kojima su podjednako bili zastupljeni žene i muskarci, trajala u proseku osam godina, ali da su neki od njih praćeni punih 17 godina.

Okidač za bolesti

Svakako, gojaznost je i okidač za mnoge druge bolesti, pre svega za dijabetes. U tekstu Dijabetes: Tihi ubica fizički neaktivnih i gojaznih „Vreme“ je pisalo da se zdrava ishrana i fizička aktivnost preporučuju kao prevencija niza bolesti.

Procenjuje se da je u Srbiji ima oko 710.00 ljudi sa dijabetesom – kod 460.000 ljudi bolest je ustanovljena, dok oko 250.000 još uvek ne zna da je obolelo, saopštio je krajem prošle godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana dijabetesa koji se obeležava 14. Novembra. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.

U Srbiji od dijabetesa godišnje umre oko 3400 osoba i ona spada u zemlje sa visokom stopom umiranja od te bolesti.