Foto: Vreme
Iznose koji su naši sportisti zasluženo osvojili na Olimpijadi u Parizu, prosečni srpski građani mogu samo da sanjaju. Predviđene nagrade veze nemaju sa domaćom ekonomijom, te se uvek nakon slavlja pokrene i niz pitanja. Da li Srbija to može sebi da priušti i zašto se druge oblasti, poput nauke ili umetnosti, ne tretiraju barem približno kao sport
Vlada Republike Srbije donela je na sednici u nedelju donela rešenja o dodeli novčane nagrade osvajačima medalja na upravo završenim Olimpijskim igrama u Parizu.
Osvajače zlatne medalje Srbija nagrađuje za njihove uspehe sa po 200.000 evra.
Za osvojenu srebrnu medalju u olimpijskoj disciplini tekvondo, Aleksandri Perišić i njenom treneru Petri Butali dodeljena je nagrada u iznosu od 100.000 evra, dok je članovima muške košarkaške reprezentacije pripala nagrada u visini od 60.000 evra za osvojenu bronzanu medalju – svakom igraču i selektoru Svetislavu Pešiću.
Ni manje zemlje, ni većih nagrada
Poređenja radi, američki olimpijski i paraolimpijski komitet isplaćuje bonuse svojim osvajačima medalja, pored drugih stipendija i beneficija, poput zdravstvenog osiguranja, plaćajući 37.500 dolara za zlato, 22.500 dolara za srebro i 15.000 dolara za bronzu.
Iznose koji su naši sportisti zasluženo osvojili, prosečni srpski građani mogu samo da sanjaju. Predviđene nagrade veze nemaju sa domaćom ekonomijom, te se uvek nakon slavlja pokrene i niz pitanja, da li Srbija to može da priušti i zašto se druge oblasti ne tretiraju kao sport?
Prvi primer, uvek su učenici koji postižu izvanredna dostignuća na međunarodnim naučnim olimpijadama. A ima ih mnogo.
Predsednica Unije sindikata škola Beograd, Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da se, osim nekog teksta u novinama ili prigodne prilike kad ih predsednik primi, ne govori o adekvatnim nagradama za njihova postignuća.
„Te nagrade bi barem trebalo da budu stimulišuće, da oni ostanu da se školu u Srbiji i da kasnije žive i rade tu. Mi ni ne znamo šta se sa njima dešava, nekako su ispod rdara interesovanja”, kaže Romandić Petrović.
Dodaje da nagrađivanje sportista uvek ode u pravcu reklamiranja sporta u svrhu nečije politike.
„Kod nas je sve postavljeno tako da svi hoće da se očešu o nečiji uspeh”, kaže Romandić Petrović.
Zašto ne važi isti princip?
Sagovornica „Vremena” naglašava da joj nije žao što sportisti koji su postigli rezultate dobijaju te nagrade, ali pošto nisu usaglašene sa našom ekonomijom, nekako nas teraju da se međusobno upoređujemo.
„To nije suština. Sportisti se čitavog života spremaju za ovakva dostignuća i niko ne spori da treba da budu nagrađeni jer i oni reprezentuju zemlju.
Ali, zašto se isti princip ne primenjuje i za druge oblasti, to je pitanje za nadležne”, kaže Romandić Petrović.
Dodaje da koliko kod mi govorili da smo ekonomski jaki, mi smo u suštini siromašna zemlja, koja nema novca za kamen temeljac, obrazovni sistem i ulaganje u mlade.
Zaključuje i da država koja ne ulaže u obrazovanje ne može ničemu da se nada.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić tvrdi da je jedan od osumnjičenih u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca odbornik Srpske napredne stranke, navodeći da je reč o osobi bliskoj porodici trenutnog ministra odbrane Bratislava Gašića
Policija je na imanju u selu Konjuh kod Kruševca zaplenila pet tona marihuane, što je najveća zaplena te droge u Srbiji. U akciji su uhapšene tri osobe, dok se za još jednom traga, a pronađeno je i nelegalno oružje
Besplatni javni prevoz niti je zaista besplatan, niti je povećao broj Beograđana koji ga koriste, nije smanjio gužve u saobraćaju, a vlast je dobila „argument“ da se poklonu u zube ne gleda
Tačno godinu dana nakon velikog protesta u Kragujevcu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje", studenti će ponovo organizovati protest u Šumadiji.
Vlasnik Delte Miroslav Mišković podneo je tužbu protiv države jer je u periodu između decembra 2012. i jula 2013. godine ležao u pritvoru zbog optužbi od kojih je kasnije oslobođen
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
