Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je da je u Srbiji do kraja avgusta zabeleženo čak 348 slučajeva malih boginja dok je u čitavoj 2023. godini obolelih od te godine bilo 50, a samo u avgustu su zabeležena 93 slučaja morbila, od čega 88 u opštini Novi Pazar. Ostalih pet slučajeva zabeleženo je u Tutinu i Beogradu.
Najviše obolelih, ukupno 47,1 odsto, bilo je među decom od jedne do četiri godine, a čak 97 odsto njih nije vakcinisano.
Tokom 2020. i 2021. godine zabeležene su najniže vrednosti vakcinacije MMR vakcinom u proteklih 20 godina u Srbiji. Do druge godine života u 2020. godini vakcinisano je 78,1 odsto dece, u 2021. godini 74,8 odsto, u 2022. godini 81,3 odsto, a u 2023. godini 84,5 odsto dece.
Pre upisa u prvi razred osnovne škole u 2023. godini vakcinisano je 91 odsto dece, dok bi, da bi se sprečilo širenje bolesti, trebalo da bude vakcinisano 95 odsto prvaka.
Roditelji su u obavezi da za svako dete koje upisuju u vrtić i školu donesu potvrdu da je vakcinisano, ali se time manipuliše, i nekim roditeljima se dozvoljava da upišu nevakcinisano dete u vrtić ili školu.
To znači da ima nedovoljno vakcinisane dece protiv malih boginja kako bi se stvorio kolektivni imunitet.
Vakcinacija u drugoj i sedmoj godini
Vakcina protiv malih boginja se u Srbiji daje u dve doze, u drugoj i sedmoj godini života, pred polazak u školu.
Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija i prenose se uglavnom direktnim kontaktom i putem vazduha, kapljično, odnosno kašljanjem i kijanjem.
Simptomi su povišena temperatura, kašalj, crvenilo očiju, curenje nosa i pojava ospica po telu.
U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano
je oko 5800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili
sa nepoznatim vakcinalnim statusom.
Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.