Veliki požar u maju ostavio je Čačak bez deponije pa će taj grad, prema najavama vlasti, privremeno odlagati svoje smeće u Kragujevcu. Kragujevčani žele da pomognu, ali podsećaju da već imaju ekološku bombu nadomak centra grada
Zbog problema sa deponovanjem smeća nastalog nakon velikog požara na savremenoj regionalnoj deponiji Duboko kod Užica u maju, Grad Čačak je otpad deponovao na transfer stanicu u Prelićima, u Kniću i Kraljevu, a od 15. jula smeće iz tog grada završava na deponiji u Kragujevcu.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da gradska vlast nastoji da od Ministnarstva za ekologiju dobije bar privremenu dozvolu za nastavak odvoženja otpada na deponiju i dodao da da će u narednih 20 dana gradske komunalne službe pokušati da uklone sav otpad sa transfer stanice u Prelićima na druge deponije, ali nije precizirao do kada će se istovarati u Kragujevcu.
Deponija u komšiluku Državnog data centra
Novinarka „Glasa Šumadije“ Jovanka Nikolić rekla je za „Vreme“ da je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić rekao da će dovoženja smeća iz Čačka u Kragujeavc trajati 20 dana.
Međutim, naglasila je da je osnovni problem, i bez ovoga koji je nastao s dodatnim dovoženjem smeća iz Čačka, zapravo lokacija postojeće deponije u Kragujevcu.
Nikolić je rekla da se kragujevačka deponija, zapravo đubre gomilano bar 30 godina na jednoj livadi, nalazi na samo 200 metara od Državnog data centra kojeg često pominje Ana Brnabić i na samo dva kilometra od centra Kragujevca.
Ona je navela da su u blizini deponije i brojne firme, da je deponija na samo pola kilometra od auto-puta i dodala da je počela i izgradnja stambenog naselja koje neće biti udaljeno više od kilometra od te deponije.
Nova deponija i dalje samo plan
Nikolić je rekla da je već 20 godina postoji plan da se deponija u Kragujevcu izmesti u obližnje mesto Vitlište, ali je ukazala da je i ta deponija samo malo više udaljena od Kragujevca u odnosu na postojeću.
Čak i ako se plan sprovede, Nikolić upozorava da se u postupku odlaganja i reciklaži smeća ništa ne menja, i da je jedina prednost Vitlišta što bi tamošnja deponije bila smeštena u kotlini okruženoj brdima, dok je sadašnja na potpuno ravnom terenu.
Član stranke Zajedno iz Kragujevca Dalibor Nešić rekao je da bi problem koji se pojavio sa odlaganjem smeća iz Čačka na kragujevačku deponiju možda mogao da aktuelizuje problem deponije u Kragujevcu i pomogne da se taj problem reši.
„To je bukvalno ekološka bomba. Na samo dve parcele od deponije nalazi se Državni data centar i mnogobrojne firme koje zapošljavaju od 300 do nekoliko hiljada ljudi“, rekao je Nešić za „Vreme“ .
On je rekao da do Vitlišta, do mesta gde je planirano izmeštanje kragujevačke deponije, još nema pristupnih puteva i da je u toku priprema za proces eksproprijacije kako bi put mogao da bude izgrađen.
Brdo od 40 metara visine
Nešić je rekao da zemljište na kome se danas nalazi deponija u Kragujevcu nakon njenog uklanjanja neće moći da se koristi i da će morati da se rekultiviše, i zaključio da ta deponija neće još dugo moći da bude na tom mestu, jer se u blizini stvara ekskluzivna stambena zona.
Prema ocenama stručnjaka lokacija na koju Kragujevac odlaže otpad ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove, iako se tamo otpad odlaže od polovine prošlog veka.
Tokom proteklih decenija na toj lokaciji površine oko 15 hektara formirano je brdo đubreta visoko 40 metara.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
