Veliki požar u maju ostavio je Čačak bez deponije pa će taj grad, prema najavama vlasti, privremeno odlagati svoje smeće u Kragujevcu. Kragujevčani žele da pomognu, ali podsećaju da već imaju ekološku bombu nadomak centra grada
Zbog problema sa deponovanjem smeća nastalog nakon velikog požara na savremenoj regionalnoj deponiji Duboko kod Užica u maju, Grad Čačak je otpad deponovao na transfer stanicu u Prelićima, u Kniću i Kraljevu, a od 15. jula smeće iz tog grada završava na deponiji u Kragujevcu.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da gradska vlast nastoji da od Ministnarstva za ekologiju dobije bar privremenu dozvolu za nastavak odvoženja otpada na deponiju i dodao da da će u narednih 20 dana gradske komunalne službe pokušati da uklone sav otpad sa transfer stanice u Prelićima na druge deponije, ali nije precizirao do kada će se istovarati u Kragujevcu.
Deponija u komšiluku Državnog data centra
Novinarka „Glasa Šumadije“ Jovanka Nikolić rekla je za „Vreme“ da je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić rekao da će dovoženja smeća iz Čačka u Kragujeavc trajati 20 dana.
Međutim, naglasila je da je osnovni problem, i bez ovoga koji je nastao s dodatnim dovoženjem smeća iz Čačka, zapravo lokacija postojeće deponije u Kragujevcu.
Nikolić je rekla da se kragujevačka deponija, zapravo đubre gomilano bar 30 godina na jednoj livadi, nalazi na samo 200 metara od Državnog data centra kojeg često pominje Ana Brnabić i na samo dva kilometra od centra Kragujevca.
Ona je navela da su u blizini deponije i brojne firme, da je deponija na samo pola kilometra od auto-puta i dodala da je počela i izgradnja stambenog naselja koje neće biti udaljeno više od kilometra od te deponije.
Nova deponija i dalje samo plan
Nikolić je rekla da je već 20 godina postoji plan da se deponija u Kragujevcu izmesti u obližnje mesto Vitlište, ali je ukazala da je i ta deponija samo malo više udaljena od Kragujevca u odnosu na postojeću.
Čak i ako se plan sprovede, Nikolić upozorava da se u postupku odlaganja i reciklaži smeća ništa ne menja, i da je jedina prednost Vitlišta što bi tamošnja deponije bila smeštena u kotlini okruženoj brdima, dok je sadašnja na potpuno ravnom terenu.
Član stranke Zajedno iz Kragujevca Dalibor Nešić rekao je da bi problem koji se pojavio sa odlaganjem smeća iz Čačka na kragujevačku deponiju možda mogao da aktuelizuje problem deponije u Kragujevcu i pomogne da se taj problem reši.
„To je bukvalno ekološka bomba. Na samo dve parcele od deponije nalazi se Državni data centar i mnogobrojne firme koje zapošljavaju od 300 do nekoliko hiljada ljudi“, rekao je Nešić za „Vreme“ .
On je rekao da do Vitlišta, do mesta gde je planirano izmeštanje kragujevačke deponije, još nema pristupnih puteva i da je u toku priprema za proces eksproprijacije kako bi put mogao da bude izgrađen.
Brdo od 40 metara visine
Nešić je rekao da zemljište na kome se danas nalazi deponija u Kragujevcu nakon njenog uklanjanja neće moći da se koristi i da će morati da se rekultiviše, i zaključio da ta deponija neće još dugo moći da bude na tom mestu, jer se u blizini stvara ekskluzivna stambena zona.
Prema ocenama stručnjaka lokacija na koju Kragujevac odlaže otpad ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove, iako se tamo otpad odlaže od polovine prošlog veka.
Tokom proteklih decenija na toj lokaciji površine oko 15 hektara formirano je brdo đubreta visoko 40 metara.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
