Beograd više nema saobraćajni špic. U celom gradu je čitav dan gužva. Kako ljudi tako uopšte da stignu gde moraju, recimo na posao?
„Brže je stigla moja majka od Smedereva do Beograda, nego ja sa Dorćola do Zvezdare”, konstatovala je studentkinja beogradskog univerziteta zbog saobraćajnog špica u Beogradu nakon 18 časova. Mada, špic je uslovna stvar.
Ranije je važilo da je saobraćajni špic u Beogradu između 8 i 9 ujutru, i popodne između 16 i 18 sati. Sada se više ne zna ni kada je, a vreme paklenih gužvi skoro i da ne prestaje, žale se Beorgađani.
„Nikad gužve nisu bile ovolike u Beogradu, ni kad smo imali jedan i po most. Sve je više vozila“, rekao je raniije za Međuvreme taksista u Beogradu.
I dodao: „Malo pre sam vozio od Zemuna do centra 58 minuta. Kako se to isplati? Mogao sam za to vreme tri vožnje da imam. A imao sam jednu koja crpi energiju, i uz svu ovu agresiju na ulici”.
Dnevni list Danas je na svojoj Fejsbuk stranici pitao čitaoce kako putuju do posla i koliko im vremena treba i ispostavilo se da najbrže stignu oni koji idu peške ili biciklom.
Šta kažu građani?
„Stignem pred kraj radnog vremena, ako krenem u cik zore“, napisao je u komentaru direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.
Mnogi čitaoci su se požalili na gužve u saobraćaju i preopterećenost gradskih ulica automobilima.
„Od Konjarnika do Batajnice i nazad, tri do četiri sata dnevno. Malo manje vozom, ali ide na sat vremena, pa mi se često ne uklapa“, primetila je jedna čitateljka.
Neki čitaoci, međutim, suočavaju se sa mnogo ozbiljnijim izazovima. Jedna čitateljka otkriva da radi na dva mesta, jedno je udaljeno 204 kilometra od njene kuće, a drugo je deset minuta pešaka.
„Ljudi se obično šokiraju kad čuju za ovaj prvi posao, ali kad se sabere – nedeljno zapravo provedem u prevozu manje nego mnogi koji svaki dan idu sa jednog kraja Beograda na drugi!“, napisala je ona.
Slična situacija je i sa putnicima iz udaljenih opština poput Barajeva, gde je, prema rečima jedne čitateljke, potrebno „minimalno tri sata za odlazak i povratak“.
Uticaj rušenja Starog savskog mosta
Najava vlasti glasi da će Stari savski most biti zatvoren od 1. novembra, a da će uklanjanje započeti početkom 2025. godine. Da li će, ako se sve bude zbilo tim radom, to uticati na povećanje gužve u saobraćaju i kako?
Docentkinja na Saobraćajnom fakultetu Stamenka Stanković za novi broj „Vremena” ističe: „Gledali smo broj kretanja stari deo grada – novi deo grada i raspodelu po mostovima. Na Starom savskom mostu nije bilo ni desetak posto kretanja. Ali, problem je što su i Brankov most i Gazela na kapacitetu u vršnom satu (drugim rečima, svaki dodatni automobil predstavlja problem), to su dugačke kolone i stoji se u mestu. Šta će se desiti sa generalno malim brojem vozila koji koristi Stari savski most? Oni će se raspodeliti na ova dva mosta i, eventualno, Most na Adi, ali on ne predstavlja odgovarajuću alternativu ovom mostu. Što znači – imaćete samo produženo vreme zagušenja u saobraćaju”.
U novom broju „Vremena”, od četvrtka 24. oktobra, čitajte o tome koja su rešenja za sve češći saobraćajni kolaps u prestonici. Ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
