Koliko se zaista „živi“ tradicijа badnjaka, ako je prihvatljivo da za Božić odete do spomen-parka da posečete hrast? Kako se Srbija srozala dotle da mora da moli građane da u tom pohodu zaobiđe Šumarice? To je, znate, tamo gde su Nemci streljali đake
Ustanova Spomen-park „Kragujevački oktobar“ uputila je apel svim sugrađanima da, u duhu Božića, praznika mira, zajedništva i poštovanja, pokažu odgovornost prema prirodi i memorijalnom prostoru u Šumaricama.
„U susret Badnjem danu, molimo građane da se uzdrže od seče mladih hrastovih stabala i da za badnjak koriste isključivo manje grane odraslih stabala, kako bismo zajedno sačuvali naš Spomen-park od neplanske i neprimerene seče i očuvali njegov prirodni izgled“, navodi se u apelu Ustanove Spomen-park „Kragujevački oktobar“.
Oni podsećaju da je Memorijalni kompleks Spomen-park „Kragujevački oktobar“ prostor trajnog sećanja na žrtve streljane 21. oktobra 1941. godine, mesto tišine, poštovanja i opomene.
Kako je Srbija dogurala dotle da je potreban apel da se ne seče drveće u spomen-parku, na mestu gde su streljani đaci, toliki ljudi, od kojih su, što je mnogima posebno važno, velika većina Srbi, za „Vreme“ objašnjavaju istoričari Dubravka Stojanović i Srđan Milošević.
Stojanović kaže da je takva situacija uopšte ne čudi.
„U ovoj zemlji se već duže od 40 godina sistematski revidira istorija Drugog svetskog rata“, kaže Stojanović.
Navodi da je to počelo u književnosti, pa pozorištu, zatim u medijima i istoriografiji, da bi se na kraju formalizovalo zakonima i sudskim rehabilitacijama kolaboranata.
„Bilo je potrebno da se toliko decenija posle završetka rata poraze pobednički partizani i da se učini sve da se poraženim stranama ‘operu biografije’. Tako je već u Miloševićevim udžbenicima istorije kragujevački masakr sveden samo na jedan pasus, a posle Miloševićevog pada, u udžbenicima objavljenim 2002. godine, o tom događaju se našla samo jedna rečenica. U oba slučaja pisalo je samo da su pokolj izvšrili Nemci, bez pominjanja odgovornosti Nedićeve vlasti i Ljotićevih odreda“, navodi Stojanović.
Ocenjuje da je sada situacija nešto bolja, ali da je poznato da se đaci sve manje vode u Šumarice, da više nema ekskurzija, da se ne pišu sastavi na tu temu, kao i to da „Krvave bajke“ ima u malo kom udžbeniku.
„Kad se tako temeljno bavite iskrivljavanjem prošlosti i prikrivanjem njenih delova koji ne odgovaraju sadašnjem političkom trenutku, pa čak i kada su u pitanju najtragičniji događaji kao što je streljanje u Kragujevcu, dobijete ovakav rezultat – jedno potpuno otupelo i vrednosno izgubljeno društvo“, zaključuje Stojanović.
Srđan Milošević ističe da je u Šumaricama stradao i veliki broj Roma, kao i jedan broj građana drugih etničkih skupina.
Kaže da je odgvor na pitanje kako je Srbija došla dotle da mora da se apeluje da se ne seče drveće u spomen-parku „kompleksan i zadire mnogo više u socijalnu antropologiju ili socijalnu psihologiju“.
Primećuje da je, s obzirom na to da je upućen takav apel, očito reč o praksi koja postoji, pa je usledilo takvo upozorenje.
„U antičkom Rimu Ciceron je znao da kaže: u najpokvarenijoj državi – najviše zakona. Ovo je tema koja se može varirati na različite načine. Mislim, naime, da su razmere upadljivog i naglašenog ispoljavanja određenih pojava, ta poplava tradicije, identiteta, navodne posvećenosti narodu i njegovoj istoriji pokazatelj da svega ovoga zapravo ni nema na način na koji istinski spontano živi u društvu. Ako nekome nije jasno, samorazumljivo, ako spontano ne razmišlja na način da se za potrebe jednog narodnog običaja ne može devastirati spomen-park koji je posvećen žrtvama, onda je to pokazatelj nebrige za same te žrtve“, kaže Milošević.
Dodaje i da je pitanje koliko se zaista „živi“ tradicijа badnjaka, „ako vam je prihvatljivo da za potrebe tog običaja jednostavno odete do jednog mesta sećanja na ogromnu tragediju i posečete drvo, odlomite grane“.
„Ne znam koliko je to bogougodno. Vraćajući se na žrtve, čini se da u ovom društvu one imaju uglavnom utilitarnu ulogu, bez autentičnog saosećanja. Na primer, da se, u nekoj drugoj prilici, iskoriste kada treba argumentovati neke stereotipne predstave – na primer o nekakvom iskonskom neprijateljstvu Srbije i Zapada, naročito Nemačke, u ovom slučaju. To su neumesne trivije koje nas prate unazad najmanje tri decenije“, zaključuje Milošević.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
U utorak, 27. januara, studenti su najavili bojkot nastave kako bi skrenuli pažnju na narušavanje akademske autonomije i slobode mišljenja. Okupljanje je najavljeno na raskrsnici ispred fakulteta u 11.52 i uveče ispred Rektorata
Zbog problema sa novim sistemom ulaska i izlaska iz Evropsku uniju kamiondžije iz Srbije, Crne Gore i BiH počeli su u podne blokadu teretnih terminala graničnih prelaza prema zemljama Šengena
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
