Nakon što je sredinom januara ove godine jedna porodilja iz Sremske Mitrovice izgubila bebu zbog akušerskog nasilja, sve više žena u Srbiji svedoči o nekom vidu nasilja tokom porođaja. Obdukcijom je potvrđeno da je smrt novorođenčeta nastupila usled nasilnog porođaja, pa je dotični lekar uhapšen i preti mu do 12 godina zatvora. U međuvremenu, još jedna majka je istog lekara optužila za smrt njene bebe od pre godinu dana.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić u prvi mah je rekla da porodilje koje su bile izložene akušerskom nasilju treba da se obrate direktoru ustanove koji je dužan da naloži unutrašnju stručnu proveru, ali i Ministarstvu zdravlja preko mejla kako bi se aktivirala zdravstvena inspekcija, nakon čega se vrši spoljašnja stručna kontrola.
„Moramo da se dogovorimo da ne ispaštaju sada svi, jer ako sada krene lov na veštice, za pet godina neće niko hteti da bude ginekolog, niti akušer“, rekla je ministarska Grujičić.
Peticija predata porodilištima
Danas, mesec dana kasnije, ta tema i dalje je vruća: u porodilištu u Sremskoj Mitrovici u međuvremenu je dozvoljeno prisustvo pratnje na porođaju, a organizacija „Kreni-promeni“ predala je peticiju o besplatnoj pratnji porodiljama na adrese 20 od ukupno 70 porodilišta u Srbiji. Među tim porodilištima su i privatna, napominju u Ministarstvu zdravlja. Peticija s više od 195.000 potpisa predata je i njima.
„Ministarstvo zdravlja je dalo potvrdan odgovor na tu peticiju i obećalo je da će uputiti predlog svim porodilištima u Srbiji da se to ostvari“, kaže Petar Petković iz niškog tima organizacije „Kreni-promeni“.
„Naš cilj je da, kao što je svuda u svetu, to zaživi i u gradovima u Srbiji. Da pratnja bude pre svega besplatna, da porodilja može da bira koga želi uz sebe tog dana. Da je (porodilja iz Sremske Mitrovice) imala pratnju, mislimo da bi sve to izgledalo drugačije, u smislu sprečavanja akušerskog nasilja. Verujemo da bi to moglo da pomogne“, kaže Petković.
U to veruje i advokat iz Niša Zoran Pešić čija je supruga preminula nakon porođaja prošle godine, ali ne zbog akušerskog nasilja, već što je bila onkološka pacijentkinja kojoj je bila potrebna posebna nega. Sada kada se o „akušerskom nasilju“ ponovo govori u medijima, on je rešio da pruži besplatnu pravnu pomoć svim majkama koje smatraju da su oštećene.
„Javno govoriti o problemu kako bi se žene ohrabrile“
„Većina žena koje su mi se javile žale se na otvoreno nasilje. Ali, ima i verbalnog nasilja, ima i nepružanja adekvatne medicinske pomoći, ignorisanja pacijenta i njegovih potreba, jedno nepoštovanje nedostojno bilo kog čoveka, a kamo li žena koje su u osetljivom periodu i kojima treba pojačana pažnja“, kaže Pešić. On ukazuje i da pojedini lekari umeju da budu ohrabreni time što su žene ranjive, te naglašava da im „tu treba stati na put, da se praksa nasilja u toj oblasti prekine“.
Po Pešiću je rešenje u više aspekata, a prvi je, kaže, da se javno govori o problemu kako bi se žene ohrabrile. Druga stvar je, dodaje, da se krene s krivičnim prijavama i prijavama zdravstvenim inspekcijama.
„Neće jedna, dve ili tri prijave dati rezultata, lekari će se štiti i dalje. Ali, deset, dvadeset, trideset, stotinu prijava – onda lekari neće više moći da štite jedni druge. I ono što je najbitnije, mislim da će to ohrabriti one dobre lekare da nastave s dobrom praksom i da se oni prvi bore protiv takvih lekara“, smatra advokat.
Definisati pojam „akušersko nasilje“
Kako akušersko nasilje kao termin ne postoji u pravu, advokat Pešić objašnjava da postoji čitav niz definisanih krivičnih dela, među kojima je i krivično delo protiv zdravlja ljudi za koje je osumnjičen i uhapšeni akušer iz Sremske Mitrovice. Ili krivično delo nepružanje medicinske pomoći. Pešić veruje da bi veliki broj prijava, pa makar one i ne dovele do pokretanja postupka, morale da promene svest lekara o svom ponašanju prema pacijentkinjama.
„Mislim da treba definisati pojam ’akušersko nasilje’, odvojiti ga od akušerskih procedura i aktivnog vođenja porođaja, što znači da nije svako otvaranje vodenjaka nasilje nad porodiljom“, kaže dr Marija Tasić, načelnica porodilišta Ginekološko-akušerske klinike u Nišu. Ona smatra da treba da se utvrdi odgovornost u nesrećnom slučaju iz Sremske Mitrovice, ali i da jedan takav slučaj „ne bi trebalo da baci ovoliko negativno svetlo na celu jednu granu medicine“.
Njeno porodilište takođe je dobilo peticiju za prisustvo pratnje na porođajima. Ali, ta praksa u Nišu postoji još od 2015. kada je tamošnji Klinički centar dobio akreditaciju prema standardima Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova, kaže za DW dr Tasić.
„Poenta je da prisustvuju očevi koji to žele“
„Jedna od procedura koju smo tada morali da donesemo jeste procedura za prisustvo izabrane osobe tokom porođaja – bliske osobe, da li je to suprug, partner, majka, sestra, neko koga trudnica navede… Što se tiče interesovanja, trebalo je malo vremena da to zaživi, a intenzivnije se krenulo 2017. godine. Tada smo imali 63 osobe koje su prisustvovale porođajima, što je u procentima 2,5 odsto prirodnih porođaja“, kaže dr Tasić.
Narednih godina, 2018. i 2019, pre korone, te brojke nisu se znatno menjale, a jedini uslov je bio da se prisustvuje školi roditeljstva koja se i danas održava u domovima zdravlja. Mimo te škole, kada dođe vreme porođaja, zainteresovani očevi sa dokumentacijom dolaze na dodatna objašnjenja kod lekara u porodilište gde im se objasne detalji porođaja.
„Poenta je da prisustvuju oni očevi čija je to želja, a ne želja trudnice, jer to onda nije pozitivno iskustvo, onda imamo negativan efekat. Objasnimo im faze porođaja, kada će on ući da bude s porodiljom, omogućavali smo im prisustvo do samog kraja porođaja, a bilo je situacija i kada smo im dozvoljavali da preseku pupčanu vrpcu“, kaže dr Tasić. Dodaje da je na taj način znatno lakše i lekarima i babicama i medicinskim sestrama.
Međutim, naglašava da za mali broj zainteresovanih za prisustvo porođaju ne zavisi samo od partnera, već i od same trudnice. Mnoge, naime, ne žele da im supružnici budu prisutni, jer se boje da će ih partneri drugačije gledati, kaže načelnica porodilišta.
Ministarstvo priprema uputstva
I Petar Petković iz organizacije „Kreni-promeni“ pre godinu i po dana postao je otac. Nije prisustvovao porođaju supruge, jer je kasno saznao za to. Dodatno ga je obeshrabrilo i to kada je čuo da škola roditeljstva traje sedam nedelja.
„Mislim da je to predugačko i da škola roditeljstva koja postoji u Nišu nije orijentisana toliko na samu proceduru porođaja, a mislim da je to jedina bitna stvar za pratioca. Eventualno može da se osmisli neki kurs za pratioce koji bi ukratko, verovatno u jednom danu, objasnio samu proceduru i šta se očekuje od pratioca“, smatra Petković.
Od Ministarstva zdravlja saznajemo da će upravo takva pisana uputstva napraviti u narednom periodu – o svemu što bi porodilje trebalo da znaju neposredno pre i tokom porođaja. Ali i da će unaprediti i precizirati vodiče za postupanje lekara tokom porođaja.
U ovom trenutku, „oko polovine porodilišta koja se nalaze u planu mreže zdravstvenih ustanova Ministarstva zdravlja ima uslove i nudi mogućnost prisustva porođajima“. Međutim, u Ministarstvu naglašavaju da u nekim od porodilišta u Srbiji ta usluga može biti i ograničena ako se istovremeno porađa više žena u zajedničkom prostoru.
