BIRN: Zašto su slučajevi „nadstrešnica“ i “Stajić” mesecima sudski blokirani

Vanpretresna veća Višeg suda u Beogradu, sastavljena gotovo od istih sudija, mesecima ne mogu da utvrde da li su za dve optužnice u slučajevima „nadstrešnica“ i „Stajić” nadležni Više javno tužilaštvo ili Tužilaštvo za organizovani kriminal. Apelacioni sud je u više navrata vraćao predmete na ponovno odlučivanje, dok pravnici ocenjuju da propusti ne deluju kao neznanje, već više kao moguća zloupotreba, piše BIRN.

Kako piše BIRN, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu u dva odvojena, ali izuzetno važna slučaja, u gotovo istim sastavima vanpretresnih veća, donelo je – u najmanju ruku – neobične odluke.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u oba predmeta sudska veća su napravila ozbiljne procesne propuste, zbog čega se na potvrđivanje optužnice u jednom slučaju čeka već godinu dana, a u drugom sedam meseci. U oba postupka zapravo se toliko vremena čeka samo da bi se utvrdilo koje je tužilaštvo nadležno za postupanje – Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) ili Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK). Odluke vanpretresnih veća Višeg suda u Beogradu, sudeći po nalazima Apelacionog suda, ukazuju ili na nepoznavanje zakona ili na zloupotrebu procesnih radnji – a obe mogućnosti su poražavajuće za pravosudni sistem i, posledično, za vladavinu prava, prenosi BIRN.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Koji su to slučajevi?

Jedan od tih slučajeva odnosi se na optužnicu zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna osoba je teško povređena. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu obuhvaćeni su Slobodanka K., menadžerka za razvoj investicija u AD „Infrastruktura Železnica Srbije“, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i Milutin S. i Biljana K, predsednik i član Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu. Troje okrivljenih se tereti da su kao članovi komisije nesavesno i protivno propisima odobrili puštanje stanice u rad bez stvarne provere bezbednosti, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi, što je kasnije dovelo do teških posledica. Uprkos težini slučaja i njegovim posledicama, postupak potvrđivanja optužnice i dalje traje, pre svega zbog spora oko toga da li je optužnicu podiglo nadležno tužilaštvo – da li predmet treba da ostane u nadležnosti beogradskog VJT-a ili Tužilaštva za organizovani kriminal.

Drugi predmet odnosi se na optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda, i još 13 okrivljenih. Oni se terete za krivična dela udruživanja radi vršenja krivičnih dela, pranja novca i zloupotrebe službenog položaja. I u ovom slučaju ključni problem je u tome da li postupak treba da vodi VJT u Beogradu, odnosno njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ili Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Ova dva predmeta, piše BIRN, pokazuju kako se procesnim odlukama suda može uticati na tok krivičnog postupka. Suština problema leži u odlukama sudskih veća koje se zasnivaju na procesnim propustima, zbog čega nije moguće utvrditi nadležnost tužilaštva, a samim tim ni suda koji će postupati u predmetu. Zbog toga Apelacioni sud u više navrata mora da interveniše i vraća predmete prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Posledica toga je da postupci stagniraju, jer optužnice i dalje čekaju potvrđivanje.

Foto: Printskrin / TV Pink / Društvena mreža X

Moguća zloupotreba

Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i članica Potkomisije za pravna pitanja u neformalnoj Anketnoj komisiji za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, ocenjuje za BIRN da u ovom slučaju ne deluje da je reč o neznanju, već o mogućoj zloupotrebi, imajući u vidu da je u sudskim većima učestvovao predsednik Višeg suda, iskusan sudija koji po pravilu ima i kontrolnu ulogu u posebno važnim predmetima, zbog čega postoji osnov za sumnju da je i ovde to bio slučaj.

Predmet „Stajić“: Postupak mesecima „zaglavljen” zbog spora oko nadležnosti tužilaštava
Iako je prošlo više od pola godine od kada je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo optužnicu protiv Nemanje Stajića, bivšeg sekretara Sekretarijata za ozakonjenje objekata Grada Beograda i još 13 osoba i jednog pravnog lica, ona i dalje nije potvrđena, a ostaje neizvesno čak i to ko je nadležan za vođenje postupka. Još nije razjašnjeno da li će predmet ostati u rukama Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, ili će ga preuzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal, što posledično određuje i da li će suditi Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za korupciju ili ono specijalizovano za organizovani kriminal.

Posebno je nejasno zašto je VJT po drugi put podnelo (izmenjenu) optužnicu Višem sudu, kada je već prilikom podnošenja prve optužnice, u avgustu 2025, u njoj predložilo „da se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim, te da spise predmeta dostavi Posebnom odeljenju za organizovani kriminal tog suda koje će sprovesti jedinstveni postupak protiv svih optuženih lica”.

Naime, Posebno odeljenje VJT za suzbijanje korupcije podiglo je optužnicu 15. avgusta prošle godine, nakon čega je predmet dostavilo Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za suzbijanje korupcije radi potvrđivanja, ali ujedno i „preporučilo” tom odeljenju suda da se proglasi nenadležnim.

Vanraspravno krivično veće Višeg suda sa predsednikom Višeg suda Draganom Miloševićem na čelu, upravo je to i uradilo: oglasilo se nenadležnim, uz obrazloženje da se optužnica odnosi na krivična dela koja imaju elemente organizovanog kriminala, uključujući udruživanje radi vršenja krivičnih dela i pranje novca u velikim iznosima, zbog čega bi, po stavu tog suda, nadležnost trebalo da ima Odeljenje za organizovani kriminal. Tu odluku doneli su članovi krivičnog vanpretresnog veća u kom su, osim sudije Dragana Miloševića, predsednika veća i ujedno predsednik Višeg suda u Beogradu, bile i sudije Nikola Mikić i Goran Ramić, članovi veća.

Složenost procesa

Nakon učešća u vanpretresnim većima u predmetima „Stajić” i „nadstrešnica”, sudija Nikola Mikić je 30. decembra 2025. unapređen u sudiju Apelacionog suda u Beogradu, iako je Visoki savet sudstva protiv njega, kao i protiv sudije Dragana Miloševića, pokrenuo disciplinski postupak zbog postupanja u nekim drugim predmetima.

Na odluku da se Posebno odeljenje Višeg suda za suzbijanje korupcije proglasi nenadležnim u slučaju „Stajić”, žalbe su izjavili branioci okrivljenih, a Apelacioni sud u Beogradu ih je usvojio i ukinuo rešenje o nenadležnosti. Apelacija, međutim, nije zauzela stav o tome ko jeste nadležan, niti je ulazila u osnovanost optužbi. Umesto toga, ukazala je na procesnu grešku: ako sud smatra da optužnicu podnosi nenadležni tužilac, onda ne može samo da se oglasi nenadležnim i prosledi predmet drugom sudu, već mora formalno da odbaci optužnicu. Tek potom nadležni tužilac može podneti novu. Drugim rečima, Apelacioni sud je zaključio da je problem u proceduri, a ne u sadržini optužnice.

Tim povodom BIRN se u više navrata obraćao Višem sudu. U odgovoru od 5. decembra prošle godine, sud je naveo da je nakon pomenute odluke Apelacionog suda, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu 28. novembra 2025. godine podnelo izmenjenu optužnicu, koja je dostavljena istoimenom odeljenju Višeg suda i da je predmet u toku formalnog ispitivanja optužnice.

U novom odgovoru od 2. februara precizirano je da je postupak formalnog ispitivanja okončan 8. decembra, da je optužnica utvrđena kao formalno ispravna i da je dostavljena okrivljenima i njihovim braniocima, uz rok od 8 dana za podnošenje odgovora. Ipak, prema tadašnjoj informaciji, još uvek nisu bili stečeni uslovi za tzv. „materijalno ispitivanje“ optužnice – procenu da li postoje dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su predmet optužbe. Razlog je bio taj što sud još uvek nije imao dokaze o uručenju optužnice svim okrivljenima i njihovim braniocima. Tek nakon toga, rečeno nam je tada u Višem sudu, steći će se uslovi za njeno materijalno ispitivanje, što je korak u kojem sud zapravo ocenjuje da li optužnica ima dovoljno osnova za vođenje krivičnog postupka.

Da li su se ti uslovi u međuvremenu stekli, nismo uspeli da saznamo ni nakon pitanja koja smo Višem sudu uputili 24. februara, jer se spisi predmeta u tom trenutku više nisu nalazili u tom sudu, već u Apelacionom sudu u Beogradu. Kako nam je naknadno objašnjeno, predmet je Apelacionom sudu, ovoga puta, prosleđen radi odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog Novaka Stajića protiv rešenja krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu od 9. decembra 2025. godine. Tim rešenjem bila je određena privremena mera oduzimanja imovinske koristi pravnog lica, firme Loyal Trust d.o.o, čiji je vlasnik i zakonski zastupnik okrivljeni Novak Stajić, brat bivšeg sekretara Sekretarijata za poslove ozakonjenja Nemanje Stajića. Ovom merom, tom pravnom licu zabranjeno je raspolaganje, opterećenje i otuđenje, kao i zaključivanje drugih pravnih poslova.

Iz poslednjeg odgovora Višeg suda u Beogradu, koji je BIRN dobio 18. marta 2026. godine vidi se da se predmet protiv Nemanje Stajića i drugih okrivljenih i dalje „šeta” na relaciji Viši sud – Apelacioni sud. Spis predmeta vraćen je Višem sudu 13. marta, nakon što je Apelacija odbila kao neosnovane žalbe branioca Novaka Stajića i njegovog pravnog lica Loyal Trust. Tri dana kasnije, 16. marta, predmet je, međutim, ponovo prosleđen Apelacionom sudu radi odlučivanja o žalbama okrivljenog Nikole Vukojevića i njegovih branilaca na rešenje Posebnog odeljenja Višeg suda, kojim mu je produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.

Viši sud u odgovoru BIRN-u istovremeno navodi da je u kratkom periodu koliko je predmet boravio u ovom sudu, preostalo da samo jedna okrivljena primi optužnicu Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, a po povratku spisa iz Apelacionog suda, steći će se uslovi za materijalno ispitivanje optužnice. Podsećaju da je formalno ispitivanje završeno 8. decembra 2025. godine, kada je vanpretresno veće utvrdilo da je optužnica propisno sastavljena i formalno ispravna, a da postupak materijalnog ispitivanja, koji traje uobičajeno oko dva meseca od sticanja svih uslova, još nije počeo.

Foto: FoNet/AP

Institucionalni ping pong

Za sada, predmet ostaje u svojevrsnom institucionalnom „ping-pongu“. Iz dosadašnjeg toka postupka može se zaključiti da VJT, odnosno njegovo Odeljenje za suzbijanje korupcije nastoji da zadrži predmet u svojoj nadležnosti, ali u kom pravcu će se postupak dalje kretati, biće jasnije tek nakon odluke Višeg suda – da li će izmenjenu optužnicu ovog puta odbaciti ili je potvrditi, što bi u ovom drugom slučaju moglo značiti da je VJT prilagodio optužnicu krivičnim delima iz svoje nadležnosti.

Imajući u vidu rešenje Apelacionog suda, koji je zaključio da je vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu učinilo procesnu grešku i da nije moglo da se oglasi nenadležnim za ovaj slučaj, postavlja se pitanje da li je posredi neznanje sudija ili nešto drugo. Pravnica Sofija Mandić za BIRN kaže da teško možemo da govorimo o nepoznavanju zakona.

“U slučajevima o kojima govorimo ne radi se o pravnim bravurama do kojih Apelacioni sud ‘dobacuje’, a veće Višeg suda ne. Radi se o elementarnim pravnim pojmovima i odgovoru na dosta jednostavno pitanje – ko je nadležan za postupanje”, kaže Mandić.

Prema prvoj optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iz avgusta 2025. godine, do koje je BIRN došao putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, Nemanja Stajić, bivši sekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja u Beogradu, označen je kao organizator organizovane kriminalne grupe, u kojoj su, prema navodima tužilaštva, učestvovali i članovi njegove porodice – supruga, brat, snaja, majka, otac, tašta. Optužnica ga tereti da je, koristeći službeni položaj, omogućavao ozakonjenje objekata koji za to nisu ispunjavali zakonske uslove, tako što su podnosiocima zahteva odobravani postupci bez potrebne dokumentacije i provera, uz ubrzavanje rešavanja predmeta i korišćenje spornih ili fiktivnih dokumenata. Na taj način, kako se navodi, bespravno izgrađeni objekti su legalizovani, a zatim su podnosioci zahteva, bez naknade, prenosili posebne delove tih objekata na pripadnike organizovane kriminalne grupe, čime je, prema optužnici, pribavljena značajna imovinska korist i prikrivano poreklo novca stečenog kriminalnim aktivnostima.

BIRN se tokom proteklih godina u većem broju istraživanja bavio sistemskom zloupotrebom procesa ozakonjenja u Beogradu, uključujući ulogu Nemanje Stajića i njegove porodice u nezakonitoj gradnji, spornim legalizacijama objekata, kao i sumnjama na korupciju i pribavljanje imovinske koristi, pri čemu je objavio i bazu sa više od 300 nezakonito ozakonjenih objekata.

Kompletnu priču o ovoj temi možete pročitati na portalu BIRN-a.