Udruženje „Beograd u pokretu“ apeluje na gradsku vlast da iskoristi prednosti reka i time poboljša gradski prevoz. Pre tri godine tender Grada za ovakav projekat je propao
Tender za partnera za realizaciju rečnog prevoza u Beogradu završen je u februaru 2022. godine, ali do danas nije napravljen konkretan korak – podseća udruženje „Beograd u pokretu“ u apelu koji su uputili gradskoj vlasti da uvede rečni javni prevoz.
Propao tender
Podsetimo: javna nabavka bila je raspisana 30. decembra 2021, godine, a podneta je jedna ponuda, kompanije PD Beo reka d.o.o. Beograd.
Da se na otvaranje ponuda za javnu nabavku „Prevoz putnika u javnom rečnom prevozu u Beogradu“, koja se sprovodi po modelu javno-privatnog partnerstva, javila jedna kompanija, obelodanio je u februaru Goran Vesić, tada zamenik gradonačelnika Beograda.
Zatim je krajem novembra Sekretarijat za javni prevoz grada Beograda obustavio postupak te javne nabavke, što znači da je Grad, praktično, odustao od uvođenja rečnog prevoza. Razlog je bio globalna kriza i poskupljenje energenata. Novac iz budžeta grada namenjen u tu svrhu je, kako je tada navedeno u obrazloženju, preusmeren „na potrebe koje su od prioritetne važnosti“.
Argumenti za rečni prevoz
Sada, „Beograd u pokretu“ navodi da Beograd ima skoro 200 kilometara rečnih obala koje bi mogle da postanu ključni deo saobraćajne infrastrukture grada. Uvođenje ovog vida transporta moglo bi značajno da poboljša svakodnevni život građana, smanji zagađenje i doprinese ekološkoj održivosti grada.
Daju primer evropskih gradova koji su odavno prepoznali prednosti ovakvog vida prevoza i uspešno ga integrisali u svoje saobraćajne sisteme.
Pariz ima razvijenu mrežu rečnog prevoza „Batobus“ koja omogućava jednostavno kretanje Senom, povezujući ključne delove grada. Sličan sistem koristi Amsterdam, gde je „Canal Bus“ postao turistička atrakcija, ali i prevozno sredstvo za lokalno stanovništvo.
Kažu da bi primena rečnog prevoza u Beogradu mogla da donese slične benefite.
Prednosti
Rečni prevoz je ekološki prihvatljiviji od drumskog, jer bi smanjio emisiju štetnih gasova i rasteretio postojeću saobraćajnu mrežu. Dodatno, upotreba reke kao alternativnog prevoznog puta omogućila bi bolju povezanost prigradskih naselja sa centralnim delovima grada, kao i lakši pristup određenim delovima Beograda koji su sada saobraćajno izolovani ili teško dostupni.
Smatraju da bi uvođenje rečnog prevoza bilo bi korak ka modernizaciji gradskog saobraćaja i rešavanju problema zagušenja na gradskim ulicama.
Pre tri godine
Inače, pre tri godine, plan o rečnom saobraćaju je bio vrlo ambiciozan.
Vrednost posla je bila oko 422 miliona evra. Ugovor o privatno-javnom partnerstvu trebalo je da bude zaključen na – 30 godina.
Tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavljivao da je planirana vrednost nabavke 11 putničkih brodova, izgradnje marine i depoa za prihvat brodova i njihovo održavanje i servisiranje – četiri miliona evra.
U prvoj fazi bile su predviđene dve linije – prva je Crvena linija od Bloka 45 do Sportsko-rekreativnog centra „Milan Gale Muškatirović“ a druga Plava linija od Zemuna do Ade Huje.
„Beo reka“, firma koja se jedina javila na tender, osnovana je nekoliko meseci pre raspisivanja, u julu 2021. godine, i registrovana je za prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
