Beograd dobija elektroautobuse za EXPO 2027: Rešenje ili dodatni problem?

U Beogradu će 2027. godine na linijama gradskog saobraćaja početi da se koriste autobusi na električni pogon koji će biti deo nabavka od ukupno 100 elektroautobusa koje će Srbija kupiti za potrebe svetske izložbe Expo 2027, koji će, prema pisanju portala eKapija koštati okvirno oko 150 miliona evra.

Petnaest od tih sto autobusa biće dvozglobni autobusi, sa dve „harmonike“, biće marke Higer i biće nabavljeni u okviru direktnog pregovaračkog postupka. Takvi autobusi dugi su 25 metara, a time se povećava kapacitet.

Sagovornici „Vremena“ kažu da, s obzirom na to kuda će ti dvozglobni električni autobusi saobraćati, neće biti većih infrastrukturnih problema, ali bi kasnije, nakon završetka EXPO, kada autobusi uđu sistem redovnog gradskog saobraćaja, mogli da se pojave određeni izazovi.

Izbegnuto javno-privatno partnerstvo

Saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata Centar u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Ivan Banković napominje da na Portalu javnih nabavki, kada je u pitanju EXPO 2027, ne postoji ništa istaknuto u vezi sa vozilima, tako da se ne zna da li je novac za njihovu kupovinu već uračunat u troškove za EXPO.

Banković naglašava da je vrlo važno što se, kada je u pitanju nabavka 100 elektroautiobusa, odustalo od potencijalnog javno-privatnog partnerstva, jer je privatni prevoznik „Strela“ iz Obrenvca bio zainteresovan da uđe u taj posao, i kasnije dobije neke linije u koncesiju na 15 ili 20 godina.

On ukazuje i da je prema postojećem pravilniku o tehničkoj podeli motornih vozila dozvoljeno da u saobraćaj budu uključeni autobusi sa dva zgloba, dužine do 25 metara.

„Osamdesetih godina prošlog veka Beograd je na probi imao autobus duži od 22 metra, ali zbog ograničenja po pitanju raskrsnica, ulica i terminusa u centru grada, takvi autobusi nisu kupljeni. Međutim, s obzirom da će pomenuti dvozglobni autobusi saobraćati na dve linije koje će opsluživati EXPO, od Železničke stanice Nacionalni stadion i od Bloka 45, u tim slučajevima neće biti potrebna posebna prilagođavanja u infrastrukturi. Saobraćajnice koje se grade u okviru EXPO svakako će biti prilagođene takvim autobusima, odnosno ispunjavaće suštinske zahteve koji se tiču radijusa kretanja, krivina i raskrsnica na saobraćajnicama i dužine stajališta“, kaže Banković.

Dve vrste napajanja

On napominje i da je izvesno da će, kada je u pitanju linija od Bloka 45, biti nekih dodatnih radova, kao što je postavljanje punjača za autobuse na terminusu.

Dodaje i da, pošto još nijedno takvo vozilo nije došlo u Beograd na probu, ne možemo da znamo šta je sve potrebno prilagoditi.

Banković ukazuje da će polovina elektroautobusa iz celokupne nabavke, njih 50, imati klasične baterije koje iziskuju punjenje jednom dnevno.

„Kada završe rad na liniji ta vozila se tokom noći pune nekoliko sati. Ostalih 50, koji će po završetku EXPO prevashodno saobraćati na linijama u centru grada, imaće superkondenzatore, što je ista tehnologija koju Beograd već primenju je postojećim linijama Eko 1 i Eko 2. Takva vozila imaju ograničenje u autonomiji, jer se brzim punjačima vozilo napuni za 10 do 20 minuta, i ne može da pređe previše bez novog punjenja. Zbog toga će, uz postojeća dva, i na još četiri nova terminusa biti postavljeni takvi punjači. Na postojeće dva, kod Vukovog spomenika i u Beogradu na vodi, biće povećani kapaciteti, s tim da će kod Vukovog spomenika biti izazov i zbog količine električne energije koju je potrebno dopremiti, al i i zbog kapaciteta samog terminusa. Kod Vukovog spomenika stajalište se nalazi praktično na samoj ulici, ono je samo uvučeno, a zbog tog ograničenja prostora biće ograničen i broj vozila koja će tu moći da stoje“, zaključuje Banković.

Beograd ima kapacitete

Saobraćajni inženjer Milan Božović kaže za „Vreme“ da Beograd ima kapacitete za razvoj saobraćajne mreže za električne autobuse, pa čak i za dvozglobne autobuse, sa dve harmonike.

„Takvi autobusi odavno se proizvode i koriste u svetu. Oni imaju znatno veći kapacitet od autobusa sa jednom harmonikom. Тehničke karaktertistike u smislu prohodnosti su im slične u odnosu na autobuse sa jednom harmonikom. Njihovi radijusi okretanja nisu već od radijusa okretanja autobusa sa jednom harmonikom, jedino što su oni duži. To znači da Beogradu ne bi bile potrebne šire raskrsnice za dvozglobne električne autobuse. Ni gradovi u Evropi koji su uveli takve autobuse nisu menjali svoje raskrsnice“, kaže Božović.

On ističe da je EXPO šansa da sagledamo mogućnosti tehnologija koje do sada nismo imali.

„Ako postoje nove tehnologije ne bi bilo loše isprobati ih i videti koje su od njih dobre za primenu u budućnosti“, zaključuje Božović.