Da li možete da zamislite da više nikada na daljinskom upravljaču ne menjate baterije? Međunarodni tim naučnika predvođen Univerzitetskim koledžom u Londonu tvrdi da je za to našao rešenje
Možete li da zamislite budućnost bez baterija? Naučnici su razvili solarne ćelije od perovskita koje rade na sobnom svetlu.
Uvek se desi u najnezgodnijem trenutku: taman kada se, nakon napornog dana na poslu, udobno smestite i želite da upalite televizor kako biste gledali film, daljinski upravljač jednostavno prestaje da radi. Tapkate ga, tresete, molite. Bezuspešno.
Dijagnoza je uvek ista – prazna baterija. Ali šta ako takve sitnice uskoro postanu stvar prošlosti? Naučnici su pronašli potencijalno rešenje koje bi moglo da oslobodi naše uređaje zavisnosti od baterija, piše Jelena Kozbašić za portal Klima101.
Ključ je u – perovskitu. Ovaj materijal mogao bi da nam omogući elegantan izlazak iz situacija poput one sa početka teksta: umesto da hitamo u prodavnicu, daljinski upravljač mogli bismo da dopunimo pomoću lampe ili sijalice.
Pitate se: „Kako to?” Evo i odgovora.
Međunarodni tim naučnika predvođen Univerzitetskim koledžom u Londonu (UCL) razvio je revolucionarne solarne ćelije od perovskita koje proizvode energiju od unutrašnjeg, ambijentalnog svetla.
Ovo otkriće ima potencijal da trajno zameni baterije u brojnim malim elektronskim uređajima u našim domovima, od daljinskih upravljača i bežičnih tastatura do senzora i alarma.
Za razliku od tradicionalnih solarnih ćelija od silicijuma, koje su neefikasne u zatvorenom prostoru, tim se okrenuo perovskitu.
Perovskit se može prilagoditi da efikasno upija specifične talasne dužine veštačkog svetla, što silicijum, s druge strane, ne može. Povrh toga, jeftiniji je i jednostavnije ga je proizvesti, čak može da se štampa poput novina što proizvodnju može da ubrza i do 100 puta.
Glavni izazov sa perovskitom do sada bila je njegova nestabilnost. Materijal sadrži sitne defekte u kristalnoj strukturi koje ometaju protok elektrona i dovode do brze degradacije – tzv. zamke. Naučnici su ovaj problem rešili inovativnim hemijskim tretmanom: dodavanjem jedinjenja koje je omogućilo ujednačeniji rast kristala, smanjujući broj defekata.
„Solarna ćelija sa ovim sitnim defektima je kao torta isečena na komade”, objasnio je vodeći autor Siming Huang. „Kombinujući nekoliko različitih strategija, ponovo smo sastavili ovaj kolač omogućavajući naelektrisanju da lakše prođe kroz njega.”
Ovo unapređenje donelo je izvanredne rezultate. U uslovima osvetljenja tipičnim za kancelariju, nove ćelije su postigle rekordnu efikasnost od 37,6% u konverziji energije. To ih čini oko šest puta efikasnijim od najboljih komercijalnih rešenja.
Može da traje
Još važnije, peroskvit je demonstrirao izuzetnu trajnost – nakon 100 dana testiranja, ćelije su zadržale 92% svojih performansi, što ukazuje na životni vek od pet ili više godina.
„Trenutno su solarne ćelije koje hvataju energiju iz unutrašnje svetlosti skupe i neefikasne”, rekao je profesor sa Instituta za otkrivanje materijala na UCL-u, dr Mojtaba Abdi Džalebi.
„Naše specijalno projektovane perovskitne solarne ćelije za unutrašnju upotrebu mogu da prikupe mnogo više energije od komercijalnih ćelija i izdržljivije su od drugih prototipova. One otvaraju put elektronici koja se napaja ambijentalnom svetlošću koja je već prisutna u našim životima.”
Rad je objavljen u specijalizovanom naučnom časopisu Advanced Functional Materials.
Kako su najavili autori iz Ujedinjenog Kraljevstva, Kine i Švajcarske, trenutno vode razgovore sa partnerima iz industrije kako bi istražili mogućnosti za povećanje obima proizvodnje i komercijalnu primenu.
Ne samo da bi nam zamena baterija peroskvitnim ćelijama olakšala svakodnevicu, kako kod kuće tako i na poslu, već bi to bio veliki korak ka smanjenju rastućih količina elektronskog otpada.
Prodaje se deo zgrade Palate Albanija u centru Beograda, a sedam spratova prvog oblakodera prestonice oglašeno je po ceni od 10 miliona evra, odnosno oko 3.000 evra po kvadratu
Po ugledu na studentski pokret i građanske zborove, nedavno je formiran i zbor kvir zajednice. Koji je značaj ovakvog zbora
Mučna utakmica Partizana na kojoj su lojalisti tukli navijače zbog podrške studentima, a onda čuli šta narod misli o tome
Iako je Sajam knjiga odbio da 1. novembra zatvori vrata u sećanje na žrtve pada nadstrešnice, organizatori su osmislili neadekvatan način da se sete godišnjice - porodicama nastradalih nude deo od karata
„Mladi u Evropi okreću se populizmu. Ali ne svuda.” Tako počinje film španskog novinara Raula Galjega Abeljana, koji je u Srbiji pronašao ono što u ostatku Evrope nestaje - veru mladih u demokratiju i promene
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
