Na predstavljanju Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su sačinile akademije, udruženja i društva arhitekata, zatraženo je da se zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane restauriraju i saniraju u skladu sa utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju da se ti objekti vrate u prvobitno stanje.
Oni su zatražili da se Beogradski sajam sa halama 1, 2, 3 i 4 proglasi spomenikom kulture, a da se kompleks Generalštaba i Ministartstva odbrane proglase kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Zahtevaju i da se van zakona stave sve odluke, sporazumi, ugovori i planovi koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima i obevezujućim aktima Srbije.
Neustavnost i nezakonitost
Arhitekta Borislav Stojkov naveo je da se dosadašnja realizacija projekta „Beograd na vodi“ i nagoveštena planska rešenja investitora kreću sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.
„Projekat Beograd na vodi utemeljen je na kršenju Ustava i zakona Srbije i njegova neustavnost i zakonitost se ne mogu konvalidirati bilo kakvim naknadnim aktivnostima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze tog projekta”, rekao je Stojkov.
Stojkov je dodao da se na isti način zgrade i zemljište Generalštaba i Ministarstva odbrane nezakonito prepuštaju stranom investitoru i daje mu se pravo da na tim zgradama interveniše po privatnoj volji, zanemarujući da su ti objekti zaštićeni kao javno kulturno dobro.
Govoreći o Beogradskom sajmu, Stojkov je istakao da je država prepustila 320 hektara inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i omogućila da se uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa arhitektonskim rešenjima koja odudaraju u svemu od načela održive arhitekture i urbanizma.
Javni interes
Arhitekta Bojan Kovačević istakao je da je delimično ili potpuno rušenje Beogradskog sajma, Generalštaba i Ministarstva odbrane potpuno neprihvatljivo. Dodao je da je najava radikalne promene njihovih namena i funkcija u potpunosti suprotna javnom interesu, jer ta graditeljska dela čine kulturni identitet Srbije i naroda, pogotovo u slučaju posledica agresije NATO 1999.
„Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život, sa vrednim kulturnim identitetom, a razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala”, poručio je Kovačević.
Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba potpisale su Akademija inženjerskih nauka Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Udruženje arhitekata Srbije i društva arhitekata Beograda, Novog Sada, Niša, Zrenjanina, Valjeva i Vranja.
„Okvirni ugovor”
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić, u ime Vlade Srbije, sa kompanijom „Affinity Global Development“ potpisao je nedavno „Ugovor o revitlizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“ u centru Beograda.
Nakon toga je izjavio da još nisu dogovoreni finansijski detalji i detalji zakupa za revitalizaciju ovog kompleksa I da je Vlada Srbija sklopila samo okvirni ugovor sa stranim partnerom, na osnovu kojeg ima pravo da počne da radi projekat, a tek na kraju tog procesa sledi komercijalni ugovor.
Prema njegovim rečima, tek po potpisivanju komercijalnog ugovora će biti poznato po kojoj ceni će biti ustupljeno zemljište na 99 godina, ali tvrdi da pno neće biti prodato niti poklonjeno.
Ugovorom je, kako je dodao, definisano da nema prodaje, već će se „definisati to kolika će vrednost biti objekta, koliko će koštati ta revitalizacija jer se to još ne zna, dok se ne naprave projekti i planovi“.
