Nakon inicijative Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije da fotograf Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, Uprava Grada Beograda taj predlog nije prihvatila. Ovo je otvorilo pitanje kako se i čime zaslužuje večni počinak na ovom mestu
U Aleji zaslužnih građana, jedni pored drugih, sahranjeni su glumci, književnici, pesnici, sportisti, pevači, političari i značajne ličnosti drugih zanimanja.
Za razliku od Aleje velikana, gde se danas sahranjuju samo potomci, pogreb u Aleji zaslužnih građana reguliše se gradskom Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju.
Uprava Grada Beograda nije prihvatila inicijativu Udrženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) da fotograf Tomislav Peternek bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
Njegova porodica nije htela da komentariše ovu odluku. Rekli su nam da „ne žele da priča o slepilu ovog društva zaseni priču o njegovoj veličini“.
Burna diskusija na ovu temu u javnosti je pokrenuta i nakon smrti pevača narodne muzike Džeja Ramadanovskog, Šabana Šaulića i fudbalera Dragoslava Šekularca, koji su nakon toga ipak dobili mesto za večni počniak među slavnima.
Ko je sahranjen u Aleji zaslužnih građana?
U grobnicama Aleje zaslužnih građana uglavnom su položeni sanduci više osoba, ali postoje i pojedinačne grobnice – na primer Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije.
Nekada se više vodilo računa da u istoj grobnici budu ljudi istih i sličnih zanimanja, no manjak prostora je promenio pravilo.
Prvobitna ideja je takođe bila da supružnici ne mogu zajedno da se sahranjuju, ali i tu postoje izuzeci.
Zajedno su sahranjeni pesnik Vasko Popa i njegova žena Haša Popa, kao i slikar Paja Jovanović i njegova supruga Ermina Muni Jovanović.
Za razliku od velikana narodne muzike, pevača i pevačice Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić, koji su preminuli dok je postojala Jugoslavija, njihove kolege – Predrag Cune Gojković i Staniša Stošić – umrli u prethodnoj deceniji, sahranjeni su u Aleji zaslužnih građana.
„Pojedina zanimanja su morala da prođu test vremena i to je veoma bitno“. objasnila je za BBC na srpskom ranije Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti preduzeća Pogrebne usluge.
U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su i pisci Danilo Kiš, Meša Selimović i Skender Kulenović, kao i slikar Petar Lubarda.
Tu su sahranjeni i glumački velikani Olivera i Rade Marković, Zoran Radmilović, Dragan Nikolić i Milena Dravić, Petar Kralj, Nebojša Glogovac, reditelj Jovan Ćirilov, pisac Milorad Pavić i drugi.
Aleja zaslužnih građana
Aleja zaslužnih građana rađena je po projektu arhitekte Svetislava Ličine, a izgradnja je završena 1965. godine.
Isprva je nazivana Groblje zaslužnih građana.
Nalazi se na površini od oko 4.200 metara kvadratnih i nekoliko puta je proširivana.
Predstavlja posebnu arhitektonsku celinu gde je sahranjeno skoro 800 ličnosti od posebnog značaja za srpsku i jugoslovensku istoriju i kulturu.
Čovek može biti sahranjen u grobnici – gde se polažu sanduci, rozarijumima – koji su predviđeni za polaganje urni u zemlju i kolumbarijumima – pregradama u polukružnim betonskim zidovima, konhama.
Grobnice mogu biti raspoređene jedna do druge ili postavljene kružno po pet u nizu, zrakasto se šireći.
Zbog koncepta da su svi sahranjeni „jednaki po zaslugama – bez obzira na zanimanje“, izgled ploča je istovetan.
Početna ideja je bila da se na pločama ne ucrtavaju religijski simboli – prvenstveno krstovi, kao ni ideološki – petokrake, ali se toga nisu svi pridržavali.
Ko može biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana?
Pored nosioca najviših državnih odlikovanja, članova Srpske akademije nauka i umetnosti i počasnih građana Beograda, u Aleji mogu počivati i osobe koje predlože relevantna udruženja kojima su pripadali i njihove porodice.
„Gradonačelnik grada Beograda, može izuzetno odlučiti da i drugo lice može biti sahranjeno u posebne parcele, koje je u toku života bilo istaknuto u oblasti u kojoj je delovalo“, piše u Odluci.
Iako krajnju odluku donosi kabinet gradonačelnika, porodica preminulog mora biti saglasna da li želi da pokojnika sahrani na tom mestu.
Sahranjivanje u Aleji zaslužnih građana regulisano je gradskom Odlukom o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju, preciznije članovima 36 a i 36 b.
Na osnovu pomenute Odluke, zaslužno lice je lice koje je u toku života dobilo najviši stepen odlikovanja Republike Srbije, lice koje je steklo zvanje akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i lice kome je dodeljeno zvanje počasni građanin Beograda, odnosno lice koje je steklo Nagradu grada Beograda.
„U grobnicama u Aleji zaslužnih građana ne mogu da budu sahranjivani članovi njihovih porodica. To treba porodice da znaju da bi se eventualno odlučile da li hoće da sahrana bude u Aleju zaslužnih građana ili je možda uputnije da to bude u nekoj porodičnoj grobnici“, izjavio je ranije za RTS Dragan Baltovski, direktor JKP Pogrebnih usluga, u čijoj je nadležnosti Novo groblje.
Skup podrške studentima održan je u petak u Aleksandrovcu. Na skupu je bilo i starih i mladih. Ljudi su plakali, pozdravljali jedni druge i uzvikivali: „Bravo, deco“. Poručeno je da studenti ne odustaju od blokada dok svi zahtevi ne budu ispunjeni
Mali broj policajaca na dužnosti u Cetinju, loša organizacija na terenu, ubica koji je već ranije uhvaćen sa nelegalnim oružjem - ovo su samo neki od propusta sistema Crne Gore
Petočlanoj porodici Đokić iz Radeva kod Lipljana zapaljeni su pomoćni objekti i pričinjena je značajna materijalna šteta, saopštila je kancelarija za KiM
Kompanija „Swisslion“ podržala je studente na originalan način – čuveni „Euroblok“ postao je „Studentski blok“, a sva sredstva od prodaje istog namenjena su studentima
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
