Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Televizija „Hepi“ napravila je u novi tehnološki eksperiment u domaćem medijskom prostoru – u programu su se pojavili voditelji koje generiše veštačka inteligencija. Kako je saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), reč je o prvom slučaju u Srbiji da se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom vesti čitaju pomoću AI „spikera“, umesto stvarnih voditelja.
AI voditelji predstavljeni su pod imenima Bojana Filipović i Marko Popović, a njihova uloga, kako navode iz televizije, jeste da olakšaju i modernizuju prezentaciju sadržaja. Gledaoci, međutim, nisu unapred obavešteni da se radi o generisanim likovima, što otvora pitanje o profesionalnosti i transparentnosti rada ove televizije.
Spikere koji na Happy TV čitaju vesti, generisala je veštačka inteligencija
U odgovoru UNS-u, iz „Hepija“ su naveli da virtuelni prezenteri ne zamenjuju novinare i urednike, već da služe kao tehnološka podrška produkciji. Prema njihovim tvrdnjama, iza svake informacije i dalje stoje novinarski timovi koji proveravaju i uređuju sadržaj, dok se AI koristi isključivo kao alat za prezentaciju.
Iz menadžmenta televizije poručuju i da budućnost medija vide u kombinaciji ljudskog rada i tehnoloških inovacija, uz naglasak da se promene uvode „promišljeno i odgovorno“.
TV Hepi je uvela voditelje generisane veštačkom inteligencijom. Zovu se Bojana Filipović i Marko Popović. Ne znam ko im je kum.#izglave30 pic.twitter.com/D87wyrTwq1
— Miroslav Miletić (@izglave) June 20, 2026
Pojava AI voditelja otvariće mnogo širu raspravu u medijskoj industriji: da li je reč o prirodnom koraku u evoluciji televizije ili o potencijalnom narušavanju poverenja publike? Zagovornici tehnologije tvrde da veštačka inteligencija može ubrzati produkciju, smanjiti troškove i omogućiti nove formate informisanja, posebno u emisijama koje se zasnivaju na standardizovanim vestima.
Sa druge strane, kritičari upozoravaju da neoznačavanje AI generisanih voditelja može dovesti do zamagljivanja granice između stvarnog i veštački kreiranog sadržaja. Posebno je sporno pitanje poverenja – jer televizija tradicionalno počiva na ideji da gledalac vidi „živog“ novinara koji snosi profesionalnu odgovornost za izgovorenu reč.
Slični eksperimenti već su viđeni u svetskim medijima. Britanski javni servis Channel 4 prikazao je eksperimentalni prilog sa AI voditeljkom u okviru specijalnog projekta o budućnosti televizije, predstavljajući ga kao test granica između tehnologije i novinarstva. Projekat je izazvao široku raspravu o etici i transparentnosti u informisanju.
U Aziji i na globalnim platformama takođe su se pojavljivali AI „prezenteri“, posebno u informativnim formatima i digitalnim kanalima, gde se veštački generisani voditelji koriste za brze vesti i automatizovane emisije.
U pojedinim slučajevima, poput kineskih državnih medija, AI spikeri već su postali deo redovnog eksperimentalnog programa.
Gledaocima se savetuje da obrate pažnju na nekoliko stvari u prenosu koji mogu odati AI generisanog voditelju. To su pre svega neprirodni pokreti voditelja koji se pojavljuju, odsustvo spontanih reakcija, kao i uniforman ton govora bez varijacija koje su tipične za ljudski govor.
Važan indikator je i transparentnost emitera – profesionalni standardi podrazumevaju da televizija jasno označi kada se koristi veštačka inteligencija u prezentaciji sadržaja.
Takođe, gledaoci bi trebalo da proveravaju informacije iz više izvora, posebno kada je reč o novim formatima i eksperimentalnim emisijama koje kombinuju tehnologiju i novinarstvo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Udruženje novinara Srbije upozorava da Happy TV nije obavestila publiku da su spikeri Bojana Filipović i Marko Popović koji čitaju vesti, proizvod veštačke inteligencije, što je protiv zakona
Eksperti UN nisu bili zadovoljni odgovorom Srbije u vezi sa „zvučnim topom“ i smatraju ga nedovoljnim za razjašnjenje događaja od 15. marta, podseća Pokret Kreni-promeni
„Javne izjave državnih funkcionera ne smeju stvarati utisak da je o nečijoj krivici unapred odlučeno“, navodi grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“ povodom izjava tužioca Miodraga Markovića
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je nekadašnjem šefu beogradske policije Veselinu Miliću ugrožena bezbednost
Od subote se primenjuje letnji red vožnje što znači manje vozila na ulicama i posebne linije do Ade Ciganlije
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
