Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Televizija „Hepi“ napravila je u novi tehnološki eksperiment u domaćem medijskom prostoru – u programu su se pojavili voditelji koje generiše veštačka inteligencija. Kako je saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), reč je o prvom slučaju u Srbiji da se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom vesti čitaju pomoću AI „spikera“, umesto stvarnih voditelja.
AI voditelji predstavljeni su pod imenima Bojana Filipović i Marko Popović, a njihova uloga, kako navode iz televizije, jeste da olakšaju i modernizuju prezentaciju sadržaja. Gledaoci, međutim, nisu unapred obavešteni da se radi o generisanim likovima, što otvora pitanje o profesionalnosti i transparentnosti rada ove televizije.
U odgovoru UNS-u, iz „Hepija“ su naveli da virtuelni prezenteri ne zamenjuju novinare i urednike, već da služe kao tehnološka podrška produkciji. Prema njihovim tvrdnjama, iza svake informacije i dalje stoje novinarski timovi koji proveravaju i uređuju sadržaj, dok se AI koristi isključivo kao alat za prezentaciju.
Iz menadžmenta televizije poručuju i da budućnost medija vide u kombinaciji ljudskog rada i tehnoloških inovacija, uz naglasak da se promene uvode „promišljeno i odgovorno“.
TV Hepi je uvela voditelje generisane veštačkom inteligencijom. Zovu se Bojana Filipović i Marko Popović. Ne znam ko im je kum.#izglave30pic.twitter.com/D87wyrTwq1
Pojava AI voditelja otvariće mnogo širu raspravu u medijskoj industriji: da li je reč o prirodnom koraku u evoluciji televizije ili o potencijalnom narušavanju poverenja publike? Zagovornici tehnologije tvrde da veštačka inteligencija može ubrzati produkciju, smanjiti troškove i omogućiti nove formate informisanja, posebno u emisijama koje se zasnivaju na standardizovanim vestima.
Sa druge strane, kritičari upozoravaju da neoznačavanje AI generisanih voditelja može dovesti do zamagljivanja granice između stvarnog i veštački kreiranog sadržaja. Posebno je sporno pitanje poverenja – jer televizija tradicionalno počiva na ideji da gledalac vidi „živog“ novinara koji snosi profesionalnu odgovornost za izgovorenu reč.
Primeri iz sveta: AI voditelji već na ekranima
Slični eksperimenti već su viđeni u svetskim medijima. Britanski javni servis Channel 4 prikazao je eksperimentalni prilog sa AI voditeljkom u okviru specijalnog projekta o budućnosti televizije, predstavljajući ga kao test granica između tehnologije i novinarstva. Projekat je izazvao široku raspravu o etici i transparentnosti u informisanju.
Foto: Printscreen / channel4.comPrilog britanskog Channel 4 sa AI voditeljkom
U Aziji i na globalnim platformama takođe su se pojavljivali AI „prezenteri“, posebno u informativnim formatima i digitalnim kanalima, gde se veštački generisani voditelji koriste za brze vesti i automatizovane emisije.
U pojedinim slučajevima, poput kineskih državnih medija, AI spikeri već su postali deo redovnog eksperimentalnog programa.
Kako gledaoci mogu da prepoznaju razliku
Gledaocima se savetuje da obrate pažnju na nekoliko stvari u prenosu koji mogu odati AI generisanog voditelju. To su pre svega neprirodni pokreti voditelja koji se pojavljuju, odsustvo spontanih reakcija, kao i uniforman ton govora bez varijacija koje su tipične za ljudski govor.
Važan indikator je i transparentnost emitera – profesionalni standardi podrazumevaju da televizija jasno označi kada se koristi veštačka inteligencija u prezentaciji sadržaja.
Takođe, gledaoci bi trebalo da proveravaju informacije iz više izvora, posebno kada je reč o novim formatima i eksperimentalnim emisijama koje kombinuju tehnologiju i novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Upravni odbor Udruženja „Krokodil“ zatražio je javnu osudu napada na Vladimira Arsenijević i hitnu reakciju nadležnih organa na pronalaženju izvršilaca, kao i istragu o njihovim nalogodavcima i podstrekačima
Polovina novih turskih tramvaja ne izlazi na ulice Beograda zbog velikog broja kvarova i reklamacija, tvrdi Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović
Uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, književnik Vladimir Arsenijević prijavio je da je napadnut ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da bude održana komemoracija civilnog društva
Pre podne nas očekuje sunčano vreme, dok će od sredine dana biti promenljivo oblačno, uz mogućnost kratkotrajne kiše i pljuskova u pojedinim krajevima. Temperatura će dostizati 32 stepena
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
