Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Televizija „Hepi“ napravila je u novi tehnološki eksperiment u domaćem medijskom prostoru – u programu su se pojavili voditelji koje generiše veštačka inteligencija. Kako je saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), reč je o prvom slučaju u Srbiji da se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom vesti čitaju pomoću AI „spikera“, umesto stvarnih voditelja.
AI voditelji predstavljeni su pod imenima Bojana Filipović i Marko Popović, a njihova uloga, kako navode iz televizije, jeste da olakšaju i modernizuju prezentaciju sadržaja. Gledaoci, međutim, nisu unapred obavešteni da se radi o generisanim likovima, što otvora pitanje o profesionalnosti i transparentnosti rada ove televizije.
U odgovoru UNS-u, iz „Hepija“ su naveli da virtuelni prezenteri ne zamenjuju novinare i urednike, već da služe kao tehnološka podrška produkciji. Prema njihovim tvrdnjama, iza svake informacije i dalje stoje novinarski timovi koji proveravaju i uređuju sadržaj, dok se AI koristi isključivo kao alat za prezentaciju.
Iz menadžmenta televizije poručuju i da budućnost medija vide u kombinaciji ljudskog rada i tehnoloških inovacija, uz naglasak da se promene uvode „promišljeno i odgovorno“.
TV Hepi je uvela voditelje generisane veštačkom inteligencijom. Zovu se Bojana Filipović i Marko Popović. Ne znam ko im je kum.#izglave30pic.twitter.com/D87wyrTwq1
Pojava AI voditelja otvariće mnogo širu raspravu u medijskoj industriji: da li je reč o prirodnom koraku u evoluciji televizije ili o potencijalnom narušavanju poverenja publike? Zagovornici tehnologije tvrde da veštačka inteligencija može ubrzati produkciju, smanjiti troškove i omogućiti nove formate informisanja, posebno u emisijama koje se zasnivaju na standardizovanim vestima.
Sa druge strane, kritičari upozoravaju da neoznačavanje AI generisanih voditelja može dovesti do zamagljivanja granice između stvarnog i veštački kreiranog sadržaja. Posebno je sporno pitanje poverenja – jer televizija tradicionalno počiva na ideji da gledalac vidi „živog“ novinara koji snosi profesionalnu odgovornost za izgovorenu reč.
Primeri iz sveta: AI voditelji već na ekranima
Slični eksperimenti već su viđeni u svetskim medijima. Britanski javni servis Channel 4 prikazao je eksperimentalni prilog sa AI voditeljkom u okviru specijalnog projekta o budućnosti televizije, predstavljajući ga kao test granica između tehnologije i novinarstva. Projekat je izazvao široku raspravu o etici i transparentnosti u informisanju.
Foto: Printscreen / channel4.comPrilog britanskog Channel 4 sa AI voditeljkom
U Aziji i na globalnim platformama takođe su se pojavljivali AI „prezenteri“, posebno u informativnim formatima i digitalnim kanalima, gde se veštački generisani voditelji koriste za brze vesti i automatizovane emisije.
U pojedinim slučajevima, poput kineskih državnih medija, AI spikeri već su postali deo redovnog eksperimentalnog programa.
Kako gledaoci mogu da prepoznaju razliku
Gledaocima se savetuje da obrate pažnju na nekoliko stvari u prenosu koji mogu odati AI generisanog voditelju. To su pre svega neprirodni pokreti voditelja koji se pojavljuju, odsustvo spontanih reakcija, kao i uniforman ton govora bez varijacija koje su tipične za ljudski govor.
Važan indikator je i transparentnost emitera – profesionalni standardi podrazumevaju da televizija jasno označi kada se koristi veštačka inteligencija u prezentaciji sadržaja.
Takođe, gledaoci bi trebalo da proveravaju informacije iz više izvora, posebno kada je reč o novim formatima i eksperimentalnim emisijama koje kombinuju tehnologiju i novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dan vreo, noć tropska. Ovakav će u Srbiji biti i ponedeljak, 3. avgust. Dokle će trajati ovaj ekstremni toplotni talas i kolikom osveženju građani mogu da se nadaju?
Neki urednici nemaju pojma ni o čemu pa im je sve „užas“ i „horor“. Recimo, negde sam pročitao da se desila „horor saobraćajka“, a u vesti vidite da nema povređenih i da je počinjena manja materijalna šteta, priča za „Vreme“ veteran crne hronike Miloš Ž. Lazić
Dunav obara negativne rekorde. Nizak vodostaj ugrožava snabdevanje strujom, vodom, plovne puteve i rečni eko-sistem u Srbiji. Kritično je i u drugim podunavskim zemljama. Poboljšanja situacije nema ni na vidiku
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
