Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Televizija „Hepi“ napravila je u novi tehnološki eksperiment u domaćem medijskom prostoru – u programu su se pojavili voditelji koje generiše veštačka inteligencija. Kako je saopštilo Udruženje novinara Srbije (UNS), reč je o prvom slučaju u Srbiji da se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom vesti čitaju pomoću AI „spikera“, umesto stvarnih voditelja.
AI voditelji predstavljeni su pod imenima Bojana Filipović i Marko Popović, a njihova uloga, kako navode iz televizije, jeste da olakšaju i modernizuju prezentaciju sadržaja. Gledaoci, međutim, nisu unapred obavešteni da se radi o generisanim likovima, što otvora pitanje o profesionalnosti i transparentnosti rada ove televizije.
U odgovoru UNS-u, iz „Hepija“ su naveli da virtuelni prezenteri ne zamenjuju novinare i urednike, već da služe kao tehnološka podrška produkciji. Prema njihovim tvrdnjama, iza svake informacije i dalje stoje novinarski timovi koji proveravaju i uređuju sadržaj, dok se AI koristi isključivo kao alat za prezentaciju.
Iz menadžmenta televizije poručuju i da budućnost medija vide u kombinaciji ljudskog rada i tehnoloških inovacija, uz naglasak da se promene uvode „promišljeno i odgovorno“.
TV Hepi je uvela voditelje generisane veštačkom inteligencijom. Zovu se Bojana Filipović i Marko Popović. Ne znam ko im je kum.#izglave30pic.twitter.com/D87wyrTwq1
Pojava AI voditelja otvariće mnogo širu raspravu u medijskoj industriji: da li je reč o prirodnom koraku u evoluciji televizije ili o potencijalnom narušavanju poverenja publike? Zagovornici tehnologije tvrde da veštačka inteligencija može ubrzati produkciju, smanjiti troškove i omogućiti nove formate informisanja, posebno u emisijama koje se zasnivaju na standardizovanim vestima.
Sa druge strane, kritičari upozoravaju da neoznačavanje AI generisanih voditelja može dovesti do zamagljivanja granice između stvarnog i veštački kreiranog sadržaja. Posebno je sporno pitanje poverenja – jer televizija tradicionalno počiva na ideji da gledalac vidi „živog“ novinara koji snosi profesionalnu odgovornost za izgovorenu reč.
Primeri iz sveta: AI voditelji već na ekranima
Slični eksperimenti već su viđeni u svetskim medijima. Britanski javni servis Channel 4 prikazao je eksperimentalni prilog sa AI voditeljkom u okviru specijalnog projekta o budućnosti televizije, predstavljajući ga kao test granica između tehnologije i novinarstva. Projekat je izazvao široku raspravu o etici i transparentnosti u informisanju.
Foto: Printscreen / channel4.comPrilog britanskog Channel 4 sa AI voditeljkom
U Aziji i na globalnim platformama takođe su se pojavljivali AI „prezenteri“, posebno u informativnim formatima i digitalnim kanalima, gde se veštački generisani voditelji koriste za brze vesti i automatizovane emisije.
U pojedinim slučajevima, poput kineskih državnih medija, AI spikeri već su postali deo redovnog eksperimentalnog programa.
Kako gledaoci mogu da prepoznaju razliku
Gledaocima se savetuje da obrate pažnju na nekoliko stvari u prenosu koji mogu odati AI generisanog voditelju. To su pre svega neprirodni pokreti voditelja koji se pojavljuju, odsustvo spontanih reakcija, kao i uniforman ton govora bez varijacija koje su tipične za ljudski govor.
Važan indikator je i transparentnost emitera – profesionalni standardi podrazumevaju da televizija jasno označi kada se koristi veštačka inteligencija u prezentaciji sadržaja.
Takođe, gledaoci bi trebalo da proveravaju informacije iz više izvora, posebno kada je reč o novim formatima i eksperimentalnim emisijama koje kombinuju tehnologiju i novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sredstva iz donacije biće iskorišćena za tehničku pomoć što bi trebalo da omogući zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Pirotu, Sremskoj Mitrovici i Valjevu
Ustav Srbije jasno propisuje odvojenost države od crkava i verskih zajednica, zbog čega nijedna verska zajednica nema ovlašćenje da određuje ko može da ostvaruje svoja ustavna i zakonska prava
Dok vatrena stihija besni po Srbiji, državno preduzeće „JAT Privredna avijacija“, koje je decenijama unazad gasilo šumske i poljoprivredne požare, niko ni telefonom da okrene
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) podnelo je u ponedeljak Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Miloša N. (40) zbog sumnje da je na teritoriji Ukrajine učestvovao u ratu i oružanom sukobu kao pripadnik vojne formacije Ruske Federacije
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
