Neprijatni podaci o pismenosti
Najnoviji izveštaj na temu pismenosti u EU doneo je neprijatno iznenađenje: svaki peti petnaestogodišnjak i gotovo 75 miliona odraslih nije dovoljno savladalo pisanje i čitanje, a mnogi nisu u stanju da se nose sa zahtevima modernih tehnologija poput korišćenja interneta ili „pametnih“ telefona. U izveštaju koji je prošlog meseca u Nikoziji predstavila stručna grupa, formirana na inicijativu evropske komesarke za obrazovanje i kulturu Andrule Vasiliu, nalaže se hitna akcija zbog problema za koji se mislilo da je u Evropi iskorenjen. Podaci su pokazali da se osnovna pismenost u Evropi uzima „zdravo za gotovo“ i da je nepismenost postala tabu tema u velikom broju država, čega nisu svesni ni mnogi evropski političari. Kako prenosi Euraktiv, međunarodna internet-mreža posvećena aktivnostima Evropske unije, čiji je sadržaj dostupan na 12 evropskih jezika, ministri obrazovanja EU su zato postavili zajednički cilj da se stopa petnaestogodišnjaka koji nisu savladali osnove čitanja, smanji sa sadašnjih 20 na 15 odsto do 2020. godine. Izveštaj je pokazao da u EU postoji značajan jaz među polovima, pošto je stopa dečaka (26,6 odsto) koji nisu dovoljno pismeni znatno veća od stope devojčica (13,3 odsto). U Srbiji, kako prenosi „Politika“, oko 20 odsto đaka ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. Podaci govore i da je u našoj zemlji 240.000 nepismenih osoba, oko milion nije potpuno pismeno, a skoro 50 odsto stanovništva ima samo osnovnu školu ili su funkcionalno nepismeni.
Dogorelo večitim studentima
Sledeća akademska godina, krajnji je rok do kada moraju da diplomiraju oni koji su upisali studije pre usvajanja novog zakona o visokom obrazovanju 2005. Ako to ne urade, nekoliko hiljada večitih akademaca moraće da pređe na Bolonjski sistem školovanja, ili da promene fakultet ili univerzitet, ili da odustane od studija. Kako je nekoliko puta do sada Zakon dopunjavan, profesori se nadaju da će se i posle tog roka naći model da se pomogne apsolventima. Na Beogradskom univerzitetu oko 6000 studenata, koji su upisali fakultet po starim studijskim programima, treba da diplomira do 2014. godine. Na Medicini oni mogu i nešto kasnije da diplomiraju s obzirom da su to šestogodišnje Integrisane studije. „Predlog će biti da fakulteti naprave spisak tih studenata, da određeno rukovodstvo fakulteta nađe neki zajednički jezik i da vidi na koji način može da im pomogne da u roku završe“, rekao je za Radio-televiziju Srbije Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu. „Oni koji su imali malo ispita, koji su bili pravi apsolventi, a u jednom trenutku je njih oko 30 odsto bilo u starom programu, većina tih koji se nisu zaglavili u starom programu prešli su na novi program i mislim da je to bila pravilna odluka“, kaže Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta. Predlog prethodnog rukovodstva Univerziteta da se za takve studente organizuje nastava, fakulteti nisu prihvatili. Uglavnom daju dodatne apsolventske rokove. Međutim, mali broj kandidata izlazi na ispite. Ukoliko organizovanje dodatnih apsolventskih rokova ne pomogne večitim studentima, kažu dekani, onda će morati da se traže nova rešenja.
Spor zbog školskih odbora
Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), najavio je u ponedeljak da će pokrenuti spor pred Upravnim sudom Srbije protiv novosadske vlasti zbog „nezakonitog razrešenja i imenovanja članova školskih i upravnih odbora u nekoliko škola i kulturnih ustanova u ovom gradu“. Spor je nastao zbog razrešenja i imenovanja članova školskih odbora.
Korhec je izjavio da ovo nije obračun MNS sa naprednjacima, već isključivo zaštita ustavnih i zakonskih prava koja su garantovana mađarskoj nacionalnoj manjini u Srbiji. „Skupština grada Novog Sada je na sednicama održanim 21. septembra i 11. oktobra razrešila organe upravljanja i imenovala nove u 11 škola u kojima se nastava obavlja i na mađarskom jeziku, kao i u tri ustanove kulture koje su od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu u Srbiji. U ovakvim situacijama važeći zakoni predviđaju da MNS obavezno da svoje mišljenje, dok je kod ustanova od posebnog značaja zagarantovano i pravo predlaganja članova organa upravljanja. Međutim, sve smene su sprovedene bez naših predloga i mišljenja, tako da je sve odrađeno protivzakonito“, rekao je Tamaš Korhec. On je dodao da je problem i u tome što „osim što je grubo prekršena zakonska procedura, novoizabrani ljudi nisu pripadnici mađarske nacionalne manjine i ne govore mađarski jezik, te je jasno da oni ne mogu da vode računa o interesima ove nacionalne zajednice“.
