Veća ulaganja u obrazovanje
Izdvajanje za obrazovanje sa sadašnjih četiri i po odsto treba da dostigne šest odsto do 2020. godine, najavio ministar Žarko Obradović na skupu o obrazovanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Obradović najavljuje da će se u Skupštini 28. novembra i 12. decembra javno čitati Strategije razvoja obrazovanja i podseća da su dugoročni ciljevi Strategije povećanje kvaliteta obrazovanja, obuhvat stanovništva na svim obrazovnim nivoima. Za to su, kaže Obradović, potrebni modernizovani nastavni programi, bolja nastava, povećanje radoznalosti, motiva za učenje, iskorenjivanje svake vrste korupcije. Predsednik SANU Nikola Hajdin navodi da je zadatak Akademije da postavi prava pitanja o budućnosti razvoja zemlje i potrebnim preduslovima za taj razvoj. „Obrazovanje je glavni alat da se drugi resori valjano razvijaju i budu efikasni i zato je jedan od krucijalnih pitanja položaj obrazovanja u Srbiji, njegova funkcija, misija koju treba da ispuni u razvoju zemlje“, kaže Hajdin. Prorektor Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović smatra da održavanje naučnostručnog skupa nikada nije bilo neophodnije i kaže da ga smatra za početak izlaza iz stanja u kojem se našlo obrazovanje. Skup „Obrazovanje kao razvojni potencijal Srbije“ prvi je od pet skupova koji će se baviti strateškim pitanjima razvoja Srbije.
Časovi srpskog u Bujanovcu i Preševu
U Bujanovcu i Preševu, u subotu, 24. novembra, 310 Albanaca i Albanki starosti između 15 i 30 godina, krenulo je na prve časove Škole srpskog jezika. Savetnica u Koordinacionom telu za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, Milica Rodić, kaže da su svi polaznici posle testa svrstani u dve grupe, zavisno od stepena znanja srpskog jezika. Za sve polaznike Škole srpskog jezika nastava i udžbenici su besplatni. Oni će narednih sedam meseci imati časove dva puta nedeljno, a na kraju nastave, svi koji polože ispit dobiće diplome Instituta za strane jezike“, rekla je Tanjugu Milica Rodić. Ona je objasnila da će nastavu srpskog jezika, po programu Instituta za strane jezike iz Beograda, držati profesori srpskog jezika u saradnji sa asistentima – Albancima, takođe profesorima srpskog jezika. Polaznici Škole srpskog jezika nastavu će pohađati u prostorijama Odeljena Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu i Srednjoj školi „Sezai Suroi“ u Preševu.
Neizvesna olimpijada
Učešće najboljih srpskih srednjoškolaca na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi, koja se 1. i 2. decembra održava u Iranu, neizvesno je, jer se Ministarstvo prosvete još nije odlučilo da li će dodati 3500 evra, koliko nedostaje da bi se podmirili troškovi puta. Ekipa od šestoro talentovanih srednjoškolaca već godinu dana se intenzivno priprema za Olimpijadu, a kada su njihovi roditelji videli da od države nema vajde, sami su počeli da prikupljaju novac za takmičenje. Uz pomoć škola uspeli su da sakupe oko 350.000 dinara. Međutim, nedostaje im još oko 370.000 dinara bez kojih srpski predstavnici neće moći na put.
Svake godine naši učenici na ovom takmičenju ostvaruju veoma dobre rezultate. Poslednji put su osvojili dve srebrne i četiri bronzane medalje, koliko nisu postigle ni sve zemlje iz okruženja zajedno. Ministarstvo prosvete je poslednje tri godine obezbeđivalo deo sredstava, najčešće oko polovinu.
Čeka nas rat za talente
U budućnosti, kompanije neće tako lako dolaziti do kvalifikovanih radnika koji će im biti neophodni za rad i napredak, rezultat je istraživanja konsultantske kompanije Mekinsi, prenosi sajt Kamatica.com. Jedan od najvećih i zabrinjavajućih trendova u zapošljavanju je to što će svim razvijenim ekonomijama nedostajati visokoobrazovanih radnika i stručnjaka sa posebnim znanjima. Već se predviđa „globalni rat za talente“ jer će najbogatije zemlje sveta imati premalo radnika koji kompanijama stvarno trebaju. Mekinsi global institjut predviđa da će do 2020. u svetu biti 40 miliona manjka fakultetski obrazovanih radnika i da bi se ekonomije u razvoju mogle suočiti sa manjkom od 45 miliona radnika sa srednjoškolskim obrazovanjem. Prema njihovim podacima, u naprednim ekonomijama i do 95 miliona radnika neće imati veštine i znanja potrebne za zaposlenje. Iz Instituta Mekinsi naglašavaju da su u pitanju projekcije, ali da bi takvo stanje bilo i te kako ozbiljno, jer bi dovelo do veće nezaposlenosti, porasta nejednakosti i socijalne napetosti koja bi uticala na političku stabilnost u zemljama širom sveta.
