Važno je da pomognemo jedni drugima

Kompanija „Ivančić i sinovi“ jedan je od pionira kada je reč o proizvodnji i poslovanju sa dodacima ishrani (food supplements), kao i tzv. OTC lekovima (over the counter – lekovi za koje nije potreban recept). Dr Nada Milovanović Ivančić za „Vreme“ govori o počecima kompanije, kao i o društveno odgovornom aspektu njenog poslovanja.

„VREME„: Kompanija „Ivančić i sinovi“ osnovana je 1991. godine – kao i na svakom početku, nije bilo lako odmah razmišljati i o društvenoj odgovornosti. Možete li opisati kada je kompanija počela sa društveno odgovornim poslovanjem (DOP) – koje su bile prve akcije i kako je uopšte nastao takav pristup?

NADA MILOVANOVIĆ IVANČIĆ: Moja generacija je i u porodici i u školi vaspitavana da bude odgovorna prema poslu. Kada smo počeli, vodili smo računa da nije reč samo o trgovini lekovima već da treba da budemo na usluzi pacijentima. Njihovo dobro je i naše dobro, tako da smo se i ja i svi zaposlenosti trudili da na sve moguće načine pomognemo pacijentima. Organizovali smo više akcija merenja glukoze u krvi, preventivnih merenja koštane gustine i slično. Nastavili smo da smišljamo ideje kako možemo da budemo od pomoći većem broju ljudi. Društvena odgovornost se kao pojam pojavljuje u svetu tek kasnije. Ona je izraz potrebe da se u vremenu sticanja velikih profita kompanijama skrene pažnja na potrebu da se brinu o društvu, ljudima i njihovoj okolini, da deo dobiti ulože u razvoj i poboljšanje uslova života zajednice. Društveno odgovorno poslovanje za nas je uvek bio standard kome smo težili, a u modernom vremenu to je svetski trend.

Kompanija se već bavi poslom u kojem direktno rešavate (zdravstvene) probleme ljudi. Da li je zbog specifičnosti posla DOP nešto što je striktno odeljeno od uobičajenog poslovanja, ili se ova dva aspekta mešaju i prepliću?

To se uvek prepliće, nemoguće je odvojiti poslovanje i DOP – neke firme to rade, mi nismo, jer se uvek nešto donira, pomogne, ali se to ne objavljuje svakog puta. Ne možemo da uporedimo donaciju lekova i medicinskih sredstava nekom odeljenju ili klinici sa nečim što je mnogo veće, poput doniranja EKG aparata, uključenja u UNICEF-ovu akciju borbe protiv nasilja, ili kada kao firma doniramo pojedine slučajeve. Tako da su sve to stvari koje bismo mogli da podvedemo pod društvenu odgovornost, a nisu reklamirane – nismo nikada oglašavali ove „sitne“ stvari, da smo poklonili toliko-i-toliko kutija „probiotika“ nekom bolničkom odeljenju u Srbiji, ili da smo donirali proizvode Domu za nezbrinutu decu u Sremčici. Oni krupniji poduhvati, veći, izdvojeni su i strukturirani, naročito ako radite sa nekim fondom, poput Fonda B92, ili sa UNICEF-om – tada je to na mnogo višem nivou, pošto se oni primarno bave društvenom odgovornošću.

Nedavno ste najavili pomoć Institutu za majku i dete u Beogradu, tako što će se od svake prodate kutije „probiotika“ izdvajati po 10 dinara za donaciju dva monitora za praćenje vitalnih funkcija novorođenčadi. Možete li nešto više da kažete o tome, kao i o sličnim prethodnim akcijama?

Da, reč je o akciji koja će trajati tokom leta. Naime, 2013. godina je desetogodišnjica prisustva „probiotika“ na srpskom tržištu. To je visokokvalitetni proizvod koji radimo u saradnji sa institutom „Rosell – Lallemand“. Umesto proslave, odlučili smo da se uključimo u humanitarnu akciju za Institut za majku i dete „Dr Vojkan Čupić“. Akcija će se isfinansirati od prodaje proizvoda „probiotik“. Svaki korisnik ovog proizvoda će se na indirektan način takođe uključiti u ovaj humanitarni projekat. Svim institucijama našeg zdravstva je potrebna pomoć i ovim putem apelujem na sve društveno odgovorne kompanije da se uključe u skladu sa svojim mogućnostima. Mi smo odabrali Institut za majku i dete, jer je to ustanova koja zbrinjava decu, a ona su budućnost naša i našeg društva.

Kada je reč o ranijim učešćima, tokom 2008. i 2009. UNICEF je imao projekat „Borba protiv nasilja u školama“ i mi smo se kao firma uključili u tu akciju. Suština akcije je bila da svaka firma koja se uključila u ovaj projekat isfinansira projekat edukacije dece, roditelja i nastavnika u jednoj školi. Prvo su se donirala sredstva, pa se posle pratila implementacija, a u projektu je učestvovalo oko 100 osnovnih škola. Motiv da se uključimo u ovu akciju je upravo borba protiv nasilja sa kojim se susrećemo na svakom koraku. U Srbiji postoji veoma mnogo nasilja u školama i van njih. Samo ako na vreme krenemo kao društvo sa edukacijom dece i borbom protiv takvog ponašanja možemo da očekujemo i nadamo se da ćemo jednog dana živeti sa manje nasilja. Vrlo je važno izboriti se i suprimirati nasilje koje dominira kao vid komunikacije u našem društvu kako među omladinom tako i među odraslima. Sve to nasilje i nemogućnost kontrolisanja besa je uzrok mnogih nesreća. Zato je veoma važno – sve što se radi sa decom i novim generacijama jer oni su budućnost svakog društva. Taj projekat se nastavio i nakon 2009, i bio je to samo korak u osvešćivanju roditelja, vaspitača, dece. Nama kao kompaniji koja je učestvovala u ovom projektu ostaje da se nadamo da su deca koja su prošla kroz kurs edukacije usvojila nešto novo i da će širiti talas nenasilja i tolerancije u komunikaciji sa drugima.

Takođe smo kao kompanija učestvovali u pojedinačnim humanitarnim akcijama, poput različitih apela za pomoć. Učestvovali smo i u podizanju svesti stanovništva u borbi protiv pušenja, pa smo savetovalištima donirali aparat za merenje ugljen-monoksida u plućima. Upravo tokom ovog vikenda (31. maj – 2. jun) na ulicama Beograda merili smo građanima ugljen-monoksid u plućima, tačnije, njegovu koncentraciju u izdahu, jer on pokazuje intoksikaciju cigaretama. Tako podižemo svest kod sugrađana o posledicama pušenja. Imali smo više takvih akcija koje su se bavile preventivom bolesti i očuvanjem zdravlja stanovništva.

Kako komentarišete izbor kompanije „Ivančić i sinovi“ za jednu od nagrađenih u izboru Korporativni brendovi Srbije 2012/2013? Šta za vas to znači i na koji način će ova nagrada uticati na dalje poslovanje kompanije?

To je veliko priznanje za našu kompaniju, u isto vreme i velika obaveza da nastavimo dalje putem kojim smo krenuli, i još više vodimo računa o zdravlju našeg stanovništva. Takođe, to je i podsticaj da uvek budemo novi i drugačiji, da tragamo za kvalitetnim proizvodima koji nedostaju našem tržištu i da razvijamo naš biznis na isti i bolji način nego do sada. Verujte mi da to nije lako u situaciji ekonomske krize, ali svakako predstavlja veliki izazov.

U svom poslovanju ističete, između ostalog, tzv. direktan kontakt sa pacijentom. Možete li da kažete nešto više o tome?

Na svim kutijama naših proizvoda postoji besplatan info-telefon, tako da pacijenti mogu da se jave i dobiju besplatan savet od naših zaposlenih – farmaceuta ili lekara – o tome kako da koriste željeni proizvod i čemu on služi. Takođe, tu smo i da im pomognemo, da ih posavetujemo ako imaju bilo kakvu dilemu, o konkretnom leku, i uopšte, o njihovom zdravstvenom stanju, kao i da ih uputimo gde treba, naravno, ukoliko nam o tome daju dovoljno informacija telefonom. U ovom vremenu interneta, aktivni smo i na internet portalima, imamo svoj sajt, tako da i mejlom odgovaramo na pitanja pacijenata. To je direktan kontakt koji gajimo sa svojim pacijentima. Mi smo pioniri u dodacima ishrani i trebalo je uložiti mnogo truda i vremena u širenje svesti o potrebi za njima, o razlozima zašto su ti proizvodi dobri. Istraživanja su pokazala da su ljudi u Srbiji veoma malo znali kako da preveniraju bolest i sačuvaju zdravlje. Malo se znalo o zdravom načinu života. Upravo smo na tome radili u poslednjih 20-ak godina, na podizanju svesti stanovništva i stručne javnosti.

Tu ponovo dolazimo do onog vašeg pitanja o preplitanju poslovanja i društvene odgovornosti: mislim da ne bih mogla to da nazovem preplitanjem, iz jednostavnog razloga – sve je to društvena odgovornost, nije bitno da li se ona zove tako ili nekako drugačije, bitno je i suština je da smo društveno odgovorni kao pojedinci, kao menadžeri, kao zaposleni. Kompanija nije ni po čemu drugačija od onoga što smo mi koji u njoj radimo ili je vodimo. Društvena odgovornost je model ponašanja koji kao društvo treba da usvojimo. Takođe, kada je reč o izrazu „društveno odgovorno poslovanje“, mislim da je reč o jednoj vrsti mistifikacije koja je potpuno bespotrebna, a mi moramo demistifikovati mnoge stvari da bismo lakše i bolje funkcionisali i da bismo dali što veći doprinos društvenoj zajednici u kojoj živimo.