Lenji, inertni, nezainteresovani za svet oko sebe – tako se percipira omladina u srpskoj sredovečnoj javnosti. Čini se da omladina u Srbiji nije buntovnički raspoložena, sudeći po rezultatima istraživanja „Istina o mladima“ ekspertskog centra McCann Truth Central agencije McCann Beograd. Potrebno ih je pokrenuti jer imaju želju da menjaju svet, a ne znaju kako. Ovo istraživanje pokazuje da generacija kojoj su informacije dostupne na „klik“ na mobilnom telefonu, koja želi sve sad i odmah, ipak smatra da su materijalne stvari prolazne i da je važnije doživeti nego imati. Rezultati ovog istraživanja koji se tiču odnosa mladih prema biznisu predstavljeni su na diskusiji u organizaciji McCann Truth Centrala, Srpske asocijacije menadžera i Impact HUB-a. Učesnici u diskusiji pokušali su da dublje proniknu u potrebe, želje i vrednosti mladih, kao i u to koliko se one kose sa realnim mogućnostima.
„Prema studiji sprovedenoj na reprezentativnom uzorku od 16 do 29 godina, 35 odsto mladih u budućnosti želi da putuje svetom, dok samo 16 odsto njih želi da bude bogato“, kaže direktorka strateškog planiranja agencije McCann Beograd Katarina Pribićević i dodaje: „Opšti je utisak da mladi ne žele da budu poznati, već uspešni, zato i jesu ambiciozni, a čak 76 odsto njih bi volelo da ima sopstvenu firmu.“ Mlade u Srbiji ne zanima politika, sem ukoliko bi od toga imali korist, a čak polovina kaže da bi se zbog zaposlenja učlanilo u neku političku stranku. Kada je reč o poželjnim profesijama, na prvom mestu je IT sektor, koji za čak 47 odsto ispitanika predstavlja idealan posao, a 88 odsto njih smatra da za dobar posao moraš da se potrudiš i dokažeš. „Kompanije imaju veliku potrebu za ljudima, ali i jedni i drugi moraju da se prilagode ako hoće dobar posao“, ističe jedan od učesnika debate, Olga Svoboda, iz GiGroup Srbija.
Posetioci debate su imali priliku da čuju nekoliko mladih i uspešnih preduzetnika, koji mogu da budu uzor generacijama koje dolaze, inspirišući ih da pokrenu sopstveni biznis. Jedan od takvih je i Aleksandar Vratonjić Gligorijević, osnivač OutRun agencije, suosnivač Thorila i IT sales manager u Telegroupu. „Ne dozvolite da vas pogađaju stvari na koje ne možete da utičete, kao što su ishod neke utakmice, stavovi političara, život starleta, ali obavezno reagujte i trudite se da poboljšate bilo šta u svojoj okolini na šta zaista možete da utičete, makar to bilo i čišćenje ulaza vaše zgrade ili snega ispred nje. Sve ovo pomoći će vam da se otvorite ka svetu i steknete kapacitet da uočite prilike tamo gde drugi vide samo prepreke, i da iznađete najbolji način da u svakom sistemu ostvarite najbolje rezultate“, kaže Aleksandar. Dragomir Ćoso, direktor kompanije Puzzle Group, sasvim sigurno jeste dobar primer kako želja, strast i upornost mogu dati odlične rezultate, i kako se nešto što je na početku bilo samo težnja da se za sebe obezbedi bolji život pretvorilo u ozbiljan poslovni poduhvat, koji danas obezbeđuje primanja za čak 30 zaposlenih. „Ukoliko želite da budete orijentisani ka biznisu, onda nemojte raditi ono što nikome ne treba, jer tu biznisa nema. Ljudi kažu da je nemoguće početi sopstveni posao bez ulaganja. Iz iskustva znam da je to i te kako moguće, ali je rast sporiji nego kada neko investira u vas“, kaže Dragomir. „Zbog toga se naoružajte strpljenjem. Kada imate veru, ideju, strpljenje, sledeća lekcija koju treba savladati je istrajnost. Nema odustajanja od sopstvene ideje čak i kad ne ide baš sve po planu. I najvažnije – okupite oko sebe tim ljudi koji veruje u ideju i koji će svojim znanjem i željom doprineti razvoju posla.“ Sa Dragomirom Ćosom slaže se poznati novinar Vice Serbia, Galeb Nikačević: „Osećaj da pripadaš i da si komotan da pogrešiš čini da ljudi dobro rade svoj posao, da ga vole i rade srcem.“ Ipak, da se situacija nije mnogo promenila u odnosu na neka prošla vremena govori i podatak iz studije „Istina o mladima“ da su osnovne želje mladih da budu zdravi, nađu srodnu dušu, putuju svetom i imaju uspešnu karijeru. Uticaj, moć, bogatstvo i lepota za njih su manje važni. „Stiče se utisak da to dolazi na red tek kada prema svojim merilima urede svoj mikrosvet, koji im je ipak najvažniji“, zaključuje Katarina Pribićević iz agencije McCann Beograd.
U našoj zemlji ne postoji precizna statistika o tome šta motiviše ljude da pokrenu sopstveni posao. Procenjuje se da tek nekoliko odsto onih koji se odluče na ovaj korak u avanturu kreće sa jasnim ciljem, jer vide i konkretnu šansu. Prema podacima Privredne komore Srbije, u periodu od 2010. do 2015. godine mladi preduzetnici u Srbiji su pokrenuli čak 40-ak startap kompanija i zaposlili više od sto ljudi, što je ipak mnogo manje nego u pojedinim zemljama regiona. Međutim, uspeh onih koji su, i pored svih teškoća, odlučili da pokrenu svoj biznis, i u tome uspeli, daje pozitivan primer i ohrabruje.
