U misiji za bolju budućnost uz dijalog i inovacije

Vest da je Srbija otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, ocenjena je kao veoma važna. Gde smo mi u odnosu na Evropu, koliko može da pomogne javno-privatni dijalog i šta u domenu zaštite prirodne sredine i uspostavljanja principa cirkularne ekonomije čine velike kompanije, za “Vreme” govori Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Koliko je saradnja države i privrede važan korak ka rešenju gorućih pitanja u zemlji?

Oblasti poput zaštite životne sredine, bezbednosti i kvaliteta hrane, oporezivanja, unapređenja uslova poslovanja, samo su neke od tema gde je važno da između javnog i privatnog sektora postoji stalni dijalog. Iskustva privatnog sektora kada su u pitanju uslovi poslovanja i održivog rasta na evropskom i globalnom tržištu mogu i treba da se dele sa partnerima u javnom sektoru, uključujući i donosioce odluka, u cilju pronalaska najboljih rešenja i u našoj zemlji i u regionu. Partnerski odnos privrede i države je i preduslov ubrzane tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i bržem priključenju porodici evropskih zemalja.

Šta zapravo znači cirkularna ekonomija i koliko je u tom pogledu Srbija udaljena od Evrope?

Suština cirkularne ekonomije jeste da nema odbacivanja iskorišćenih resursa, već ono što se stvori kao otpad, ne ide na deponiju, već nastavlja da ima svoju funkciju i vrednost. Na ovaj način, maksimalno se redukuje negativan uticaj proizvodnih procesa na životnu sredinu i klimu, a otpad postaje resurs. U ovom pogledu, u Srbiji nas čeka veliki posao. Ohrabruju sjajne inicijative koje dolaze od strane države, kao i poslovnih udruženja, uz snažnu podršku privatnog sektora: uključivanje koncepta cirkularne ekonomije u strateška javna dokumenta, razmena dobrih praksi i edukacija svih učesnika u lancu vrednosti. Imamo sjajna lokalna primenljiva rešenja kojima se podržava koncept cirkularne ekonomije, ali takođe naša uloga je i da pratimo kako se ovakve politike sprovode u praksi u razvijenijim državama i da učimo na tim primerima.

Centar potrošača Srbije (CEPS) objavio je nedavno rezultate istraživanja obavljenog krajem 2020. godine koji govori da 85 odsto građana Srbije misli da je mehanizam depozita dobar način da se podstakne reciklaža. Kako Coca–Cola HBC Srbija gleda na uvođenje depozita?

Depozitni sistem je model po kome potrošači imaju mogućnost da svoju iskorišćenu ambalažu od napitka, recimo flašicu vode, predaju na određenim mestima, u supermarketima ili na drugim lokacijama, pri čemu im se vraća određena svota novca koju su platili prilikom kupovine proizvoda. Ovo je sistem koji postoji i funkcioniše u mnogim državama Evrope ali i šire, i koji omogućava da se iskorišćena ambalaža prikupi direktno od potrošača, reciklira i ponovo koristi za proizvodnju nove ambalaže. Efikasno sprovedeni depozitni sistemi donose kvalitet za celo društvo a Coca-Cola HBC Srbija je tu da na partnerski način podrži postavljanje i realizaciju ovakvog sistema. Zajedno sa partnerskim kompanijama i Sekopakom mi već sada podržavamo lokalne projekte koji podižu svest građana o značaju prikupljanja ambalaže i njenog recikliranja, od kojih je jedan projekat u Kragujevcu, “Reciklažom do vožnje”, gde građani ubacivanjem ambalaže u reciklomate dobijaju naknadu za javni prevoz.

Šta možemo da očekujemo u bližoj budućnosti kada je reč o inovativnim ambalažnim rešenjima koja su u skladu sa očuvanjem životne sredine?

U Evropi se sve više koristi rPET, plastična ambalaža proizvedena od recikliranih boca koja je pravi primer cirkularne ekonomije, a istovremeno garantuje da proizvod u ovakvoj ambalaži ostaje bezbedan i čuva svoj kvalitet. Na domaćem tržištu ovaj materijal je prisutan kroz našu plastičnu ambalažu Römerquelle vode, i apsolutno sam sigurna da je, zajedno sa višekratnom ambalažom, kao i depozitnim sistemom, ovo jedno od rešenja budućnosti naše industrije. Coca-Cola sistem aktivno radi i na papirnoj ambalaži koja je u potpunosti biorazgradiva, ali koja može da izdrži transport i čuvanje pića, uz minimalan efekat na životnu sredinu. Jedna od inovacija koje će se javljati na tržištu u budućnosti jesu i poklopci koji će ostati vezani za samu flašicu, čime se sprečava njihovo odvajanje i “odlazak” u prirodu, pre svega u mora, reke i jezera.

Uz dijalog i stalne inovacije, možemo očekivati dobre rezultate u oblasti cirkularne ekonomije. Coca-Cola HBC Srbija u misiji za budućnost otvorena je za saradnju i spremna da u svakom trenutku pruži iskrenu ekspertsku podršku zelenim rešenjima koja garantuju bolju budućnost za nas i generacije koje dolaze.