Ministarstvo prosvete najavilo je niz reformi koje bi trebalo da budu realizovane u naredne dve godine. Jedna od njih odnosi se na to da će sadašnji sedmaci na kraju osmog razreda, umesto kvalifikacionog ispita, polagati malu maturu što će im biti karta za dalje školovanje. Ako se planirane reforme ostvare, a prvi koraci su već napravljeni, školstvo u Srbiji izgledaće znatno drugačije nego danas. „Naši učenici znaju dosta činjenica, ali to znanje ima odliku fotografskog, tačnije faktografskog pamćenja. Bitno je da znanje bude primenjivije“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete. Prema njegovim rečima, promene čekaju i gimnazije i stručne škole jer dužina studiranja na našim fakultetima opominje, a deo rešenja za taj problem leži i u prethodnom obrazovanju.
„VREME„: Najavili ste da će od juna 2011. đaci nakon osmog razreda osnovne škole polagati završni ispit. Prema onome što sada znate, kako će taj ispit izgledati?
BOGOLJUB LAZAREVIĆ: Prema iskustvima iz ostalih obrazovnih sistema, u konačnoj verziji završnog ispita trebalo bi da se proveravaju nastavni sadržaji srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i stranog jezika. Više neće biti kvalifikacionog ispita, nego će se učenici upisivati u srednje škole na osnovu rezultata koje pokažu na ovom testiranju. Na taj način ćemo dodatno proveravati kvalitet i vrednost osnovnog obrazovanja, što nam je važno upravo zbog pokazatelja koje smo imali na prethodnim PISA testiranjima. Naši učenici vrlo često znaju odgovor na određeno pitanje, ali kada se ona postave tako da se traži primena u praksi, ne snalaze se.
Što se tiče samog završnog ispita, u toku je formiranje komisije, koja će osmisliti detaljan plan i program. Dok se ona ne bude sastala i odredila način na koji će raditi i koji će biti tačan pravac, ne mogu da kažem ništa detaljnije.
Da li je poznato ko će činiti tu komisiju i kada će se iznaći konkretna rešenja?
Struktura komisije će biti takva da će tu biti pre svega stručnjaci iz ove oblasti, kako akademski tako i iz prakse i, naravno, zaposleni u stručnim institucijama kao što su Zavod za vrednovanje kvaliteta i vaspitanja, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Pedagoški i Institut za psihologiju, kao i ljudi iz Ministarstva prosvete. To je struktura sastava komisije, ali imena još ne znamo.
Kada su rokovi u pitanju, mi ćemo već u junu 2011. imati završni ispit. Vreme od godinu i po dana, koliko nam je ostalo, uopšte nije dugo. Potrebno je ispit oblikovati sadržajno, ali i isprobati ga da se učenici obaveste i pripreme. Potrudićemo se da što pre damo smernice.
Cilj je, kako ste kazali, da znanje bude primenjivo. Koliko to zavisi ne samo od programa već i od nastavnog kadra?
Zaista treba istaći da učenici naših osnovnih škola poseduju kvantitativno znanje na visokom nivou. A mnogo toga je na pedagozima, metodičarima i nastavnicima. Upravo na tome i radimo. Hoćemo da profesionalno usavršavanje nastavnika u školama okrenemo ka metodičkim i pedagoškim veštinama, jer naši nastavnici na bazičnom obrazovanju stiču zaista značajnu stručnost, ali očigledno ne dobijaju dovoljno pedagoškog i metodičkog obrazovanja. I tu je odgovor na pitanje zašto nam funkcionalno znanje kod učenika nije na dovoljno visokom nivou. Način na koji ga nastavnici prenose jeste nešto čime se mi danas bavimo, a završni ispit je jedna karika u lancu koja će dati odgovor na pitanje – na koji način i kojim putem u toku školovanja učenici treba da se vode kako bi ono bilo upotrebljivo.
Najavili ste i promene nastavnih programa gimnazija. U čemu će se one sastojati?
Moram da kažem da su nastavni programi gimnazija bili zapostavljeni. U poslednjih sedam-osam godina ulagano je mnogo više u stručno obrazovanje. To je verovatno posledica mnogo većeg priliva donacija koje su usmerene na stručno obrazovanje. Srećom, sada se situacija ipak menja, jer opšte obrazovanje svuda u svetu doživljava ekspanziju. Zašto? Mi imamo jednu novu situaciju gde poslodavci pored usko stručnih traže i društveno-socijalne veštine koje su bliže opštem obrazovanju. To je jedna stvar.
E sada, druga stvar je prohodnost ka akademskim studijama. U novom Zakonu imamo sistem takozvane opšte mature. Ona, prema tom zakonu, vodi direktno ka akademskim studijama. A znamo da veliki broj srednjoškolske populacije upisuje studije. Procenat upisanih studenata u znatnoj meri ide u korist stručnih škola, jer je i mnogo veći broj srednjoškolaca koji se školuju u srednjim stručnim školama.
Zašto je to problem? I da li je reč o nekoj našoj specifičnosti?
Imamo oko 21 odsto učenika u gimnazijama, tri do četiri odsto u umetničkim školama i dve trećine školske populacije u stručnim školama.
U zemljama u okruženju broj učenika u gimnazijama je između 30 i 40 odsto. Imamo zaista ozbiljan zadatak da povećamo broj učenika u opštem obrazovanju, a to pokušavamo upravo reformom gimnazija.
Imali smo prošle nedelje sastanak sa Zajednicom gimnazija Srbije, koja je jedan od predlagača reforme. Urađen je koncept reforme u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ali za sada samo plan, ne i program. On će verovatno biti osnova za reformu. Prema planu, trebalo bi da imamo školske 2011/12. nove programe u prvom razredu. Predviđeno je da prva godina bude opšta, a da se nakon toga sistemom izbornih predmeta učenici polako usmeravaju ka dve opcije – jedno su humanističke, društvene nauke, a drugo prirodno-matematičke. Sistem izbornih predmeta je zastupljen svuda u svetu i, u krajnjoj liniji, vodi učenike ka akademskim studijama.
Danas imamo paradoksalnu situaciju da svi učenici srednjoškolske populacije mogu da upišu gotovo svaki fakultet. A priznaćete da obrazovanje koje se stiče u srednjim školama nije isto. Buduće generacije će posle gimnazije polagati opštu maturu i to će biti ulaznica za fakultet. Oni koji završe srednju stručnu školu polagaće stručnu maturu koja im neće davati direktnu prohodnost na fakultet.
Šta je, dakle, tim učenicima na raspolaganju? Jer čini nam se da je nemoguće da svi koji završe stručne škole odmah dobiju posao.
Oni će završavati četvorogodišnje stručno obrazovanje takozvanom stručnom maturom, a trogodišnje završnim ispitom. Prema zamišljenom konceptu, svi učenici koji završavaju srednje stručne škole imaće mogućnost da polažu paralelno i opštu maturu. Dakle, nećemo uskratiti pravo učenicima da studiraju, ali će oni morati da naprave dodatan napor da se pripreme za opštu maturu. Pomenuću model Slovenije, koja nam je bliska po sistemu obrazovanja. Tamo se učenici stručnih škola, ako to žele, za opštu maturu pripremaju tokom četvrte godine.
Kada pričamo o svetu rada, naš sistem obrazovanja mora da odgovori na pitanje da li učenik koji završi stručnu školu može sutra da počne da radi, što nije bio slučaj do sada.
Drugo, istina je da danas naša privreda ne može da zaposli generaciju učenika koji završavaju srednje škole. Tim učenicima, koji ne mogu da se zaposle, moramo omogućiti prohodnost ka fakultetu, ali tako da im ta prohodnost ne bude samo alibi, odnosno izlaz, već da oni u srednjoj školi steknu kvalitetno obrazovanje koje će im pomoći da lakše završe fakultet.
Stručne škole su poslednjih godina i imale najveće reforme. Probalo se i sa oglednim profilima. Koliko su ispunili očekivanja i šta će se dalje raditi na tom planu?
Ogledni profili su rađeni isključivo na zahtev pre svega poslodavaca, a zatim ispitivanjem tržišta rada. Poslodavci su nezadovoljni klasičnim obrazovanjem u stručnim školama.
Kazali su nam koje to veštine, kompetencije i znanja učenici treba da ponesu kada završe srednju školu da bi odmah mogli da se uključe u svet rada. Dakle, koncepcija oglednih profila bazirana je na realnim potrebama tržišta rada. I mi zaista imamo odlične rezultate kada su oni u pitanju. Poslodavci kod kojih se zapošljavaju veoma su zadovoljni. Uzmite primer dece koja rade praksu u bankama. Oni zamenjuju svoje kolege bez ikakvih problema, zato što u školi imaju virtuelnu banku koja simulira čitav proces.
Verovatno ćemo za sledeću školsku godinu uvesti nekoliko oglednih obrazovnih profila u redovan sistem školovanja. I oni se odnose na oblast poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, gde je veoma velik procenat upošljivosti učenika, kako se do sada pokazalo. Sistem stručnog obrazovanja za državu je uvek skuplji jer imate praksu, nabavljate posebnu opremu, angažuje se veći broj nastavnika. Nažalost, ono je skuplje za državu, ali se vrlo često ne vraća državi tempom kako bi to trebalo, što bi bio slučaj da se učenici zapošljavaju odmah nakon srednje škole, što kod nas nije slučaj.
S druge strane, naša privreda, odnosno ekonomija, nije dovoljno jaka da zaposli onoliko učenika koliko završi stručne škole. I učenici moraju tražiti izlaz u studijama, kako strukovnim tako i akademskim.
