Obavezna registracija
Nova pravila za pripejd korisnike
Do 10. februara korisnici pripejda moraće da registruju svoje brojeve u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Kompanija Yettel pripremila je različite pogodnosti za svoje korisnike
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv devet lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ
Događaj broj 1: deportacija
Tri lica su osumnjičena da su, po prethodnom dogovoru a kršeći pravila člana 3. st. 1. tač.1. Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata i člana 4. stav 1. Dopunskog Protokola II, naredili i izvršili prinudno masovno preseljenje 1822 civilna lica muslimanske vere i nacionalnosti sa područja sela Kozluk (1649 lica) i Skočić (173 lica) u Republiku Mađarsku. Osumnjičeni su 26. 6. 1992. godine prvo angažovali jedinice Teritorijalne odbrane Zvornika koje su vojno zaposele centar sela Kozluk i najveći broj stambenih objekata, a potom su, preko jednog policajca, pozvali dva oštećena lica iz Kozluka u policijsku stanicu u Kozluku gde im je jedan od okrivljeni u prisustvu druge dvojice, naredio da mora pozvati sve stanovnike muslimanske vere i nacionalnosti da se pripreme i u roku od 60 minuta isele iz Kozluka i Skočića preko Republike Srbije u Mađarsku, da bi potom okrivljeni pozvao u stranu oštećenog i saopštio mu da su u potpunosti opkoljeni i da se moraju iseliti ili će svi biti pobijeni. Na primedbu oštećenog da se oni nemaju čime prevesti i da je vreme vrlo kratko za pakovanje hrane i ličnog prtljaga, okrivljeni mu je odgovorio da su prevozna sredstva – autobusi i kamioni – spremljeni a da od ličnog prtljaga ne mogu ništa ni nositi. Oštećeni je potom otišao i pozvao stanovništvo da se iseli, pri čemu je video da pripadnici Teritorijalne odbrane jedan broj civilnih lica već teraju prema centru sela, a neka lica su i tukli i iz streljačkog naoružanja nekontrolisano pucali u vazduh i tako oštećenog iz Kozluka ranili, da bi potom pripadnici Teritorijalne odbrane, pre ulaska civilnih lica u autobuse i kamione, ova popisali na već pripremljenom i overenom formularu od Štaba Teritorijalne odbrane Zvornik. Svim licima koja se prinudno iseljavaju naređeno je da potpišu izjave, čiji je tekst takođe bio unapred pripremljen na overenom formularu, da se, navodno, bez prinude iseljavaju. Potom su sva civilna lica (1822) prevezena autobusima i kamionima do granice sa Republikom Srbijom kod Loznice, gde je jedan od okrivljenih preko Crvenog krsta u Loznici uputio molbu da se svim licima iz Kozluka i Skočića omogući prelazak preko Savezne Republike Jugoslavije do Mađarske, navodeći u molbi da je reč o dobrovoljnom iseljenju. Po dobijanju dozvole od Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, vozom ih prevoze do Subotice, gde su kod mesta Palić bili smešteni u jedan ograđeni prostor bez mogućnosti napuštanja istog, da bi nakon nekoliko dana po pribavljanju putnih isprava za nosioce članova domaćinstva iseljenih lica, svi bili prebačeni u Republiku Mađarsku.
Događaj broj 2: egzekucija
Osam lica osumnjičeno je da su, u periodu od druge polovine maja do druge polovine juna 1992. godine, kršeći Pravila člana 3. stav 1. tačka 1. pod a) i c) Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata i člana 4. stav 2. tačke a) i e) Dopunskog Protokola II, učinili i sledeće: dvojica okrivljenih naredili su a preko pripadnika Teritorijalne odbrane sproveli da se na autobuskoj stanici u Zvorniku, po vraćanju civilnog stanovništva sela Divića iz pravca Tuzle (zbog nemogućnosti prolaza u Tuzlu), odvoje muškarci mlađi od 18 i stariji od 60 godina i zadrže u upravnoj zgradi preduzeća Novi izvor u Zvorniku, gde im se (njih ukupno 174 muška lica) obratio okivljeni sa saopštenjem da će biti zadržani. Nakon nekoliko sati u Novi izvor došla su dva pripadnika Teritorijalne odbrane i odvela ukupno11 lica, koja se više nikada nisu vratila, a preostala civilna lica (163), pripadnici Teritorijalne odbrane autobusima odvoze i zatvaraju u Dom kulture u Čelopeku, u kome nije bilo kreveta, prostirača ili pokrivača, vode, niti bilo kakve mogućnosti za održavanje minimalne lične higijene zatvorenih. Dvojica okrivljenih pripadnicima policije, koji su kao straža čuvali lica u Domu kulture, nisu naredili niti omogućili da spreče svaki eventualni ulazak neovlašećnih lica u Dom, zbog čega je u više navrata u Dom ulazilo više naoružanih lica, pripadnika raznih jedinica Teritorijalne odbrane, a posebno grupe koju je predvodio jedan od okrivljenih, koji je zajedno sa petoricom okrivljenih, gde su neovlašćeno vršili ispitivanja, telesna povređivanja, mučenja, oduzimali novac i druge vredne stvari, te vršili ubistva sa nanošenjem velikih patnji, zatim prisiljavali pojedina zatvorena lica da međusobno vrše protivprirodni blud, pa su tako neutvrđenog dana prvo izveli dva lica iz Doma i lišili ih života da bi treće lice izveli da vidi kako su oni ubijeni i da to saopšti ostalima. U noći izmeću 10. i 11. juna 1992. godine okrivljeni su ušli u Dom, postrojili sva zatvorena lica kojom prilikom je jedan od okrivljenih prišao četvorici oštećenih i nožem svakom od njih urezao krst na čelu a jednom oštećenom odsekao mali prst leve ruke, i to sve zbog, navodno, nedovoljno sakupljenog novca koji su tražili od oštećenih. Potom je nožem zaklao jednog oštećenog, dok je iz pištolja ubio drugog, da bi u daljem iživljavanju više puta zabadao vrh noža u butinu trećeg oštećenog udarajući njegovom glavom u zid. Usled povreda ovaj je preminuo nakon nekoliko dana, a zatim je jedan od okrivljenih naredio da se izdvoje očevi i njihovi sinovi i izađu na binu, da se skinu goli te da vrše protivprirodni blud među sobom, što su ovi morali i činiti i to veći broj oštećenih, dok su ostala lica za to vreme morala biti okrenuta prema bini i to posmatrala. Nakon toga bi jedan okrivljeni stavio cev od malokalibarske puške u usta jednom oštećenom i podizanjem usta pomoću cevi puške prinudio ga da se propne na prste, a zatim ga pucanjem u usta lišio života i na isti način lišio života još dvoje oštećenih. Potom je pucanjem iz iste puške na bini lišio života jednog oštećenog a ranio drugog, da bi ga tako ranjenog nadohvat gađao nožem i tako ga lišio života. Za to vreme su dvojica okrivljenih metalnom i drvenom palicom tukli oštećene i tako pretučene nožem zaklali, prerezivanjem vratova, dok je drugi okrivljeni nožem u bedra ubadao druga lica od kojih je jedno lice, nožem, ubodom u srce lišio života, da bi potom svi članovi grupe okrivljenih naredili jednom broju oštećenih lica da sve mrtve utovare u kamion koji je bio parkiran ispred Doma kulture, što su ovi i učinili. Ova lica se, kao ni prethodnih 11, više nikada nisu vratila u Dom, i o njihovoj sudbini do današnjeg dana ništa se ne zna. Na kraju dana 13. 6. 1992. godine, grupa okrivljenih ponovo je ušla u Dom kulture gde je jedan od njih nožem odrezao penise dvojici oštećenih a uho trećem. Potom im je naređeno da svoje odrezane organe pojedu što su ovi morali i učiniti. Jedan od okrivljenih iz Doma izvodi dvojicu oštećenih i pucanjem iz automatske puške lišava ih života. Za to vreme su drugi okrivljeni tukli zatvorena lica, urezivali krst na čelu i nadlaktici jednom oštećenom, da bi mu na kraju polomili prst na desnoj ruci. Iživljavajući se dalje, jedan okrivljeni je nožem odrezao male prste dvojici oštećenih. Zatvorenim licima naređeno je da se međusobno tuku, obećavajući da će pobedniku pokloniti život što su oni morali činiti. Dvojica okrivljenih su za izvršena ubistva, fizička i seksualna zlostavljanja bili upoznati od strane policajaca – stražara Doma kulture i njihovih starešina, sa čijim postupcima su se saglasili jer ništa nisu preduzeli da se uslovi u Domu poboljšaju i ulazak neovlašćenih lica u Dom kulture spreči, sve do 1. jula 1992. godine kada je u Dom kulture dovedena medicinska sestra da zatvorenicima ukaže medicinsku pomoć. Preživela lica iz Doma kulture bila su prebačena u logor u Batkovićima gde su i dočekala svoju razmenu.
Do 10. februara korisnici pripejda moraće da registruju svoje brojeve u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Kompanija Yettel pripremila je različite pogodnosti za svoje korisnike
Više od 50.000 roditelja ispratilo Lidlov projekat “Lupilu radionice ranog razvoja”
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve