Sektor za poreske usluge:Dobro, ali može i bolje

Od uvođenja poreza na dodatu vrednost prošlo je tačno šest meseci. Mnogi su bili skeptici pa se u prvo vreme čak govorilo o vraćanju na prethodni sistem – porez na promet. Srđan Petrović, partner u revizorsko-konsultantskoj kući Diloit, kaže za „Vreme“ da iako su u čitavom svetu u periodu uvođenja postojali problemi, za gotovo pola veka postojanja PDV-a to se nije dogodilo ni u jednoj zemlji. On ističe da je uvođenje ovog poreskog oblika u Srbiji prošlo iznenađujuće dobro, i da su njegovi efekti, i po državu i privrednike pozitivni.

Ministarstvo finansija i Poreska upravu pohvalili su se još u aprilu da će Srbija najverovatnije ove godine imati budžetski suficit u iznosu od šesnaest milijardi dinara, pre svega zahvaljujući PDV-u. Dr Brankica Gagić, direktor Sektora za poreze Diloita, objašnjava glavne razloge: „Sam sistem naplate obezbeđuje odličnu kontrolu, dobar je borac protiv sive ekonomije. Kontrola obezbeđuje dobru naplatu, ali je veoma značajno bilo i uvođenje fiskalnih kasa. One su pomogle da se jedan deo prometa, pre svega u maloprodaji, obuhvati i registruje, a dodatno je doprinela i zainteresovanost poreskih obveznika da prime račun na kome je iskazan PDV.“ Ona ističe da je još, iako u znatno manjoj meri, prisutno izbegavanje plaćanja poreza, te da ima mesta za dodatnu poresku kontrolu. Petrović dodaje da je kontrola znatno efikasnija i zbog samog načina funkcionisanja PDV-a. U njegovom sistemu postoji lanac, od proizvodnje do maloprodaje i svi učesnici su zainteresovani da prethodne obaveze budu registrovane, jer će jedino na taj način izbeći probleme.

Najviše buke pred uvođenje poreza na dodatu vrednost diglo se zbog problema povraćaja poreza. Mnogi su se pitali da li će država biti u stanju da vrati novac i ispoštuje rokove. Ipak, dr Gagić kaže da taj sistem za sada dobro funkcioniše, kao i da se Poreska uprava dobro pripremila i da je dovoljno upoznala javnost o načinu njegovog funkcionisanja.

KAZNE: Ipak, PDV u Srbiji nije toliko savršen. Tanja Unguran, viši konsultant u Diloitu, dodaje da je njegovo uvođenje u Srbiji, u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, kao što je na primer Hrvatska, prošlo dosta dobro, ali da i dalje postoje izvesni problemi: „Zakon je na nekim mestima terminološki neusklađen, a neka zakonska rešenja je vrlo teško primeniti u praksi. S druge strane, poreske kontrole su dosta česte i vrlo rigorozne. Naše iskustvo je da poreski inspektori na terenu vrlo rigorozno kažnjavaju i za najmanju formalnost. Uz to, praksa poreskih inspektora je često neujednačena, pa se dešava da po istom pitanju u različitim opštinama zauzimaju suprotne stavove, što unosi izvestan nivo pravne nesigurnosti. Bilo bi bolje da je Poreska uprava obveznicima dala jedan grace period i odložila poreske kontrole za period dovoljan da poreski obveznici steknu određenu rutinu u administriranju PDV-a. Uz to, kazne propisane Zakonom o PDV-u za poreske prekršaje izuzetno su visoke: od sto hiljada do milion dinara, a to je za preduzetnika ili za malo preduzeće previše.“ Preporuka Poreskoj upravi bi zato bila smanjivanje kazni, naročito za slučajeve kada se jasno vidi da nije bilo namere da se porez utaji već da je greška formalne prirode: nešto nije zaokruženo na obrascu ili nedostaje neki dokument. Svi ovi problemi su sasvim uobičajeni u prvim fazama implementacije novog poreskog oblika, i može se očekivati da će se praksa Poreske uprave postepeno ujednačavati i da će se odgovarajuće odredbe Zakona i pratećih podzakonskih akata prilagođavati potrebama prakse.

ROKOVI: Stručnjaci iz Diloita smatraju da su rokovi za podnošenje prijave i povraćaj poreza neadekvatni. Dr Gagić objašnjava da je ta kuća formirala ekspertsku grupu u okviru američke Privredne komore koja radi na predlozima vezanim za regulisanje poreza na dodatu vrednost.

„Jedan od naših predloga je bio da se rok za podnošenje poreske prijave produži na mesec dana ali bi paralelno sa tim trebalo smanjiti rok za povraćaj poreza. O tome bi takođe Poreska uprava trebalo da razmišlja u narednom periodu.“ Razlog za to je znatno veći broj poreskih obveznika u odnosu na period kada je postojao porez na promet. Svaki obveznik ima mnogo više posla u vezi sa utvrđivanjem i plaćanjem poreza na dodatu vrednost, dok je u prethodnom periodu bilo dovoljno da se uz fakturu priloži poreska izjava koja je oslobađala od plaćanja poreza. Sada sve fakture moraju da se obrade i sva prateća dokumentacija mora biti uredna. Zato je svima potrebno mnogo više vremena da pravilno utvrde porez i da ga plate. „Ukoliko bi se samo produžio rok za podnošenje prijave, time bi se prolongirao i rok za povraćaj poreza, što našim klijentima nikako ne bi odgovaralo. Naš predlog je da se to simultano uradi kako novac ne bi bio blokiran od strane države“, objašnjava dr Gagić.

LIKVIDNOST: Iako već sada preduzeća „staju na noge“, početak primene PDV-a je svuda, pa i u Srbiji, bio udar na likvidnost. Preduzeća koja su jaka i koja su uspela da prežive prvi udar, dobro su se uklopila. Takođe su dobro prošla i ona koja su bila u mogućnosti da se zadužuju kod banaka, kao i ona koja mogu da diktiraju uslove plaćanja – koja su tražila avanse da bi finansirala isporuku, neka su čak mogla i da poprave svoj položaj. Mala preduzeća i preduzetnici imali su najviše problema. Odjednom su se našli u situaciji da nabavljaju sirovine po cenama višim za osamnaest odsto. Petrović objašnjava da iako je jedan broj preduzeća nesporno imao probleme, već sada, nakon početnog perioda, „krug se zavrteo“ i sve počinje da funkcioniše. U startu su mnogi morali da plaćaju PDV na robu i usluge za koje su do januara na osnovu izjava bili oslobođeni od plaćanja poreza. „Krajem prošle i početkom ove godine nastala je panika, mnogi su iskoristili takvu situaciju i korigovali cene tako što su u njih ugrađivali i PDV. Međutim, to je prošlo. Nesporno je da ovaj porez nije samo za državu već i za sve učesnike na tržištu promena na bolje.“

Tanja Unguran objašnjava da PDV specifično funkcioniše u svakoj industriji ili u svakoj vrsti usluga. „Veliki problem imale su firme koje dosta uvoze i izvoze jer se PDV mora platiti odmah prilikom carinjenja, a povraćaj se dobija tek na kraju poreskog perioda. Ovo je donekle kompenzovano relativno kratkim rokovima za povraćaj poreza poreskim obveznicima sa statusom pretežnog izvoznika. Problem je što su, i pored toga što su donekle ublaženi nedavnim izmenama odgovarajućih pravilnika, kriterijumi za sticanje statusa velikog izvoznika ostali dosta strogi. Zato još uvek samo mali broj domaćih firmi koje dosta izvoze mogu da koriste povlasticu skraćenog roka za povraćaj ulaznog poreza.

Uvođenje PDV-a je bar u inicijalnoj fazi dosta pogodilo proizvodne firme, koje su došle u situaciju da plaćaju porez na svu robu i usluge, a pre toga su kupovale i prodavale uz izjavu kao repromaterijal ili osnovno sredstvo, dakle nisu plaćale porez. S druge strane, do sada su poreski obveznici na sve usluge, kao na primer usluge prevoza, osiguranja ili konsultantske usluge, plaćali porez na promet od 20 odsto i taj porez je teretio troškove proizvodnje, budući da nije mogao da se odbije kao ulazni porez. U sistemu PDV-a, usluge su i dalje oporezive, ali poreski obveznici sada taj porez mogu da odbiju od poreza koji duguju.

Kako objašnjava dr Gagić, uvođenje PDV-a najviše pogođa banke, berze, brokere, posrednike i druge finansijske institucije koje nisu u sistemu poreza na dodatu vrednost. Oni nabavljaju opremu i usluge sa PDV-om ali ne mogu da ga odbiju ili traže povraćaj od države. Ali, za njih je to bila cena ove promene. Međutim, to nije naša specifičnost, svuda u svetu je status finansijskih institucija regulisan na isti način.

STOPE: „Dobro je što je u Srbiji uvođenje PDV-a bilo praćeno snižavanjem opšte poreske stope, sa 20 na 18 odsto. Niža stopa je osam ali, kod promene sistema, dobar broj proizvoda važnih za životni standard koji ranije nije bio oporezovan sada je u toj grupi sa nižom stopom. Zato pohvala vezana za poreske stope ne stoji u celosti. Ipak, već kod prvih promena Zakona o PDV-u proširuje se lista proizvoda koji iz grupe sa stopom od osamnaest odsto prelaze u grupu sa nižom stopom. To je dobra tendencija. Treba iskoristiti činjenicu i da su poreski prihodi porasli na osnovu samog uvođenja PDV-a i dobre naplate, i to treba iskoristiti za dalje snižavanje opšte stope“, smatra dr Gagić. Vremenom bi bio moguć prelaz na samo jednu umerenu stopu. „Ne bi valjalo da se ovi prihodi sada iskoriste za povećanje javnih rashoda ili za slabiju naplatu drugih poreza. Jer, PDV je dobar porez, ali stabilan poreski sistem treba da bude zasnovan na više poreza i zato bi naročito trebalo da se radi na porezu na dohodak građana jer u toj sferi jako zaostajemo za poreskim sistemima u okruženju, a naročito za razvijenim poreskim sistemima. Ukoliko se previše budemo oslanjali na PDV, i uopšte na poreze na potrošnju, onda se oslanjamo na jedan regresivni poreski sistem koji će jače pogađati one koji imaju niže prihode.“

Stope u Evropskoj uniji znatno su više od naših. Najnižu, od šesnaest odsto ima Nemačka, ali Srbija nije obavezana tendencijama u drugim državama. Naša stopa od osamnaest spada u umerene, a u većini zemalja ona iznosi oko 20 odsto. Takođe, većina država ima dve stope, ali Danska, na primer, ima jednu od 25 odsto. Stopa od 19 odsto je teorijski ideal, ali je problem jedne stope regresivan efekat u situaciji kada je socijalni sistem slab pa su pogođeni građani sa niskim primanjima.

Burne promene pred uvođenje PDV-a nisu doživeli samo privrednici i poreska uprava. Krajem 2004. godine ni mnogim računovođama sistem funkcionisanja novog oblika poreza nije bio dovoljno jasan. U Diloitu kažu da su računovođe u domaćim preduzećima, koje su ceo svoj profesionalni život radile u sistemu poreza na promet, imale izvesnih problema da se naviknu na PDV, koji je vrlo različit i mnogo komplikovaniji oblik poreza od poreza na promet. Petrović navodi da je Diloit još sredinom prošle godine organizovao seminare i stručne konsultacije, kao i da su kao konsultanti u velikom broju firmi pomagali da implementiraju PDV. Trenutno, za jedan broj klijenata pripremaju šestomesečne analize efekata uvođenja PDV-a, kao i analize ispravnosti obračuna i plaćanja. „Dovodili smo i stručnjake iz inostranstva kako bi nam pomogli u radu sa većim klijentima. Ipak je reč o procesu na koji treba da se naviknemo i mi, ali i Poreska uprava.“ Dobro je što PDV nije nepoznanica, cela Evropa, osim Bosne i Hercegovine koja je u fazi pripreme za uvođenje ovog poreskog oblika, prošla je kroz isti proces, pa imamo od koga da učimo.