Vesna Ranković, medijski direktor, Media S
Ako drugačije nije naglašeno, rejting se posmatra u odnosu na populaciju stariju od četiri godine (6.829.956 ljudi u Srbiji). Primer: rejting Dnevnika RTS-a je osam odsto. To znači da je osam odsto populacije gledalo Dnevnik, odnosno, osam odsto puta 6.829.956 je 546.396 i to je broj ljudi koji je video Dnevnik.
U marketingu je ovaj termin neodređen dok se ne poveže sa ciljnom grupom. Serija koja ima rejting tri odsto (na ciljnoj grupi populacije starije od četiri godine), ima rejting 4,5 odsto na ciljnoj grupi žene od 25 do 65 godina ili rejting 1,8 odsto na ciljnoj grupi muškarci od 18 do 65 godina. Kao i svaka statistička varijabla, rejting može biti veliki ili mali kada se izabere specifična ciljna grupa. Zato pratite malim slovima napisanu ciljnu grupu.
Mirjana Petrović, menadžer za odnose sa klijentima, Media House
Rejting je najčešće korišćena reč u medijskoj terminologiji i predstavlja meru gledanosti televizije, slušanosti radija, čitanosti novina, itd. Televizija je medij pored kojeg se provodi najviše vremena, pa se i rejting najčešće vezuje za televiziju. Predstavlja prosečan broj gledalaca neke emisije ili programa. To ne znači da je identičan ukupnom broju ljudi koji su gledali neku emisiju. Taj broj je mnogo veći, ali oni su odlazili i dolazili, tj. prebacivali kanale, uključivali i isključivali televizore. Dakle, rejting je prosek. Može se izraziti u apsolutnim brojevima, ali se često izražava procentualno kao odnos broja gledalaca emisije i ukupnog broja ljudi, ne koji imaju TV aparat ili gledaju TV u tom trenutku, već ukupne populacije na teritoriji koju posmatramo. Ista logika se primenjuje i na druge medije.
