Možda ima nade

Slučaj potpunog odsustva solidarnosti kom smo svedočili u Lučanima i o kom naširoko pišemo u ovom broju, mnoge je naveo da pomisle kako nade više nema. Istina, ovako jeziv primer odsustva elementarne empatije sa porodicom momka od 25 godina koji je izgoreo na radnom mestu bez adekvatne zaštitne opreme, nikada nismo videli. Nažalost, živimo u vremenu i društvu gde je gotovo svakog dana neko izložen, napadnut ili ugrožen. Bazična ljudska solidarnost često izostaje, ali nije baš da ne postoji. Donosimo nekoliko primera iz poslednjih nekoliko nedelja kada solidarnost ipak nije izostala.

Podrška profesoru Sinaniju: U jutarnjem programu Televizije Happy glavni urednik Milomir Marić prozvao je profesora Filiozofskog fakulteta Danijela Sinanija zato što se preziva tako kako se preziva. Usledila je snažna reakcija prvo Sinanijevih kolega sa Filozofskog fakulteta, potom i mnogih drugih univerzitetskih radnika, medija, medijskih udruženja, intelektualaca… Nažalost, Regulatorno telo za elektronske medije nije reagovalo.

Napadi na Branislava Trifunovića: Izvesni Dejan Đukić iz Sindikata zaposlenih u policiji podneo je krivičnu prijavu protiv glumca Branislava Trifunovića, jer je poverovao tabloidima kako on u predstavi Kokana Mladenovića Pad cepa zastavu Republike Srbije. Ne cepa je. Usledila je hajka na Trifunovića, napadi nacionalističkih organizacija kao što su Srpska desnica i Levijatan i naravno – hajka na Tviteru. Udruženju dramskih umetnika trebalo je malo više vremena da se oglasi, a i to dosta suzdržano, no na društvenim mrežama Trifunović je dobio podršku kolega – dramaturzi, reditelji, glumci „priznavali“ su na Tviteru svoje navodne zločine, opisujući scene iz filmova, serija i pozorišnih predstava.

Pomoć za Radomira Lazovića: Radomir Lazović iz Inijative „Ne davimo Beograd“ dobio je poziv da ode na odsluženje zatvorske kazne od 60 dana jer nije u predviđenom roku platio novčanu kaznu koja mu je presuđena zato što je bio jedan od organizatora neprijavljenog protesta zbog rušenja u Savamali u Beogradu. Reč je o jednom od 30 procesa koji su se vodili protiv Inicijative „Ne davimo Beograd“ i koji su najvećim delom okončani tako što su ljudi Inicijative kažnjavani za razne stvari – od organizacije protesta do mnogo sitnijih dela, poput lepljenja nalepnica. Inicijativa je otvorila račun preko kog se može uplatiti novac za kaznu.

Sprečeno iseljenje u Novom Sadu: Aktivisti Združene akcije „Krov nad glavom“ sprečili su 11. oktobra nenajavljeno iseljenje samohrane majke Ane Risteske i njene dvoje dece iz njihovog stana u Novom Sadu. Pored zamenika izvršitelja, policajaca i predstavnika novosadskog Centra za socijalni rad, prisutan je bio i kupac stana na Telepu, ali su svi otišli posle kratkog razgovora sa ocem Ane Risteske, Nikolom, pošto ih aktivisti nisu pustili u dvorište. Porodica živi godinama pod neograničenim trajanjem zakupa u tom stanu koji se u katastru vodi na porodičnu firmu, ali je svoj udeo u njoj prodao bivši zet Ane Risteske koji je, rekla je ona za agenciju Beta, napravio firmi tri miliona dinara duga, zbog čega je stan prodat na javnoj licitaciji. Risteska tvrdi da o tome nije bilo obaveštena, sve dok nije došao kupac stana i rekao im da se isele. Dodala je da su zbog toga protiv direktora i suvlasnika podnete krivične prijave.

Podrška zviždaču iz Krušika: Aleksandar Obradović, radnik Krušika iz Valjeva, uhapšen je još 18. septembra, navodno zbog odavanja državne tajne, pod sumnjom da je upravo on medijima dostavio podatke o umešanosti oca ministra policije Nebojše Stefanovića u poslove trgovine oružjem. Za ovo se saznalo tek 10. oktobra, kada je nedeljnik NIN objavio da ima informacije o tome, iz anonimnih izvora. Tokom vikenda, pedesetak ljudi okupilo se ispred Centralnog zatvora gde se Obradović nalazio. Pritvor mu je naprasno ukinut u ponedeljak 14. oktobra.