„Dobri rezultati ekonomskog programa Srbije se nastavljaju. Ekonomski rast jača, a pokazatelji tržišta rada beleže primetno poboljšanje. Očekujemo da će realni rast BDP-a iznositi 2,7 procenata u 2016. i tri procenta u 2017. godini. Inflacija je i dalje umerena uprkos ubrzanju rasta zarada u privatnom sektoru. Misija podržava nameru Narodne banke Srbije da snizi ciljanu inflaciju na tri procenta ±1,5 procenat. Ova promena je odraz značajnog poboljšanja osnovnih makroekonomskih pokazatelja i utiče na jačanje poverenja. Takođe, odluka će pomoći da se dodatno snize kamatne stope i podstakne korišćenje dinara u ekonomiji Srbije. Aktuelni oprezno relaksirani stav monetarne politike i dalje je usklađen sa novim ciljem, a očekivanja su da će inflacija početi da postepeno raste tokom 2017. godine“, između ostalog piše u saopštenju tima Misije MMF-a u Srbiji, koja je u utorak 1. novembra završila posetu Beogradu povodom razgovora o šestoj reviziji stend-baj aranžmana iz predostrožnosti.
Na ovaj način, MMF se odredio i prema odluci Narodne banke Srbije (NBS), koja je istog dana izdala svoje saopštenje, u kome stoji da će, od početka 2017, ciljana stopa inflacije sa 4 odsto ±1,5 procentnih poena biti snižena na tri odsto ±1,5 p.p. „Glavni razlog za sniženje cilja je znatno popravljanje makroekonomskih fundamenata i izgleda Srbije za naredni period; pre svega održivo smanjenje spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i rizika ulaganja u Srbiju. Dobro odmerene mere monetarne politike i puna koordinacija sa merama fiskalne politike, uz odlične rezultate fiskalne konsolidacije, opredelili su da inflacija u Srbiji u protekle tri godine bude na niskom i stabilnom nivou koji je uporediv sa razvijenim zemljama i konzistentan s novim ciljem“, stoji u saopštenju NBS.
„Veoma dobri fiskalni rezultati se nastavljaju, zahvaljujući prihodima koji su iznad očekivanog nivoa“, piše dalje u saopštenju misije MMF-a koju predvodi Džejms Rouf, „dok su se rashodi zadržali u okviru programskih ciljeva. Deficit opšteg nivoa države je sada projektovan na nivou od 2,1 procenat BDP-a u 2016. godini. Pad javnog duga se odvija godinu dana brže od plana i predviđa se da će do kraja godine biti na nivou ispod 74 procenta BDP-a. S obzirom na ove rezultate koji su iznad očekivanja, misija se složila sa planom vlasti Srbije da upotrebe deo fiskalnog prostora u 2016. godini za pokrivanje određenih jednokratnih rashoda, uključujući isplatu penzionerima, kao i rešavanje starih dugova državnih preduzeća.“
Da podsetimo, premijer Aleksandar Vučić je najavio porast plata od pet odsto u zdravstvu, kulturi, vojsci, policiji, sudstvu i u kazneno-popravnim domovima, između šest i sedam odsto u prosveti, a da će penzioneri u decembru dobiti jednokratnu pomoć od pet-šest hiljada dinara. Ministar finansija Dušan Vujović je u utorak izjavio da će povećanje penzija od 2017. biti „verovatno 1,5 odsto“.
Ipak, MMF upozorava: „U cilju obezbeđenja trajnog poboljšanja fiskalne situacije i postizanja solidnog inkluzivnog rasta u srednjoročnom periodu, potrebno je da se vlasti Srbije odlučno pozabave strukturnim izazovima. Reforme javnog sektora moraju da se ubrzaju u cilju obezbeđivanja boljih javnih usluga kao i doprinosa procesu fiskalne konsolidacije. Posebno se kasni sa reformama obrazovnog sistema. Takođe su potrebne odlučne aktivnosti da bi javna komunalna i druga državna preduzeća prestala da predstavljaju opterećenje po javne resurse. U ovom kontekstu, program će zahtevati izradu jasnih planova za trajno rešenje ili restrukturiranje RTB Bora, Resavice, Petrohemije, Azotare i MSK. Veoma je bitno da se prestane sa praksom finansiranja slabih javnih subjekata i preduzeća putem dugovanja prema Srbijagasu i EPS-u. U finansijskom sektoru, strategija rešavanja problematičnih kredita daje rezultate, ali su potrebne odlučnije aktivnosti u cilju smanjenja nivoa nenaplativih kredita, uključujući i u državnim bankama“, zaključuje se u saopštenju MMF-a.
SUBVENCIJE U IT: Sredinom oktobra, Savet za ekonomski razvoj Vlade Srbije doneo je odluku da će u naredne dve godine Srbija dodeliti 22,8 miliona za otvaranje 6600 novih radnih mesta u sedam gradova. Ovo i ne bi bila neka naročita vest, jer predstavlja samo nastavak politike subvencionisanja investitora, da se među kompanijama koje će dobiti podsticaj nije našla i „Endava“ – kompanija koja se bavi računarskim programiranjem, i „planira da investira u uvećanje kapaciteta za razvoj softvera, odnosno novu opremu, prostor i radnike“. Endava bi trebalo da dobije 1,6 miliona evra za otvaranje 324 radna mesta. IT zajednica, koja posluje bez ikakve pomoći države, i koja govori da im ništa drugo i nije potrebno, do da ih se samo pusti da rade, burno je reagovala – s pravom. Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo privrede, nakon niza upitnih, čudnih, nepotrebnih, a nekih, verovatno, i štetnih ugovora za privlačenje investitora, odlučila je da subvencioniše oblast u kojoj nedostaje više desetina hiljada zaposlenih. Dakle, vlada je odlučila da podstakne jednu kompaniju da otvori nekoliko stotina radnih mesta, iako bi ona – s obzirom na potražnju IT kadrova, koja je daleko veća od ponude – bez ikakvih problema i bez državnih para zaposlila koga bi htela.
Reagovala je IT scena – Startit, deo SEE ICT organizacije, pokrenuo je „Peticiju srpskih IT profesionalaca i privrednika“ sa ciljem da Ministarstvo privrede otkaže ovu subvenciju – kako bi se očuvalo zdravlje „najzdravije domaće privredne grane, ne bi gušio njen rast i srpski IT sektor učinio motorom razvoja domaće ekonomije“. Startit tvrdi da neće biti zaposleni novi ljudi, već da će postojeći IT stručnjaci samo preći iz svoje dosadašnje kompanije u kompaniju Endava. Za samo nekoliko dana, peticiju je potpisalo više hiljada ljudi.
Vlasnik sajta kamatica.com Dušan Uzelac analizirao je ovu odluku vlade. „Kako u Srbiji nema proizvođača opreme, to znači da će se kupiti iz inostranstva, to ujedno znači i da će se platiti u inostranoj valuti, što znači da Ministarstvo privrede podstiče trgovinski deficit i oslabljuje kurs dinara. (…) Neće se zaposliti novi, već postojeći radnici. IT stručnjaci u Srbiji nisu na birou za nezaposlene. To znači da će doći iz postojećih IT kompanija. Dakle, nema novih prihoda po osnovu poreza na zaradu. A krupniji ekonomski efekti bi bili da će se preuzimanjem kadrova od postojećih (domaćih) firmi oslabiti njihova pozicija. IT stručnjak je proizvodna mašina, kada nekoj kompaniji oduzmete mašinu, kompanija ne može da radi. U godini preduzetništva, Ministarstvo privrede pretvara preduzetnike u radnike. (…) Možda se Ministarstvo privrede vodilo idejom da će u perspektivi naplatiti porez na dobit jer, za očekivati je da firma koja dobro posluje na kraju godine plati i porez na dobit – pogrešno. Svako ko je imao susreta sa privredom internacionalnih kompanija zna da one plaćaju porez tamo gde žele, a to je tamo gde je stopa poreza najniža. Ovo rade i Apple, Facebook, Google, Amazon i tako izbegavaju plaćanje poreza u matičnim zemljama tj. u SAD. Kada to uzmemo u obzir, ne možemo, a da se ne zapitamo kako će bilo ko iz Ministarstva privrede Srbije da ‘ubedi’ inostranu kompaniju da plati porez na dobit? Dakle očekivani prihod po osnovu poreza na dobit je jednak nuli. Najapsurdnije od svega je to da se od naših para plaća industrija koja najviše zarađuje, kojoj subvencije nisu potrebne, koja je u grču očekivala da se neko od političara umeša i pokaže svoje nerazumevanje“, stoji u ovoj analizi.
Reagovalo je Ministarstvo privrede, ali ne na suštinsku primedbu, nego na pogrešan iznos subvencija koje je objavio list „Danas“. I Endava se oglasila: „Na osnovu iskustva i pozitivne prakse smatramo da IT zajednica treba da se bori da što više kompanija (udruženih ukoliko su male) u ovom sektoru konkuriše i dobije svaki mogući podsticaj za razvoj. IT zajednica treba da radi na uvođenju novih podsticaja za strateški razvoj ove oblasti imajući u vidu da će sve ostvareno imati višestruki značaja za ukupan napredak zemlje (što između ostalog uključuje veći devizni priliv novca, angažovanje nezaposlenih lica kroz programe obuke i prekvalifikacije, povećanje priliva novca u budžet kroz uplate poreza, doprinosa i slično).“
STATISTIKA: Prosečna neto zarada u septembru 2016. (bez poreza i doprinosa) iznosila je 46.558 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku, što je u odnosu na avgust nominalno povećanje od 2,8 odsto, a realno od 3,4 odsto. Prosečna neto zarada bez poreza u periodu januar–septembar 2016. godine nominalno je veća za 3,8 i realno je veća za 2,8 odsto u odnosu na prosečnu neto zaradu u istom periodu 2015. godine.
Takođe, RZS je saopštio da su potrošačke cene u septembru bile svega 0,6 odsto više u odnosu na septembar 2015, a da su u odnosu na decembar iste godine, potrošačke cene povećane za 1,1 odsto – i dalje daleko od ciljanog koridora NBS, čak i da je on bio spušten već u ovoj godini. Sa druge strane, industrijska proizvodnja u septembru 2016. godine veća je za 5,3 odsto u odnosu na septembar 2015, a u odnosu na prosek cele 2015. godine veća je za 6,5 odsto.
Industrijska proizvodnja u periodu januar–septembar 2016. godine veća je za 5,2 odsto u poređenju sa istim periodom 2015. godine. Najveći rast (15,2 odsto) zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, kao i u sektoru prerađivačke industrije (3,7 odsto). Najzad, RZS saopštava i da je u periodu januar–septembar ove godine ukupna spoljnotrgovinska robna razmena (u evrima) porasla za 7,6 odsto (7,7 odsto u dolarima) u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz (9,92 milijarde evra) povećan je za 10,1 odsto, dok je uvoz u istom periodu povećan za 5,7 odsto (12,75 milijardi evra), što je dovelo do smanjenja deficita za 7,5 odsto i povećanom pokrivenošću uvoza izvozom – sa 74,7 na 77,9 odsto.
