Lizing – šansa za privredni rast

Kada je Sogelease osnovan 2005. godine, bio je među prvim lizing kućama u Srbiji koja je dobila zvaničnu licencu NBS po, tada, novim propisima. Ove godine, Sogelease čiji je osnivač sa 100 odsto kapitala Societe Generale banka, obeležava deset godina postojanja.Ovo je bio i povod za razgovor sa Borisom Stevićem, predsednikom Izvršnog odbora Sogelease, u kome se, osim na poslovanje kompanije u kojoj radi, osvrnuo i na trenutno stanje tržišta lizinga u Srbiji, na neophodne izmene Zakona o lizingu, kao i na prednosti koje lizing ima u odnosu na druge načine finansiranja.

„VREME„: Sogelease Srbija ove godine obeležava 10 godina od osnivanja. Na koji način se menjalo lizing tržište u Srbiji, koje su to ključne tačke za ovih 10 godina? Šta se menjalo u poslovanju kompanije Sogelease u istom periodu?

BORIS STEVIĆ: Kad posmatramo deceniju iza nas, možemo reći da je bila intenzivna i dinamična. Naše putovanje počelo je 2005. godine, kada nas je osnovala Societe Generale banka kako bi tržištu ponudila usluge finansijskog lizinga. Već nakon pet godina postali smo jedna od pet vodećih lizing kuća u Srbiji, a danas se možemo pohvaliti činjenicom da smo lider na tržištu finansijskog lizinga. Uspeh dugujemo dobrim strateškim potezima, ali i našem pristupu prema klijentima koji odlikuju kvalitetna usluga i efikasnost.

Kada je reč o celokupnom lizing tržištu u Srbiji, ono je znatno raslo od njegovih početaka 2004. pa sve do svetske ekonomske krize 2008. godine. Ona je svakako uticala na to da se vrednost tržišta prepolovi tj. bila je prelomna tačka kada je tržište doživelo nagli pad. Ipak, ima razloga za optimizam jer i nakon toga, iz godine u godinu, trend beleži blagi rast. Moramo imati u vidu i da je tržište lizinga u Srbiji veoma mlado, u poređenju sa nekim evropskim zemljama gde je lizing prisutan više decenija. Tako da su u proteklih deset godina svi igrači na domaćem tržištu mogli mnogo da nauče, i sada vidimo u kom pravcu treba nastaviti, koje mere je potrebno preduzeti, na čemu zajednički radimo kroz Asocijaciju lizing kompanija Srbije.

Sa kakvim poslovnim rezultatima ulazite u drugu deceniju postojanja?

Ono na šta smo ponosni jeste činjenica da je naše tržišno učešće tokom ovih deset godina konstantno raslo. O uspehu koji smo postigli dovoljno govore brojke – 2006. godine tržišno učešće je iznosilo 1,5 odsto, a danas je udesetostručeno i iznosi 15,19 odsto što nas stavlja na prvu poziciju kada je reč o finansiranom iznosu putem finansijskog lizinga. Lideri smo u finansiranju putničkih automobila sa 20,43 odsto, kao i u finansiranju poljoprivredne mehanizacije sa 25 odsto tržišnog učešća. Vrlo smo zadovoljni ovim rezultatima i zahvalni klijentima na poverenju koje nam ukazuju, kao i našem timu na posvećenosti i energiji.

Nedavno je Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS), čiji ste i vi član, zajedno sa EBRD–om i USAID–om inicirala izmene zakona o finansijskom lizingu. Šta bi, po vama, trebalo izmeniti i zašto?

Za dalji rast tržišta neophodno je promeniti regulativu, tj. Zakon o lizingu, za šta se snažno zalažemo. Pre svega važno je omogućiti da jedna kompanija može da se bavi i finansijskim i operativnim lizingom. To bi u znatnoj meri olakšalo poslovanje, pojednostavilo procedure i smanjilo troškove. Takođe, potrebno je da se Zakon uskladi sa regulativom EU, da se liberalizuje, između ostalog i da se omogući da se uvrste i drugi proizvodi u poslovanje lizing kompanija. Relaksiranija politika obezbedila bi unapređenje poslovanja svih učesnika na tržištu i omogućila njegovo dalje napredovanje.

Prilikom iniciranja izmene zakona, pomenuto je i da je nedovoljno iskorišćeno učešće lizinga u procesu javnih nabavki, te da bi se na ovaj način znatno smanjila potencijalna korupcija u javnim nabavkama. Možete li da kažete nešto više o tome koje bi bile koristi i na koji način treba iskoristiti lizing u ovim situacijama?

Lizing još nije dovoljno iskorišćen kao sredstvo finansiranja u procesu javnih nabavki. Njegove prednosti su ne samo jednostavan proces odobrenja i povoljni uslovi, već i transparentnost poslovanja, jer je lizing specifičan po ulaganju u osnovna sredstva. Dakle, sama činjenica da je predmet koji se finansira poznat, čini proces javne nabavke transparentnim. Ovo su prepoznale mnoge razvijene države Evrope, kao i zemlje u okruženju, te bi svakako ovaj model trebalo razvijati i kod nas. Generalno, lizing kao proizvod direktno podržava realan rast privrede upravo zahvaljujući činjenici da podržava ulaganje u osnovna sredstva.

Dodao bih i da je važno da država razmotri mogućnost da uključi i lizing u subvencionisane programe Vlade kako bi unapredila privrednu aktivnost. Na ovaj način obezbedio bi se ravnopravan tretman svih vidova finansiranja.

Prema izveštaju NBS, broj zaposlenih u sektoru finansijskog lizinga u Srbiji se od 2009. smanjio za oko 12 odsto. Iz istog izveštaja vidi se da je bilansna suma svih davalaca lizinga ispod dva odsto bilansne sume bankarskog sektora. Kada se priča o bankarskim uslugama, često se kaže da su one u Srbiji veoma nerazvijene. Šta onda može da se kaže o sektoru finansijskog lizinga? Kako komentarišete ove brojke i, po vama, kako će se one kretati u narednih pet godina?

Činjenica je da je tržište lizinga do svetske ekonomske krize bilo u znatnom porastu. Ukupna finansirana vrednost u 2008. godini bila je 475 miliona evra, dok je već sledeće godine pala na 195 miliona evra. Sigurno je da se to posledično odrazilo i na broj zaposlenih u sektoru finansijskog lizinga.

Takođe, učešće lizinga u finansiranju privrede i fizičkih lica u Srbiji iznosi svega dva odsto, a u razvijenim zemljama oko 20 odsto. Taj podatak je jasno ogledalo stepena razvijenosti srpske privrede i poslovnog ambijenta, ali i stepena korišćenja usluga lizinga kako od strane države tako i od klijenata. U razvijenijim zemljama više se i ulaže, te i lizing ima osnova da podrži sve segmente u većem obimu.

Ipak, podaci nam govore da tržište beleži blagi rast, te vidimo potencijal lizinga u periodu pred nama. Uz promenu regulative i rad na dodatnoj prepoznatljivosti prednosti lizinga za finansiranje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća, postoji osnova za dalje napredovanje.

U prvoj polovini 2015, ukupan rezultat celog tržišta finansijskog lizinga (pre oporezivanja) bio je veći od 170 miliona dinara, dok je u 2014. zabeležen negativan rezultat od skoro milijardu dinara. O čemu je reč, odakle ovolika promena – da li je reč o poplavama i(li) o nečemu drugom?

Svakako da su i poplave imale veliki uticaj na celokupnu privredu. Situaciju su dodatno izazvala nenaplativa potraživanja iz proteklog perioda. Ona su svakako povezana sa privrednim sektorom, pa se svaka stagnacija, recimo u putarskoj i građevinskoj industriji, odražava i na druge učesnike na tržištu, pa samim tim i na lizing.

Koje su prednosti lizinga u odnosu na klasične vidove finansiranja?

Pre svega, nisu potrebna dodatna obezbeđenja zbog vlasništva nad predmetom lizinga, kao i brz i jednostavan proces odobrenja. Lizing je zbog svega toga idealan i za preduzeća na početku njihovog osnivanja, a to je još jedan benefit u odnosu na klasične vidove finansiranja namenjene preduzećima sa dužim stažom.

Takođe, kako bismo ponudu prilagodili potrebama i mogućnostima naših klijenata, specijalizovani smo u različitim industrijskim granama. Na ovaj način, kroz prilagođenu ponudu, klijentima omogućavamo varijabilan plan otplate u zavisnosti od sezone različitih industrija i grana, kao i finansijskih potreba klijenata, olakšavajući im tako otplatu u mesecima smanjene poslovne aktivnosti i priliva sredstava.

U kojoj meri iskustvo Grupe čiji ste deo možete da primenite i na tržište Srbije?

Smatramo da je to što smo deo svetske grupacije, Societe Generale Leasing Solutions, koja je i vodeća lizing grupacija u Evropi, sa ukupnom produkcijom od 13,9 milijardi evra i 391 hiljadom lizing ugovora u prethodnoj godini, velika stvar za nas i za naše klijente. Naime, ne samo da možemo da im ponudimo povoljnije uslove kao rezultat ugovora koje imamo sa internacionalnim dobavljačima na globalnom nivou, već imamo i ogromno znanje koje možemo da iskoristimo na domaćem tržištu.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

Kada lestvicu podignete visoko, održati je na istom nivou predstavlja pravi izazov. Mi mu se radujemo i rezultate koje smo ostvarili posmatramo kao podstrek za neke buduće uspehe kroz koje ćemo nadalje podržati rast privrede. Smatramo da je za uspeh potrebno vreme, ali i, s druge strane, da sa dovoljno znanja i energije, svako vreme, ma koliko bilo teško, može biti pravo vreme za uspeh.

„Vreme uspeha!“ je redovni podlistak nedeljnika „Vreme“, izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković.

Podlistak u PDF-u