Poslednje dve godine EPS je, kada su u pitanju remonti njegovih milijarde dolara vrednih proizvodnih i prenosnih sistema, koliko-toliko krenuo boljim stazama. Godinama očekivane, popravke se konačno obavljaju u pravom obimu u proizvodne pogone hidro i termoelektrana, ali i u javna preduzeća za prenos električne energije i rudnike.
Prema rečima direktora sektora za plansko-organizacione poslove u Direkciji EPS-a za proizvodnju i prenos Ljiljane Hadžibabić, ove godine će se izvršiti 99 odsto planiranog remontnog posla. Posebno je važno da su popravke mnogo kvalitetnije nego ranijih godina.
Za remont hidro i termo kapaciteta, kao i delova prenosnog sistema, biće potrošeno 3,740 milijardi dinara, odnosno 62.000.000 eura.
U termoelektranama su završeni svi predviđeni remontni poslovi, osim na Bloku A-5 u „Kolubari“, što bi trebalo da bude gotovo do kraja novembra.
Blok A-3 u obrenovačkoj termoelektrani „Nikola Tesla A“ tek je ušao u kapitalni remont. Uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju, koja finansira taj posao vredan 50.000.000 eura, planirano je da, po sistemu „ključ u ruke“, glavni izvođači: nemačke firme Lurgi i Simens, revitalizuju taj blok za oko osam meseci.
Dosad je na tom postrojenju završeno oko 20 odsto posla. Osim navedenih nemačkih firmi, u popravkama kotla, turbine, generatora i parovoda biće angažovani i naši podizvođači kojima je poverena jedna trećina sveg posla.
Nabrajajući sve poslove koji su urađeni ove godine Ljiljana Hadžibabić je navela da su u vojvođanskim termoelektranama toplanama „Novi Sad“, „Zrenjanin“ i „Sremska Mitrovica“ završeni svi predviđeni radovi.
U hidroelektranama se takođe užurbano radilo tako da je tokom leta prvo remontovano 36 agregata ukupne snage 2003 MW, odnosno 70 procenata ukupne hidro snage EPS-a, a zatim još tri agregata snage 206 MW.
Na visokonaponskoj prenosnoj mreži urađeno je više od 80 odsto predviđenog posla.
Za razliku od pređašnjeg vremena kada su se jezera u hidroakumulacijama, već na izmaku jeseni, znala isprazniti do dna, ove godine su te inače zlatne zimske rezerve struje ne samo očuvane već i poprilično dopunjene. EPS je tako ove godine u jezerima sačuvao više od 1,2 milijarde kilovat-sati električne energije, a to je za 16,2 procenta iznad bilansom planiranih količina.
Što se tiče proizvodnje uglja i otkrivke, od januara do početka novembra ove godine, na površinskim kopovima lignita „Kolubara“ i „Kostolac“ znatno su premašeni prošlogodišnji rezultati, ali i oboreni neki inače veoma ambiciozni planovi za ovu godinu.
Rudari u „Kolubari“ su iskopali pet odsto uglja više od plana, dok je u „Kostolcu“ plan u zaostatku za 21 procenat. Ipak, mora se reći da je i pored toga taj rudnik proizveo za 13 odsto više nego u istom periodu lane.
Prethodnih godina se u tim ugljenokopima posebno zaostajalo u otkrivanju novih nalazišta uglja. Problem je postao toliko akutan da su bageri na pojedinim poljima bukvalno došli do ivičnih seoskih kuća, a razlog je bio jednostavan – nedostatak novca za eksproprijaciju.
Kako je Vlada Srbije pronašla izvore za finansiranje, samo u Kolubarskom basenu je proizvodnja otkrivke ove godine premašila plan za 22 odsto, što je u odnosu na isti period lane više za 60 odsto.
U tom pogledu nije zaostajao ni „Kostolac“ gde je ovogodišnji plan prebačen za deset odsto. U poređenju s istim periodom prošle godine, to je za čak 76 procenata više.
Ali, ugljari ipak imaju svojih problema i, ako je u EPS-ovim proizvodnim kapacitetima urađeno dosta, na remontima rudarskih postrojenja moglo se i više, posebno kada je reč o transportnim sistemima, bagerima i takozvanoj pomoćnoj mehanizaciji.
Ova godina će, osim po izuzetno visokom, čak stogodišnjem vodostaju na Dunavu, ostati zapamćena i po novembarskoj temperaturi vazduha koja je za neverovatnih 15 stepeni premašila uobičajeni prosek za ovo doba godine.
Takvi klimatski uslovi omogućili su „termašima“ da rade smanjenim kapacitetima, a to će, s druge strane, rudarima omogućiti da bez preterane žurbe solidno popune deponije uglja u termoelektranama.
Ističući da su ove godine najznačajniji poslovi u EPS-u ipak učinjeni u termoelektranama Ljiljana Hadžibabić je precizirala da je u termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu urađen kapitalni remont šestomegavatnog bloka 2, kao i u termoelektrani „Kostolac B“ gde je generalno sređen blok 1 snage 300 MW.
Ništa manje značajna nije ni sanacija na bloku A-5 u termoelektrani „Kolubara“ i A-2 u „Kostolcu“ gde u narednih pet godina neće biti kapitalnog remonta.
Inače, podsetila je Hadžibabićeva, prema ustaljenoj dinamici u EPS-u remontni ciklus traje šest godina i za to vreme bi trebalo da sve proizvodne jedinice budu podvrgnute kapitalnom remontu.
Ako se nastavi s ovakvom praksom, realno je očekivati da će za četiri remontne sezone biti popravljeno čak 80 odsto termoenergetskog kapaciteta EPS-a, istakla je Hadžibabićeva i dodala da je, prema sadašnjem planu kapitalnog remonta, predviđeno je da se delovi postrojenja revitalizuju, što podrazumeva i zamenu velikog dela kotlovskog postrojenja, modernizaciju nadzora i upravljanja.
