Najveći živi organizam koji „obitava“ na Zemlji je jedno drvo nazvano General Šerman. General je sekvoja koja raste u Kaliforniji, u Nacionalnom parku Sekvoja. Ono što kod „njega“ oduzima dah nije visina od 84 metra, već zapremina – 1487 metara kubnih, a samo stablo je, prema procenama stručnjaka, teško 1800 tona! Mnogo masivnije drvo stradalo je pre više od veka, 1905. godine, tokom oluje. U pitanju je takođe bila sekvoja imena Lindzi krik drvo, za koju se smatra da je najveći organizam koji je dosad živeo na Zemlji. Bila je teška oko 3300 tona, a stablo je bilo zapremine 2550 metara kubnih.
Što se životinja tiče, najveća i najteža koja je ikada živela na svetu je plavi kit, čiji je rekorder dugačak 33,5 metara, a najteži primerak je bila jedna trudna ženka od 172 tone. Samo jezik jedne ovakve životinje teži oko tri tone, ali mu je grlo toliko uzano da ne bi mogao da proguta čak ni objekat veličine fudbalske lopte. Srce plavog kita je najveće na svetu i teško oko 600 kilograma. Bebe kitovi na rođenju imaju gotovo tri tone, a svakog dana popiju 400 litara mleka i postanu teži za oko 90 kilograma.
Na kopnu je ubedljivo najteži afrički slon, čiji je najkrupniji primerak težio 12 tona. No, kako su naučnici utvrdili, brojne izumrle životinje bile su i veće i teže. U studiji pod nazivom „Veličina najvećih kopnenih životinja“, koju je 1985. izradio profesor sa Univerziteta Helsinki J. E. I. Hokanen, navodi se da bi teoretski gornja granica mase izumrlih životinja mogla da bude i nekoliko puta veća. Profesor Hokanen navodi da se još od Galileja smatralo da plavi kit težak 100 tona može da dostigne ovu težinu samo zahvaljujući tome što živi u vodi, koja mu daje podršku. Tvrdilo se da kopnene životinje ne bi mogle da teže ni blizu ove mase, jer bi ih Zemljina gravitacija smrskala. No, zahvaljujući u vreme pisanja ove studije „svežim“ otkrićima ostataka izumrlih sisara, i fizičkim proračunima, Hokenen je utvrdio da su pojedine životinje mogle da dosegnu težinu između 100 i 1000 tona.
U ovoj studiji navodi se još nekoliko zanimljivih podataka: Baluchitherium, životinja poznata i pod nazivom Paraceratherium, jedna je od najvećih sisara koji su hodali Zemljom. Baluchitherium je živeo na tlu Evrope i Azije u eocenu i oligocenu tokom više od 14 miliona godina. Ovaj biljojed bio je visok do 7,5 metara, i dugačak više od osam metara, ne računajući rep. No, samo njegova lobanja bila je gotovo metar i po dugačka, a procenjuje se da je bio težak oko 30 tona. Među najtežim kopnenim životinjama je najpoznatiji izumrli stvor – Brachiosaurus, koji je živelo u juri, pre 140 miliona godina, i bio težak i do 80 tona. No, najveći primerak koji je pronađen nije bio čak ni potpuno odrasla životinja, pa je moguće da je bilo i većih primeraka. Pretpostavlja se da su bili dugački oko 25 metara ili više, a da im je glava bila na visini od oko 13 metara iznad zemlje.
Ubedljivo najteži dinosaurus čiji su ostaci pronađeni je Amphicoelias težak 122 tone i dugačak, kako se pretpostavlja, do 60 metara. Pošto je do sada pronađen samo jedan fosil Amphicoeliasa, koji je opisan pred kraj XIX veka a nakon toga izgubljen, te dimenzije se ne mogu uzeti sa sigurnošću, ali bi to moglo da znači i da je ovo stvorenje veće od velikog kita, životinje koja se smatra za dosad najveću na svetu.
Sledeći red veličine – „Građevine“
