Slobodan Nakarada, direktor SEED-a za Srbiju i Crnu Goru, kaže za „Vreme“ da Mađarska u ovom trenutku ima aktivnih 500.000 malih i srednjih preduzeća, a Srbija 270.000. Od toga se uzima da je 30 odsto neaktivno, te da bi stigli Mađarsku, godišnje bi trebalo da otvaramo 50.000 preduzeća, odnosno još 30 odsto više. Od 5. oktobra do sada u Srbiji je otvoreno oko četiri do šest hiljada novih preduzeća
„VREME„: SEED je aktivan i u Albaniji. Kakva je tamo situacija sa malim i srednjim preduzećima?
SLOBODAN NAKARADA: Svuda je bolje nego kod nas, jer je politička situacija stabilnija. Tirana deluje vrlo impresivno jer se primećuju neverovatne promene: na sve strane kranovi i javni radovi, vidi se jaka usmerenost i želja da se približe Evropi.
Kako vidite stanje kod nas?
Tendencija je da se preduzeća u ovom trenutku gase jer ne mogu da izdrže namete države. Na svim skupovima o malim i srednjim preduzećima gde je SEED učestvovao, vlasnici su se žalili da ne mogu da izdrže ovu situaciju, da im je gore nego pre, i da nisu motivisani da pokazuju prave prihode. Vraćaju se u onaj isti sistem koji je postojao za vreme Miloševića: duple knjige, sakrivanje bilansa, tako da kada uđete u preduzeće, vrlo teško je dobiti pravu sliku o ličnim dohocima, koliko je ispod stola plaćao radnike, kako je kupovao robu, koliko je na fakturi, a koliko van nje. Jedna od metoda koju bi vlada trebalo da razmotri jeste moratorijum na porez. Treba napraviti presek – datum do koga će preduzeća moći da izmire svoje poreske obaveze sa umanjenom stopom a da nakon tog trenutka počne prava poreska politika. Tako bi se očistile knjige koje ovako ne mogu biti očišćene i koje plaše ljude. Nakon toga poreska policija treba da krene u obilazak preduzeća i rigorozno kažnjava one koji krše zakon. Sa efikasnom poreskom policijom i pravim poreskim zakonom Vlada Rusije je dovela tu ogromnu zemlju u red.
Konsalting još nije popularan kod nas?
Konsalting jeste popularan, ali ima potpuno drugo značenje. Za konsalting se ovde smatra sve. U SCG imamo pojedince koji su jako dobri stručnjaci, ali retke su dobre domace konsultantske kuće. Konsalting je prerastao u popularan biznis, jer ono o čemu ljudi ne znaju, lako se i prodaje.
Obuka mladih konsultanata je završena. Da li ćete nastaviti sa kursevima?
Iznenađeni smo odzivom mladih ljudi svih struka i svih fakulteta i zato ćemo nastaviti. Jedan broj mladih polaznika se organizovao, planiraju da otvore svoju konsultantsku kuću. Žele da se specijalizuju za određeni deo konsaltinga i prodaju svoje usluge, što je veoma važno, jer smo došli u situaciju da Srbija gubi svoju mladost. Trudili smo se da stvorimo takvu atmosferu koja bi mladima pokazala da ima nade. Mladi ljudi smatraju da nemaju dovoljno informacija, časopisa, stručnih knjiga, nema stranih profesora koji bi im preneli iskustva iz drugih zemalja i znanja koja se tamo koriste. Ovo je jedna od metoda kojom pokušavamo da zadržimo omladinu u zemlji. U SEED-u rade mladi ljudi koji su studirali u inostranstvu, govore strane jezike i svi su jako motivisani za posao koji rade. Bilo bi strašno da i njih izgubimo, a to može vrlo lako da se desi ukoliko se opsta situacija ne promeni. Mandat SEED-a traje pet godina, a da li ćemo nastaviti da radimo, zavisi od donatora. Imaćemo donatorski skup u Tirani na kome ćemo pokušati da ih ubedimo da nastave da finansiraju sve četiri zemlje: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru. Vrlo smo optimistični, jer već imamo naznake da će se to desiti. Možda u nekom drugom obliku i na drugi način, ali svi ovi mladi ljudi iz naše kancelarije su spremni da nastave da rade za SEED.
SEED–u uskoro ističe mandat. Da li ste zadovoljni dosadašnjim uspesima?
Nismo u potpunosti: mnogo smo uradili, ali ima još dosta toga da se uradi. Država mnogo više obećava nego što čini, mala i srednja preduzeća se često koriste kao metod potkusurivanja u politici: kasni se sa zakonima, mala i srednja preduzeća se predstavljaju kao socijalna struktura koja može da reši nezaposlenost, a sa druge strane za njih se vrlo malo radi po pitanju poreskih olakšica, olakšica za zapošljavanje, registracije, lokalnih poreza, firmarine… Pokušaje rešavanja tih problema pokrenuli smo kroz razne inicijative i tražili smo od vlade da ih reše. Sledeći problem je što vlada nije pokrenula razne mehanizme koji su potrebni da bi mala i srednja preduzeća mogla da funkcionišu: ne postoje zakonski okviri za pokretanje startap fondova, kao ni za postojanje mikrokreditnih linija, ne postoji metodologija kako mogu da se dobiju jeftina sredstva koja bi pokrenula proizvodnju
Nekada je SEED funkcionisao tako što smo radili jedan na jedan sa preduzećem, a sada funkcionišemo na mnogo širem planu. Radimo na četiri projekta. Jedan je finansijski aspekt – pomažemo uvođenje novih vidova finansijskih institucija u SCG (jedan od njih je lizing), jer smatramo da banke ne treba da budu jedine koje pružaju finansijske usluge. Planiramo da radimo i faktoring, to je još jedan ekonomski aspekt koji bi pospešio funkcionisanje malih i srednjih preduzeća. Želimo takođe da radimo i medijaciju između malih i srednjih preduzeća. Drugi projekat predstavljaju poslovna udruženja malih i srednjih preduzeća sa kojima saradjujemo. U Vršcu se nalazi najveće udruženje koje ima 250 članova i odlično funkcioniše. Kroz udruženje radimo pojedinačno sa malim i srednjim preduzećima, vršimo edukaciju preduzeća, ali i celog udruženja, i pružamo konsultantske usluge. Treći program je poslovno povezivanje. Jedan od naših velikih uspeha je bila saradnja sa kompanijom „Tigar“ iz Pirota gde smo pružili menadžmentu „Tigra“ tehničku pomoć i savete u vezi s reinženjeringom postojećih karika u logističkom lancu, s fokusom na održivost i dalji razvoj distributivne mreže. Četvrti program je i poboljšanje kapaciteta određenih institucija i edukacija, na primer konsalting institucija, jer smatramo da kao jedinstvena konsalting organizacija Svetske banke u SCG ne treba da remetimo tržište konsaltinga u SCG, štaviše, treba da pomažemo da ono funkcioniše. Zato smo stvorili program za mlade, koje, pošto se prijave i završe obuku za konsultante, uključujemo u programe kako bi radili sa nama.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
